18. jula 1999. godine u Vrnjačkoj Banji Predrag Marković i Mlađan Dinkić pišu Pakt za stabilnost Srbije.
Poziv na razum umesto političkih strasti, odustajanje od liderske sujete za dobrobit Srbije, prelazna ekspertska vlada i oslonac na radikalne ekonomske reforme koje zagovara Grupa 17 predlog je Pakta stabilnosti Srbije oko koga je nastao najveći politički skup pre 5. oktobra 2000: Preobraženjski miting 19. avgusta 1999. To je bio i jasan znak da političkoj sceni Srbije treba snaga koja ujedinjuje.
9. septembra 1999. u Domu sindikata održana je tribina „Kuda ide Srbija“ na kojoj je učestvovalo devet nepartijskih ličnosti. Petnaest hiljada ljudi nije moglo da uđe u salu. Oni su, na video bimu, skoro tri sata, po kiši, pratili izlaganje ekonomista, istoričara, pravnika, pisaca o realnim mogućnostima za budućnost države.
To je bio i jasan znak da političkoj sceni Srbije treba snaga koja nudi viziju.
Ekspertska mreža G17 PLUS osnovana je 14. oktobra 1999. godine pod geslom: „Sprečimo najgore – udružimo najbolje“. Za prvog predsednika Upravnog odbora izabran je Miroljub Labus.
Na konkurs G17 PLUS 10. decembra 1999. javilo se preko 2000 stručnjaka iz 40 gradova spremnih da svoje znanje stave na raspolaganje zemlji za promenu sistema nezavisno od svoje političke opredeljenosti.
To je bio i jasan znak da političkoj sceni Srbije treba snaga koja okuplja stručne nekompromitovane ljude.
28. decembra 1999. G17 PLUS na Trgu republike organizuje „Doček Nove godine tri dana pre roka“. Desetine hiljada mladih ljudi prati koncert uprkos snegu.
To je bio i jasan znak da Srbija nema vremena za čekanje.
Tokom jeseni i zime 1999. i 2000. G17 PLUS se posvećuje obezbeđivanju pomoći za građane Srbije. Diplomatska aktivnost M. Labusa, M. Dinkića i M. Pajevića u evropskim prestonicama, kao i saradnja sa slobodnim gradovima u Srbiji, rezultiraju projektom „Energija za demokratiju“ kojem se, pored Evropske unije priključuju, i Norveška i Kanada. Stotine hiljada domova u Srbiji, škole, bolnice, obdaništa greju se zahvaljujući ovoj saradnji.
To je bio i jasan znak da Srbija ume da sarađuje s međunarodnom zajednicom.
Od januara do maja 2000. vodeći ljudi G17 PLUS insistiraju da se razjasne međusobni odnosi i opozicione stranke u Srbiji udruže oko jasnog stava prema režimu. Stručnjaci G17 PLUS pripremaju Predlog Paktu za stabilnost jugoistočne Evrope za održavanje Donatorske konferencije za rekonstrukciju Srbije u postmiloševićevskom periodu. Ovaj infrastrukturni projekat potpisuju 22 političke stranke i organizacije iz Srbije, a Pakt ga prihvata 8. juna 2000. u Solunu. 21. juna 2000. G17 PLUS s gradonačelnicima 32 grada otpočinje projekat „Asfalt za demokratiju“ na osnovu bilateralnog sporazuma s vladom Nemačke.
17. jula 2000. G17 PLUS zvanično predlaže za predsedničkog kandidata Vojislava Koštunicu.
7. avgusta 2000. G17 PLUS predstavlja belu knjigu Miloševićeve vladavine.
15. avgusta 2000. G17 PLUS promoviše „Program za demokratsku Srbiju“ koji DOS prihvata kao svoj predizborni program.
19. avgusta 2000. na Trgu republike G17 PLUS deli Belu knjigu i DOS – a 24. avgusta u Užicu otpočinje seriju mitinga u deset najvećih gradova Srbije na kojima nastupaju samo stručnjaci G17 PLUS i po jedan član Otpora iz tih gradova. Kampanja G17 PLUS, ispostaviće se, druga je po veličini kampanja u 2000. godini.
25. avgusta 2000. G17 PLUS s Vladom Kraljevine Norveške objavljuje konkurs „Milion maraka za 1000 najboljih studenata“.
25. septembra 2000. G17 PLUS na Trgu republike organizuje proslavu izborne pobede i otpočinje akcije za priznavanje izbornih rezultata.
2. oktobra 2000. G17 PLUS predvodi građane do Saveznog zavoda za statistiku gde obezbeđuje dokaze za pokušaj izborne krađe od strane režima.
3. oktobra 2000. G17 PLUS predvodi građane do Narodne banke Jugoslavije da bi zaštitio monetarno stanje u kriznom periodu.
4. oktobra 2000. G17 PLUS predaje SUP-u Stari grad krivičnu prijavu s potpisom 15.000 građana protiv Savezne izborne komisije.
4. oktobra 2000. G17 PLUS predvodi hiljade građana Beograda do Kolubare u znak solidarnosti s pobunjenim rudarima.
5. oktobra 2000. G17 PLUS predvodi građane do Palate pravde gde javnom tužiocu predaje krivičnu prijavu protiv SIK-a i Slobodana Miloševića.
Bubnjari Dragoljuba Djuričića s majicama G17 PLUS, koji učestvuju na svim mitinzima i u svim pohodima organizacije, postaju zaštitni simbol oktobarskog prevrata.
Od 7. oktobra do 6. novembra 2000. G17 PLUS, usled nepostojanja savezne i republičke vlade, prima međunarodne delegacije i priprema povratak zemlje u međunarodne ekonomske, finansijske i političke institucije. Na poziv G17 PLUS, veliki broj njegovih članova vraća se iz inostranstva i stavlja se na raspolaganje Srbiji.
6. novembra 2000. predsednik UO G17 PLUS Miroljub Labus postaje potpredsednik savezne vlade i ministar za ekonomske odnose s inostranstvom, a poverenik beogradske kancelarije Saša Vitošević ministar za poljoprivredu.
28. novembra 2000. Izvršni direktor G17 PLUS Mlađan Dinkić izabran je za guvernera Narodne banke Jugoslavije.
Svi članovi koji prihvataju državne funkcije daju ostavke na izvršne funkcije u G17 PLUS i upoznaju javnost sa svojim materijalnim stanjem.
3. decembra 2000. G17 PLUS u Domu sindikata na prvom delu redovne skupštine odlučuje da podrži DOS na republičkim izborima i da kao partner učini sve za celokupnu promenu sistema. Za predsednika Upravnog odbora izabran je Predrag Marković, a cela organizacija pristupa promeni usled novih okolnosti rada.
25. januara 2001. za ministra finansija i ekonomije u Vladi Srbije izabran je Božidar Djelić, a za ministra građevine Dragoslav Šumarac.
19. maja 2001. u Bukovičkoj Banji na drugom delu skupštine G17 PLUS završava unutrašnju reorganizaciju. Formiraju se Izvršni odbor, Projektni savet, Politički savet i Savet poverenika. Predsednik UO se, posle teške operacije, povlači, a prvi predsednik Izvršnog odbora postaje Milan Pajević, a njegov zamenik Goran Paunović.
30. juna 2001. na Zlatiboru se dovršava reorganizacija uvođenjem funkcije deset regionalnih koordinatora.
6. oktobra 2001. u Soko Gradu, na sastanku poverenika, G17 PLUS konstatuje da prvih godinu dana promena nisu iskorišćene sve mogućnosti za promene.
9. oktobra 2001. (?) Miroljub Labus egzaktno prezentuje javnosti šta je tačno urađeno iz Programa za demokratsku Srbiju.
10. novembra 2001. delegacija SRJ koju predvodi Miroljub Labus završava pregovore s Pariskim klubom kojim se našoj državi otpisuje 66 odsto spoljnjeg duga.
27. decembra 2001. u Interkontinentalu, na svečanom sastanku poverenika G17 PLUS, Miroljub Labus promoviše ideju DOS Plus da se narasle političke nesuglasice i rastuća kriza u pobedničkoj koaliciji ne bi prenele na celu državu, rad parlamenta i da se ne bi usporilo donošenje ključnih sistemskih zakona važnih za sve građane Srbije.
22. marta 2002. Politički savet G17 PLUS donosi odluku da se, ukoliko budu raspisani izbori za predsednika Srbije, na njima kandiduje Miroljub Labus.
Marta 2002. G17 PLUS, kao dodatnu opomenu svima koji zbog svog političkog interesa zanemaruju interese države, publikuje i deli 300.000 publikacija u kojima je tačno navedeno šta je od reformi urađeno, šta to znači i šta je još preostalo da se uradi.
Maja 2002. G17 PLUS prezentuje javnosti podatke iz kojih se vidi da nijedan njegov vodeći član nije u upravnim odborima preduzeća, a tamo gde su članovi Upravnih odbora, tu funkciju obavljaju besplatno.
19. juna 2002. Tomica Milosavljević je izabran za ministra zdravstva u Vladi Srbije.
20. juna 2002. Slobodan Vučetić je izabran za predsednika Ustavnog suda Srbije i zbog toga dao ostavku na mesto u Političkom savetu G17 PLUS.
29. juna 2002. u Vranju, G17 PLUS na sastanku poverenika prihvata da se Miroljub Labus kandiduje za predsednika Srbije kao kandidat grupe građana da bi se prevazišle sujete među strankama i organizacijama demokratske opcije.
I to je jasan znak da u Srbiji postoje ljudi kojima je važniji državni mir od političke trgovine.
19. avgusta 2002. na Trgu republike hiljade ljudi dolaze da podrže Labusov predsednički program. Uskoro, Miroljub Labus javnosti predstavlja i svoju „plavu knjigu“, bilans uspeha od novembra 2000. do avgusta 2002. Uz ovaj program bezrezervno staje veliki broj stranaka i stručnih organizacija, ali i svi saradnici iz G17 PLUS koji javno stavljaju na uvid rezultate svoga rada.
I to je jasan znak da na političkoj sceni Srbije postoje ljudi koji su u stanju da ispune ono što obećaju.
29. septembra 2002. milion ljudi daje svoj glas Miroljubu Labusu, ali on svojom izjavom pokazuje da mu je od ličnog uspeha važnija činjenica da je većina građana podržala neki vid demokratske opcije.
15. oktobra 2002. na sastanku Izvršnog odbora i regionalnih koordinatora G17 PLUS, organizacija se suočava s dilemom: da li je moguće da kao ekspertska mreža u političkom životu Srbije do kraja odigra ulogu garanta promena i uspostavljanja političke stabilnosti i pravne države.
U sledećih deset dana, G17 PLUS važe učinak mreže u 111 gradova, hiljade projekata, stotine miliona pomoći za građane Srbije, humanitarnih akcija, infrastrukturnih projekata, kulturnih dešavanja, ogromne popularnosti i rizika preuzimanja dodatne odgovornosti u političkom životu Srbije.
25. oktobra 2002. u Beogradu, na proširenom sastanku Izvršnog odbora G17 PLUS, poštujući opredeljenje 91 odsto kancelarija i sopstvena strateška opredeljenja, jednoglasno je odlučeno da se skupštini G17 PLUS 15. decembra, predloži transformacija organizacije u političku stranku G17 PLUS da bi se obezbedila puna politička podrška za izgradnju moderne, efikasne i jake Srbije.
I to je jasan znak da i struka i poštenje mogu biti politika.
I to je jasan znak da postoje ljudi koji vole svoju zemlju tako što poštuju svoje znanje, svoje saradnike, svoje razlike i sopstvenu odlučnost da tu zemlju ubrzano menjaju.
