U Srbiji je pre dve godine data mogućnost domaćinstvima, stambenim zajednicama i pravnim licima da proizvode električnu energiju za sopstvene potrebe, što se u praksi realizuje uglavnom putem postavljanja solarnih panela na krovovima. Zakon ih prepoznaje kao kupce-proizvođače električne energije, dok se u drugim zemljama uglavnom nazivaju – prozjumeri. Ovaj koncept podržava zelenu tranziciju naše zemlje na obnovljive izvore energije, a građani i privreda se mahom odlučuju da postanu prozjumeri kako bi smanjili svoje račune za struju.
Na distributivnu mrežu priključeni su prozjumeri ukupne snage od oko 16.000 kW. Operater distributivnog sistema uočio je to kao problem koji bi mogao da utiče na destabilizovanje energetskog sistema Srbije. Na predlog resornog ministarstva, nedavno su usvojene izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, kojim su između ostalog uvedene barijere u odnosu na instalisane kapacitete elektrana kupaca-proizvođača. Prvobitno predloženi limiti na inicijativu NALED-a, a uz podršku USAID projekta “Better energy”, relaksirani su kroz amandmane i podignut je limit sa 6,9 kW na 10,8 kW u odnosu na instalisanu snagu proizvodnog objekta domaćinstva, čime je omogućen prelazak na obnovljive izvore energije i onim kupcima-proizvođačima koji se sada greju na ugalj, drva i ostala neekološka goriva.
Za privredu je ograničenje definisano na svega 150 kW, ali je uveden prelazni period za one koji žele da postave elektrane veće snage, do pet megavata, kako bi se premostio period do uvođenja novog instituta aktivnog kupca koji je planiran da se integriše u naš pravni sistem i omogućilo korišćenje energije iz obnovljivih izvora koja je proizvedena u objektima više snage. Ovaj limit od 150 kW ipak treba preispitati i razmotriti mogućnost da se ograničenje kapaciteta proizvodnog objekta za ove vrste kupaca-proizvođača propiše na nivou od 1000 kW instalisane snage, što je u skladu sa realnim potrebama privrednika. Ovo je i jedan od ključnih predloga NALED-a, u okviru seta od 15 preporuka kako unaprediti status prozjumera i isplativost njihovih investicija.
Na osnovu ankete koju smo sproveli u martu, najveća zamerka prozjumera jeste to što administrativni postupak predugo traje, oko četiri meseca, i nije u potpunosti digitalizovan, pa ne postoji mogućnost da podnosilac zahteva elektronski prati status svog predmeta, zbog čega smo predložili da se radi efikasnosti i transparentnosti ceo postupak automatizuje, a posebno da se ujednači praksa lokalnih operatera distributivnog sistema.
Kako bismo podstakli proizvodnju zelene energije u gradovima, predložili smo posebnu podršku za stambene zajednice, najpre kroz kampanju prema upravnicima zgrada u cilju popularizacije postavljanja solarnih panela, zatim kroz relaksiranje uslova za to ko i kako može postaviti panel na zajednički krov, tako da se, osim vlasnicima stanova, omogući i zakupcima da na osnovu ugovora o zakupu krovnih površina, odnosno saglasnosti stambene zajednice postave elektranu koja može biti nabavljena kroz finansijski lizing, uz mogućnost da se stambenim zajednicama dozvoli da otplatu energetskog objekta vrše preko sistema objedinjene naplate.
Prozjumeri su zbog neusaglašenih propisa koji regulišu obračun poreza na dodatu vrednost, znatnije umanjenje računa osetili tek od ove godine kada su stupile na snagu izmene Zakona o PDV-u. Međutim, još uvek postoji neusaglašenost propisa, jer obračun naknade i akcize koju prozjumeri plaćaju državi nije isti sa načinom obračuna PDV-a, pa smo predložili da se ovo što pre uskladi kako bi obračun isporučene i preuzete energije bio povoljan za prozjumere.
Konačno, da bi zaživeo u praksi, za svaki pionirski poduhvat potrebni su: saradnja svih nadležnih institucija, automatizovan i jednostavan postupak, ujednačena praksa, kvalifikovani izvođači radova kao podrška građanima za postavljanje panela i priključenje na mrežu, sprečavanje zloupotreba rezervacije kapaciteta kroz izdate uslove za projektovanje i priključenje, uz adekvatne podsticaje namenjene isključivo kupcima-proizvođačima.
