Tokom pet godina od osnivanja, Fondacija „Ana i Vlade Divac“ je kroz svoje akcije prikupila više od 15 miliona dolara. Sredstva su usmerena u humanitarnu pomoć i obrazovne programe u Srbiji, ali i u nizu drugih zemalja: Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, SAD, Indoneziji, Etiopiji i Kini. Za „Vreme uspeha“ Ana Koeshall, direktorka Fondacije „Ana i Vlade Divac“, govori o misiji i najuspešnijim projektima Fondacije, ali i o budućim akcijama usmerenim na najugroženije slojeve stanovništva.
„VREME„: Fondacija se bavi velikim brojem humanitarnih akcija, koje pokrivaju ogroman raspon društvenih problema. Ipak, čini se da je pomoć izbeglim i raseljenim licima na prvom mestu (projekti RAISE, „Možeš i ti„). Prema finansijskim izveštajima, u projekat „Možeš i ti“ uloženo je ubedljivo najviše sredstava. Možete li reći nešto više o ovoj pomoći? Zašto baš izbegla i raseljena lica?
ANA KOESHALL: Kada se gospodin Divac penzionisao i vratio sa svojom porodicom u Srbiju, mislili su da je izbegličko pitanje završeno i da posle 20 godina svi ti ljudi imaju svoje domove. Vrlo su se iznenadili kad su saznali da u Srbiji još uvek postoje kolektivni centri gde u jednoj prostoriji živi više generacija. Ana i Vlade su proveli nekoliko dana u kolektivnom centru u Kovinu, i tada su odlučili su pomažu izbeglim i raseljenim licima sve dok se ne zatvore svi kolektivni centri u Srbiji.
Izbegla i raseljena lica koja žive u kolektivnim centrima predstavljaju kategoriju ljudi bez osnovnih prihoda za normalan život. Misija Fondacije „Ana i Vlade Divac“ je da pomogne ovim ljudima da ostvare svoje pravo na dom, steknu finansijsku sigurnost i ponovo žive pristojan i dostojanstven život koji zaslužuju. Fondacija je izbeglim i raseljenim licima ovo omogućila između ostalog i pomenutim projektima. U okviru kampanje „Možeš i ti“ započet je projekat socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima, koji ima za cilj da izbegla i interno raseljena lica iz kolektivnih centara dobiju svoj krov nad glavom. Deo prikupljenog materijala i novčanih donacija iz ove akcije izdvojen je za izgradnju objekata na teritoriji Beograda, dok je drugi deo namenjen za snabdevanje građevinskim materijalom porodica i pojedinaca koji su kupili plac i započeli izgradnju kuća, ali imaju finansijske poteškoće da ih dovrše.
Osim obezbeđivanja trajnih stambenih rešenja dodelom seoskih domaćinstava, građevinskog materijala ili kroz socijalna stanovanja, neophodno je osigurati i ekonomsku održivost ovih porodica. Podrška brojnih partnera doprinela je da kroz projekat RAISE obezbedimo sredstva da ovi ljudi započnu i svoje dohodovne aktivnosti i lakše se uklope u novu sredinu.
Druga grupa osoba na koje Fondacija obraća veliku pažnju su mladi ljudi, preko akcija poput „Moje vrednosti„, ili MTV B GOOD. Po mišljenju Fondacije, koji su najveći problemi mladih u Srbiji, i na koji način im Fondacija pomaže?
Na osnovu iskustva koje smo stekli tokom ovih projekata i prateći rad mladih i talentovanih ljudi, možemo reći da su oni i te kako spremni da aktivno učestvuju u društvu, samo im je potrebno dati jasan okvir i podršku. Osim obrazovanja i zapošljavanja, koje su naveli kao najvažnije za njih, mladi ljudi u Srbiji su posebno izdvojili probleme zdravlja, bezbednosti, rizičnog ponašanja, nasilja i netolerancije. Kultura i kreativno provođenje slobodnog vremena takođe su teme koje interesuju mlade ljude u našoj državi, kao i zaštita životne sredine, volonterizam, aktivizam i mobilnost.
Osnova na kojoj smo gradili kampanju „Stvarno važno“ i jeste bila komunikacija sa mladima kroz pokretanje najšire društvene akcije usmerene u promovisanje pozitivnih ljudskih vrednosti. U projekat „Stvarno važno“, uključilo se više od 60.000 mladih koji su bili u prilici da se edukuju i motivišu, te da kroz društvene mreže učestvuju u socijalno relevantnim aktivnostima koje promovišu pozitivne promene u Srbiji i šire. Oni su kreirali konkretne projekte koje rešavaju bitne stvari u njihovoj lokalnoj zajednici, a Fondacija im sada pomaže da prikupe sredstva za njihovu realizaciju.
Spisak donatora, sponzora i partnera Fondacije „Divac“ zaista je impresivan – počev od najuspešnijih privrednih i finansijskih institucija, pa do USAID–a i Vlade Srbije. Možete li malo više da kažete o tom „putu“ ka dolaženju do ovako respektabilnih partnera: koliko ih je bilo na počecima Fondacije, kako se ta mreža širila, i šta su to partneri prepoznavali u radu Fondacije pa poželeli da se u te akcije uključe?
Od svog osnivanja, Fondacija se bavi podsticanjem individualne i korporativne filantropije. U ovih pet godina uvek smo se trudili da sprovodimo konkretne projekte sa merljivim rezultatima i da budemo transparentni. Srećni smo što pojedinci, kompanije i institucije prepoznaju naš rad i veruju da sredstva i vreme koje doniraju idu na pravo mesto, u pravcu rešavanja konkretnih socijalnih i društvenih problema. Od samog osnivanja Fondacije doneli smo odluku da svaka individualna donacija 100 odsto ide u projekte koje realizujemo i to znatno doprinosi kredibilitetu naše organizacije.
Filantropija u Srbiji ima dugu i bogatu tradiciju, ali je u godinama ekonomske krize neophodno podsticati i negovati njene resurse. Naša je želja, i do sada smo u tome uspevali, da u naše aktivnosti uključimo što veći broj ljudi iz dijaspore. Podrška naših ljudi koji žive u inostranstvu je zaista značajna i njihov interes za dobrobit ljudi u Srbiji je veliki, ukoliko imaju poverenja da će njihov novac stići u prave ruke. Do sada, preko 300.000 pojedinaca iz celog sveta, donatora i kompanija, učestvovalo je u akcijama Fondacije „Ana i Vlade Divac“. Mi sebe vidimo samo kao jednu vezu između ljudi koji žele da doniraju svoje vreme, stručnost i finansijska sredstva sa onima kojima su podrška i pomoć potrebne – da sve dođe na pravo mesto i da budu uključeni u taj proces ukoliko žele.
Kako birate područja delovanja Fondacije – na osnovu čega određujete prioritete u pružanju pomoći?
Kada je reč o radu sa izbeglima i raseljenima, postoje jasni kriterijumi utvrđeni sa partnerima, UNHCR, Komesarijat za izbeglice Republike Srbije i komisije koja odlučuje o odabiru porodica koje će biti podržane. Fondacija ima svoj strateški plan koji jasno definiše naše strateške prioritete i ciljne grupe. To su i dalje izbegli i raseljeni, zatim deca i mladi, samohrani roditelji, kojima ćemo u budućnosti posvetiti više pažnje. Naročit akcenat stavljamo na razvoj filantropije i uključivanje što većeg broja partnera u unapređenje života ljudi u Srbiji.
Osim onih kojima Fondacija pomaže, možete li reći gde su još rad i aktivnosti Fondacije potrebni – koji su to gorući problemi u Srbiji, a u kojima Fondacija može da doprinese?
U proteklih nekoliko godina prepoznali smo problem samohranih roditelja, kao jedan od gorućih socijalnih problema. Naime, u Srbiji postoji veliki broj samohranih roditelja koji nisu u prilici da svojoj deci obezbede elementarne uslove za život i odrastanje. Veliki broj njih nam se obraća i mi smo odlučili da započnemo program koji bi pružao podršku najugroženijim samohranim roditeljima. Trenutno smo u procesu ispitivanja potreba i iskreno se nadamo da ćemo uskoro naći partnere, koji bi nam se pridružili i podržali nas u rešavanju ovog bitnog socijalnog problema.
