Važan deo implementacije projekta „Haški tribunal – put suočavanja s prošlošću“ jesu radionice za srednjoškolce i studente u okviru kojih se u otvorenom i neposrednom dijalogu razmatraju ključna pitanja vezana za procese saznavanja istine o sukobima u nedavnoj prošlosti i odnosi sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Radionice su organizovane u Beogradu (tri puta), Leskovcu, Kraljevu, Kragujevcu, Novom Pazaru, Priboju, Zrenjaninu i Novom Sadu. Jedna od najinspirativnijih i najsadržajnijih bila je radionica sa gimnazijalcima u Novom Pazaru, koju je Inicijativa mladih organizovala u saradnji sa nevladinom organizacijom „Urban in“ 30. juna 2004. Mladi Novopazarci imali su priliku da tri i po sata provedu u razgovoru sa Aleksandrom Milenov, predstavnikom sekretarijata MKSJ-a, i Đorđem Đorđevićem, predstavnikom UNDP-a.
U prvom krugu razgovora iskristalisali su se sledeći stavovi učenika: „krivac ima ime“, „odgovornost se mora personalizovati“, „moraju se otvoriti sve arhive“, „sve strane u ratu činile su ratne zločine“, „zločini nisu izvršeni u moje ime“…
Mladi su govorili i o različitim stavovima o Haškom tribunalu koji preovlađuju u njihovoj bližoj okolini: „Tribunal je merodavan“, „pristrasan je jer sudi samo Srbima“, „kazne su neprimereno male“, „treba da se sudi pred domaćim stanovništvom“, „dobro je što se sudi van zemlje, jer je samo tako moguće da bude nepristrasan“…
Učesnici radionice su odnos javnosti prema Haškom tribunalu povezali sa rezultatima skoro završenih predsedničkih izbora, iznoseći uverenje da veća podrška Borisu Tadiću nego Tomislavu Nikoliću govori i da je među građanima veći broj onih koji su za saradnju sa Hagom.
Govoreći o granici između kolektivnog i individualnog, Đorđe Đorđević je apostrofirao da je kolektivna odgovornost logika rata, dok mirnodopskom okviru pripada individualna odgovornost.
Po završetku radionice mnogo učesnika je izrazilo želju da postanu volonteri Inicijative mladih.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Da bi se godišnje prehranila jedna osoba, potrebno je prosečno 2022 kvadratna metra, što je malo više od tri teniska terena. Procenjuje se da će do 2050. godine svako od nas imati “na raspolaganju” 1700 kvadratnih metara.(1) Naime, globalna populacija premašila je 8 milijardi ljudi, a očekuje se da će do sredine ovog veka dostići oko 10 milijardi. Zato je jedan od najvećih izazova pred čovečanstvom da sačuva resurse za ishranu rastuće populacije
Zvuči kao veliki izazov – hraniti sebe zdravo, a istovremeno brinuti o planeti. Ali baš u svakodnevnim izborima koje pravimo – u prodavnici, kuhinji, pa i dok čitamo deklaraciju – krije se ogroman potencijal za promenu
Od 29. jula, Yettel u ponudi ima sav relevantan informativni, dečiji, zabavni i premijum sportski sadržaj. Kroz dva nova tarifna paketa, kompanija uvodi 29 dodatnih kanala, zajedno sa N1 i Nova, koji su uključeni u novi osnovni paket
Kompanija Lidl Srbija, u saradnji sa udruženjem “Čepom do osmeha”, sprovela je seriju edukativnih radionica širom Srbije, pod okriljem ovogodišnjeg ciklusa projekta “Čisto iz ljubavi”. Nastojeći da osnaži i podrži lokalne organizacije na putu ka čistijoj planeti, kompanija je tokom aprila i maja organizovala edukacije u Novom Sadu, Nišu, Zaječaru, Novom Pazaru i Beogradu, u kojima je učestvovalo 133 predstavnika iz 68 različitih organizacija i udruženja građana
Do 2050. godine našu planetu će naseljavati 10 milijardi ljudi. Naučnici iz EAT – Lancet Commision tima redakcije “The Lancet”, koja se već 200 godina bavi aktuelnim temama iz oblasti medicine, došli su nakon više godina istraživanja do značajnih saznanja i objavili da je “planetarno zdrava dijeta” (Planetary Health Diet) jedini mogući način da naša Zemlja uspe da nastavi da podržava ishranu za oko 10 milijardi ljudi do 2050. godine, a da ne bude ugrožena
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Predsednik svih batinaša Srbije upravo ispisuje istorijsku grotesku: od batinaša pokušava, procesom baljezganja, da načini građane, a građane da pretvori u batinaše
Mnoge od onih koje su do juče hapsili, policajci danas štite. Tako su postali privatno batinaško obezbeđenje MUP Srbije d.o.o. Zato je za novinare mnogo važnije da znaju ko je ko u podzemlju, nego u policiji ili strankama na vlasti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
