Kako je pokazalo istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), postojanje Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj (KLER) dovodi do većeg broja direktnih stranih investicija: u 37 od 45 vojvođanskih gradova i opština postoji KLER (82,2 odsto), što korelira sa podatkom da je u 80 odsto lokalnih samouprava došlo do realizacije stranih investicija, uz prosek od oko 4,5 investicija po lokalnoj samoupravi. Istraživanje NALED-a, sprovedeno u okviru projekta „Analiza kapaciteta jedinica lokalne samouprave u AP Vojvodina za upravljanje aktivnostima lokalnog ekonomskog razvoja“, koje je podržao Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, pokazuje i da postoji direktna veza između broja zaposlenih u KLER i visine privučenih investicija, kao i da su u Kancelarijama zaposleni uglavnom visokoobrazovani kadrovi, oko kojih se „otimaju“ drugi organi javne uprave.
Preliminarni rezultati NALED-ovog istraživanja predstavljeni su 21. aprila u Pančevu na konferenciji za medije na kojoj su učestvovali pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Branislav Bugarski, gradska većnica za privredu Grada Pančeva Jelena Batinić, član Upravnog odbora NALED-a i generalni direktor kompanije Gomex Goran Kovačević, i direktor za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović.
Jelena Batinić je izjavila da je u prethodne dve i po godine sa svojim timom rešavala problem koji je zatekla u Sekretarijatu za privredu u lokalnoj samoupravi Grada Pančeva, a koji je ometao dolazak investitora i sprečavao dobijanje NALED-ovog Sertifikata za opštinu sa povoljnim poslovnim okruženjem: „Do pre tri godine, u Gradu Pančevu imali smo situaciju da postoje dva subjekta koja izlaze u susret investitorima, što je zbunjivalo investitore – postojali su Agencija za ekonomski razvoj i Odeljenje za lokalni ekonomski razvoj. To nas je sprečilo da ispunimo sve uslove za sertifikaciju, a mogu reći da je Sekretarijat za privredu sagledao sve prednosti koje Pančevo može da dobije sertifikacijom za povoljno poslovno okruženje. Grad Pančevo može da se pohvali time da je prepoznata druga zelena tačka njegovog napretka – otvaranje i infrastrukturno opremanje poslovne zone ‘Sever’ – a to je vitalan način dočekivanja svakog investitora, sa infrastrukturno opremljenom zonom gradskog građevinskog zemljišta, koje je spremno za investicije“, rekla je Batinić.
Pokrajinski sekretar Branislav Bugarski rekao je da su 2012. on i njegov tim promislili šta je to potrebno da bi Vojvodina bila bolje mesto za život i šta je zajednički imenitelj svih gradova i opština na teritoriji Vojvodine: zaključili su da je taj zajednički imenitelj jaka administracija, koja zna šta radi, šta treba da radi u narednom periodu i kako do toga da stigne. „Ne treba građani da mole administraciju za uslugu, nego obrnuto, administracija treba da pruža građanima uslugu. Sloboda, znanje i rad su tri kriterijuma po kojima smo pravili vojvođanski standard – nismo želeli da opštinama ‘dajemo ribu’ i rešavamo kratkoročne probleme, već smo zajedno s njima gradili njihov kapacitet, odnosno učili smo ih da ‘pecaju’ i da sami, iz sopstvenih kapaciteta, rešavaju probleme. Krenuli smo od Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj (KLER). Drugi korak je bio da počnemo da radimo onako kako rade moderni gradovi i opštine – danas je u Srbiji čist futurizam razgovarati o 2027. godini, ali mi o tome moramo danas da razgovaramo sa svim zainteresovanim stranama, o sedmogodišnjem planiranju i postavljanju strateških dokumenata. Taj dijalog mora da bude vođen tako da interesi svih budu sagledani u onom dokumentu koji pripremate za razvoj lokalne samouprave. Tu smo postigli prilično dobar rezultat jer smo u 43 grada i opštine uspeli da imamo i finansiramo izradu strateškog dokumenta, koji podrazumeva finansijski period 2014–2020. Treća stvar je bio sistem ‘48 sati’, koji je učinio da se opštine okrenu u svom pristupu, da polako krenemo da pravimo zaokret u lokalnim administracijama, tako da one stvarno budu uslužni servis građanima. Taj proces će da traje još neko vreme, ali je važno da tu mantru svaki dan ponavljamo i time menjamo pristup rešavanju problema“, rekao je Bugarski.
On je dodao i da javna administracija treba da ima ambiciju da zadržava najbolje ljude jer će tada taj servis biti najkvalitetniji mogući, kao i da, sa brojem zaposlenih u KLER, rastu rezultati, dolazi više investicija i postoji bolja komunikacija sa privredom.
Goran Kovačević, član Upravnog odbora NALED-a i generalni direktor kompanije Gomex, rekao je da je, od 16 lokalnih samouprava iz Vojvodine, koje su se do sada uključile u proces sertifikacije, njih 11 dokazalo da zaslužuje Sertifikat o povoljnom poslovnom okruženju, kao svojevrsni pečat kvaliteta, kao i da su ove samouprave među najuspešnijim lokalnim samoupravama u Srbiji u pogledu privlačenja investicija. Uz to, Zrenjanin, Ruma, Sremska Mitrovica i Sombor su za postignute rezultate dobili međunarodno priznanje ulaskom na listu najatraktivnijih destinacija za investiranje u Evropi, po izboru magazina „FDI Intelligence“.
„Postoji 12 kriterijuma da biste dobili Sertifikat, a dva su najbitnija: da se formiraju lokalna Kancelarija i Privredni savet. Privredni savet treba da se sastoji od eminentnih privrednika, koji znaju svoj posao, i koji će dati svoje mišljenje na određenu temu. Tu postoji problem da lokalna samouprava to često doživljava kao upad na svoju teritoriju. Oni su izabrani, imaju pravo da donose odluke, i ne osećaju se komforno kada neko dođe sa strane, naročito što su privrednici često ‘pravolinijski’ – vide problem i direktno idu na njegovo rešavanje. Međutim, u politici nije moguće sve pravolinijski rešavati. Sa druge strane, deo poslovne zajednice smatra da su oni ti koji rade, pa zato treba i da donose odluke. Ni jedan ni drugi pristup nisu dobri za taj Privredni savet – prava stvar je u tome da eminentni poslovni ljudi u lokalnoj zajednici moraju dati svoje mišljenje, a lokalna samouprava je ta koja donosi krajnju odluku. Kada svi dobiju šansu da kažu svoje mišljenje, po mom iskustvu, onda se nađe ona najbolja, srednja linija, gde se poštuju interesi obe strane“, rekao je Kovačević. Naglasio je da je najveći zadatak lokalne samouprave da čuva stabilnost lokalne zajednice: „Lokalni investitori su tu najbitniji – oni se emotivno vežu za svoje poslovne poduhvate i neće preko noći doneti odluku da zatvore biznis i odu. Čak i kada gube novac, oni će prevazići sve granice pre nego što odluče da zatvore firmu ili da je presele negde.“
Predstavljajući rezultate NALED-ovog istraživanja, Jelena Bojović je izjavila da je zabrinjavajući podatak da je samo 2,1 odsto budžeta opredeljeno za projekte lokalnog ekonomskog razvoja, te da su Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i urbanizam dva stuba strateškog razvoja jedne lokalne samouprave. „Kada su Kancelarije osnovane, 2005. i 2006, prioritet im je bio saradnja sa postojećom privredom i privlačenje investicija. Kako je vreme odmicalo, sve više prioritet Kancelarija postaju projekti – očigledno, zbog kadrovskog kvaliteta, oni dobijaju najzahtevnije poslove pripreme projekata. Međutim, to ne bi trebalo da bude njihov prioritet jer pre svega saradnja sa postojećom privredom jeste ključ postojanja Kancelarija – istraživanje je pokazalo da je 63 odsto stranih investicija došlo zahvaljujući tome što su prethodno sarađivali sa nekom lokalnom privredom, što im je preporučilo da dođu i investiraju u Srbiju. Dakle, postojeća privreda je najbolji promoter privrede u gradu za potencijalne investicije, i zato mislimo da rad sa postojećom privredom, sa petog mesta u prioritetima Kancelarija, treba da dođe na prvo ili drugo mesto.“
Kako pokazuju rezultati istraživanja, lokalne samouprave smatraju da poljoprivreda (71 odsto) i turizam (56 odsto) predstavljaju najveću razvojnu šansu, što pokazuje da se ne prepoznaje postojeća privreda kao potencijal za razvoj. Ukupno 61 odsto lokalnih samouprava navodi da postoje potrebe za dodatnim obrazovnim profilima u Kancelarijama; 94 odsto anketiranih lokalnih samouprava smatra da su im potrebne dodatne obuke za KLER, ali blizu 75 odsto njih nema plan za sprovođenje stručnog usavršavanja. Istraživanje pokazuje i da bi čak 97 odsto anketiranih lokalnih samouprava slalo zaposlene na akademiju za javnu upravu – ukoliko bi takva institucija bila oformljena.
Takođe, skoro 60 odsto predstavnika lokalnih samouprava smatra da je prioritet rada zaposlenih u KLER pripremanje i realizacija donatorskih projekata, dok su na drugom mestu sa 21 odsto privlačenje i realizacija investicionih projekata. Istraživanje pokazuje da je rad sa postojećom privredom tek na 5. mestu liste prioriteta, iako više od 35 odsto prihoda lokalnih samouprava u Vojvodini dolazi od poreza na zarade koje plaćaju privrednici budžeta.
Najveći broj anketiranih smatra da je potrebno dodatno institucionalno priznavanje KLER i vrednovanje njihovih rezultata i kapaciteta na konkursima. Lokalne samouprave sa više od četiri zaposlena u KLER uspele su da privuku dvostruko više stranih investicija (6,07) u odnosu na one koje imaju tri ili manje zaposlenih (3), a kod lokalnih samouprava koje su uspešno prošle program sertifikacije, prosek broja stranih investicija je 6,5 dok je prosek kod ostalih 2,28 stranih investicija.
