Reforma javne uprave (RJU) već duži niz godina je strateško opredeljenje Vlade, barem deklarativno. Od 2015. godine, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave uvodi slogan “Uprava po meri svih nas”, u cilju pomeranja fokusa od upravnih organa kao regulatora ka javnoj upravi kao servisu orijentisanom ka građanima i privredi. Nova Strategija RJU za period od 2021–2030. godine postavlja kao ciljeve: poboljšanje rada javne uprave i kvaliteta kreiranja javnih politika u skladu sa evropskim Principima javne uprave i obezbeđivanje visokog kvaliteta usluga građanima i privrednim subjektima, što sve treba da doprinese ekonomskoj stabilnosti i povećanju životnog standarda. Zahvaljujući ovoj opredeljenosti, kao i pritisku civilnog društva i podršci EU i ostalih donatora (u vidu finansijske podrške i stručne pomoći eksperata), kao i činjenici da su reforme u ovoj oblasti ključne za napredak na putu ka EU, načinjen je određeni pomak ka izgradnji dobre javne uprave, naročito u pružanju javnih usluga i njihove digitalizacije i pojednostavljivanja, što je dovelo i da blagog napretka u stepenu zadovoljstva građana.
Međutim, RJU je dugotrajan proces i potrebno je još mnogo rada kako bi se dostigao standard kakav uživaju građani u pojedinim zemljama članicama EU. Ovo je naročito značajno za javne usluge koje su u nadležnosti gradova i opština. To su one usluge koje građani dobijaju na šalterima svoje opštine ili grada, poput izvoda iz matičnih knjiga rođenih, dozvole za privremeno zauzeće javne površine, prava na socijalnu zaštitu i slično. Kako bi lokalna uprava, kao nivo vlasti koji sprovodi preko 70 % zakonodavstva EU, dobila pažnju koju zaslužuje, Centar za evropske politike – CEP, zajedno sa partnerima (Centar za ravnomerni regionalni razvoj, Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Ekološki centar Stanište), pokrenuo je uz podršku Delegacije EU u Srbiji i Ministarstva za ljudska i manjinska prava inicijativu “Praćenjem javne uprave ka boljem upravljanju na lokalu (Pratim JA)”. Projekat se fokusira na jačanje kapaciteta lokalnih organizacija civilnog društva, praćenje RJU na lokalu kroz primenu posebne metodologije koja je razvijena u okviru projekta, kao i na ispitivanje stavova građana – koliko su (ne)zadovoljni uslugama i koliko mogućnosti imaju da aktivno učestvuju u donošenju odluka u lokalnoj zajednici. Rezultati će biti korišćeni za davanje konkretnih predloga lokalnim vlastima o tome šta je potrebno uraditi da bi se problemi na lokalu uspešnije rešavali.
Od juna 2021. godine, sprovedeno je 85 uličnih akcija u 17 gradova i opština u Srbiji. Anketa je bila postavljena i onlajn, i do sada je ukupno odgovore dalo 5.204 građana i građanki. Paralelno sa ispitivanjem stavova građana, istraživački tim će sprovesti detaljno istraživanje o stanju lokalne uprave u ovim gradovima i opštinama, u skladu sa detaljno razvijenim metodološkim okvirom koji uključuje arhivsko istraživanje, intervjue za zaposlenima u jedinicama lokalne samouprave i fokus grupe sa predstavnicima civilnog sektora.
Kada je u pitanju zadovoljstvo javnim uslugama koje pruža njihova opština, čak 58 % građana kaže da je njima nezadovoljno. Najviše su nezadovoljni građani Tutina (78 %), Užica (73 %), i Niša (67 %), dok su najmanje nezadovoljni građani Subotice (42 %), Bečeja (35 %), i Beograda (34 %). Najmanje su nezadovoljni mladi – 41 % mlađih (18–24) kaže da je nezadovoljno, a u svim kategorijama iznad 25 godina starosti nezadovoljno je više od polovine. Objašnjenje je možda to da mlađi imaju manje iskustva – manje potrebe za ovim javnim uslugama, ili da su pak vičniji upotrebi tehnologija, što im omogućava lakše snalaženje. Ukoliko je potonje razlog, to ukazuje na neophodnost da državni, kao i lokalni organi, više rade da pojednostave i približe svoje aplikacije i portale građanima.
Građani ne gledaju pozitivno ni na zapošljavanje u gradskoj ili opštinskoj upravi. Većina od 83 % njih kaže kako je za taj posao neophodno imati, delimično ili u potpunosti, lične ili političke veze.
Od 2015, službenici su dužni da građanima ponude da im oni pribave dokument iz zvaničnih evidencija ukoliko ga građani nemaju. Samo 27 % građana kaže kako ih je službenik to obavestio, dok ostali kažu kako im je traženo da sami pronađu i dostave dokument, iako to često podrazumeva da građani moraju da putuju kako bi ga lično preuzeli, što ne bi morao da bude slučaj da službenik taj dokument traži iz zvaničnih evidencija.
Ono što je zajedničko i za centralni i za lokalni nivo pružanja usluga i što je za veliku kritiku, jeste odsustvo mehanizama za praćenje kvaliteta ovih usluga i (ne)zadovoljstva građana, kao i nedostatak inicijativa da se građani uključe u njihovo kreiranje.
U okviru inicijative “Pratim JA” se sprovodi i konkurs u kom mogu da učestvuju svi građani i građanke i podnesu svoja iskustva sa javnom upravom na lokalu i/ili predloge za unapređenje, a dva pozitivna i dva negativna iskustva će biti nagrađena. Više informacija na www.pratimja.rs.
