I zaista, koje god da su naše muzičke preferencije, moramo priznati da su pomenuti izvođači obeležili svoju, po mnogo čemu izuzetnu, epohu. Ali, verovali ili ne, postoji još nešto što im je svima zajedničko. Ili, bolje rečeno, neko! U pitanju je Simor Stajn, jedan od najvećih svetskih lovaca na talente i diskografa druge polovine 20. i početka 21. veka, čovek koji je doprineo razvoju svih tih umetnika i izvođača. Ovaj svestrani poznavalac i ljubitelj svega vezanog za muziku, koji o sebi govori kao o muzičkom fanatiku i čiji je život prepun spektakularnih uspona i padova, svojom ličnošću možda najbolje sublimira upravo duh te epohe.
Rođen u siromašnoj jevrejskoj bruklinskoj porodici, Simor je sa samo petnaestak godina, gotovo na prevaru, uspeo je da se na mala vrata Bilborda ušunja u muzičku industriju i već je tada prepoznao da je to njegov životni poziv i doživotna opsesija. Njegova biografija, na srpskom jeziku – u prevodu njegovog višegodišnjeg saradnika i prijatelja Slobodana Loke Nešovića – objavljena pod nazivom Pesma sirene nije samo svedočanstvo o njegovom burnom životu već ujedno i svojevrsna istorije cele jedne muzičke epohe. Ovaj teškaš muzičke industrije će ostati zapamćen po svom toplom i ljudskom odnosu prema mladim talentima, što, u krajnjoj liniji, i jeste najdublja poruka ove knjige. Bez obzira na to na koji način učestvujemo u drevnom ritualu rađanja zvezde: da li smo i sami muzičari, muzički znalci, profesionalci ili samo ‘obični’ konzumenti muzike – svi mi, kako Simor kaže, hiljadama ruku uzdižemo zvezdu do nebeskih visina.
Knjigom Pesma sirene, ovaj bard i član Kuće slavnih rokenrola nam poručuje da je – bez obzira na to na koji način je konzumiramo, sa stare pucketave ploče ili ‘na klik’ – suština uvek bila i ostala u dobroj pesmi.
Ukratko, u knjižarama vas čeka po mnogo čemu izuzetno izdanje: knjiga koja miriše na vinil i čita se na trideset tri obrtaja…
Dostupno na www.mascom.rs.