I Novi materijali: Tri pa jedan
Američka kompanija Uni-Pixel najavila je da će uskoro pustiti u proizvodnju film koji se koristi za izradu takozvanih TMOS displeja (Time–Multiplexed Optical Shutter) koji bi u budućnosti mogli u potpunosti da zamene sve postojeće tehnologije kao što su trenutno popularne LCD i OLED. Osim kvaliteta slike, savitljivosti i trajnosti, ekrani zasnovani na TMOS tehnologiji, koje će sudeći prema nekim najavama najpre prodavati Samsung, mogli bi dramatično da smanje količinu energije koju uređaji troše, a njihova proizvodnja će biti za oko 60 odsto jeftinija.
Sve ovo nije neka naučna fantastika koja će se pojaviti za nekoliko decenija. Evo o čemu je reč: kako su iz kompanije Uni-Pixel slikovito objasnili, umesto uobičajenog načina slanja informacije o slici – svaki piksel ima tri tačke, crvenu, zelenu i plavu, a zahvaljujući promeni njihovog intenziteta stvaraju se milioni boja na displeju – TMOS je to uprostio. Kod takvih displeja jedan piksel je jedna tačka koja menja boje toliko brzo da čovekovo oko registruje samo njihovu „mešavinu“.
Razvoj ovakvih novih materijala poslednjih godina je u velikom zamahu, i očekuje se da će nam stvoriti velike koristi u narednoj deceniji, i to ne samo u potrošačkoj elektronici, već i medicini, građevini, energetici, proizvodnji hrane…
II Obrazovanje: Knjige koje govore
Južnoafrička grupa za borbu protiv depresije i anksioznosti već duže vreme distribuira knjige koje govore. Zahvaljujući njima siromašne i nepismene osobe iz afričkih zemalja mogu da se informišu o pojedinim bolestima, vođenju domaćinstva i brojnim drugim informacijama koje mogu da im olakšaju život. Umesto slova, knjige sadrže audio-zapis, a sadržaj čitaju lokalne poznate ličnosti na maternjem jeziku: svahili, zulu, francuskom, engleskom… Na ovu ideju organizacija je došla pošto je prethodno dugo delila pamflete o mentalnom zdravlju po afričkim selima. Primetili su da najveći broj ljudi ne razume šta na njima piše, pa su osmislili bolji način: kombinacija zvuka i slike. U knjizi ispod naslovâ poput „Samoubistvo ne treba da bude tajna“ i „Razumeti mentalno zdravlje“ opisani su načini prepoznavanja bolesti i dolaženja do pomoći. Te informacije namenjene su pre svega deci i mladima Afrike, jer Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da u Južnoj Africi najmanje pet miliona ljudi živi sa HIV-om/sidom, a da je 1,4 miliona dece na taj način ostalo bez roditelja i sami žive i staraju se o domaćinstvu. Zahvaljujući knjizi oni uče kako da se snađu sa administracijom – na primer, kada da dođu do kredita ili da izvade lični dokument, ili kako da ostvare pravo na obrazovanje.
Jednako važan projekat koji bi mogao drastično da unapredi kvalitet života u siromašnim zemljama jeste „Jedan laptop – jedno dete“. Od 2007. godine do danas, oko 1,3 miliona dece iz siromašnih zemalja kroz ovaj program dobilo je na poklon računar. Cilj istoimene organizacije je eliminisanje siromaštva zahvaljujući obrazovanju. Reč je o veoma jeftinim laptopima (oko 100 dolara), otpornim na ekstremne uslove, i malim potrošačima napravljenim za decu i studente. Softver je takođe prilagođen korisnicima i učenju na zanimljiv način i kroz igru.
III Medicina: Kiborzi u službi čovečanstva
Još 2002. godine, dok je radila na postdoktoratskom istraživanju na univerzitetu Prinston, Stefani Lakur otkrila je da je moguće razvući čvrst metal ukoliko je on uvijen u specijalni gumeni silikon. Istraživanje je nastavila na Kembridžu, gde je zahvaljujući mikrokomponentama uspela da napravi veoma savitljivi „flaster“ koji može da prenosi informacije. Najznačajnija primena ovog materijala mogla bi da bude u protetici jer bi otkriće moglo, po njenoj proceni za dve do pet godina, omogućiti pravljenje na primer kompjuterizovane ruke koja oseća dodir ili toplotu. Od istog materijala već je izrađeno nekoliko proizvoda, kao što je majica za bebe koja ima elektroniku u sebi i može da detektuje prestanak disanja.
Ovakva kompjuterizovana strana tela u ulozi ljudskih organa zaista bi mogla da daju veliki doprinos čovečanstvu i pomognu hiljadama ljudi sa invaliditetom. Na Harvardu se tako razvija ideja veštačkog oka koje bi signal s kamere od elektronskih pretvaralo u nervne impulse i tako, bar delimično, vratilo vid, a Vadsvort moždano-kompjuterski interfejs već omogućava paralizovanim osobama da komuniciraju isključivo zahvaljujući moždanim signalima. Ljudi koji koriste ovu gumenu kapu, nalik onima koje nose plivači, sopstvenim mislima mogu da pišu, govore, šalju imejlove, ili kontrolišu pokrete robotskih uređaja.
IV Genetika: Klonirano dete dolazi
Uprkos tome što je većina zemalja zakonom zabranila kloniranje, pojedini naučnici i dalje pokušavaju da naprave ljudskog klona. Ove godine, kontroverzni profesor Panajotis Zavos navodno je klonirao 14 ljudskih embriona, od čega je 11 prebacio u materice žena koje su bile pripremljene i spremne na ovakvu trudnoću. Reč je o samohranim majkama i slučajevima u kojima su oba supružnika neplodna, a žele da potomak ima deo njihovog genetskog materijala. Na sreću najvećeg dela naučne zajednice, Zavosov eksperiment (izveden na tajnoj lokaciji na istoku gde, pretpostavlja se, kloniranje nije zakonom zabranjeno) nije uspeo. „Uopšte ne sumnjam da klonirano dete dolazi, a ja možda nisam jedini koji ovo radi“, rekao je Zavos proletos u intervjuu „Indipendentu“. On je dodao da ukoliko bi intenzivirali napore koje ulažu na kloniranje bebe, mogli bi da uspeju već za jednu ili dve godine.
Klonirana ovca Doli, „napravljena“ na Rozlin institutu, izazvala je burnu raspravu među naučnicima širom sveta o tome da li je kloniranje ljudi etično i naučno opravdano. Naime, dok mnogi podržavaju terapeutsko kloniranje na ćelijskom nivou koje bi moglo da pomogne u lečenju najtežih bolesti čovečanstva, reproduktivno kloniranje uglavnom je svuda osuđeno. Posle iskustva sa ovcom Doli, ono je zabranjeno u Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji, a u Evropskoj uniji do sada je samo nekoliko članica ratifikovalo Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i biomedicini.
V Energija: Svemirsko žickanje
U potrazi za novim izvorima energije ponekad se desi da „stare“ izvore pronađemo na nekim drugim mestima. Solarni kolektori koji prikupljaju energiju sunca stigli su u domaćinstva, polja, bandere i u pustinje. Ali, sunčeve zrake obično skupljamo na zemlji. Pre nekoliko godina naučnici su došli na ideju da sunčeve kolektore malo približe suncu i postave ih na satelite. Ova ideja je razmatrana godinama u naučnoj zajednici jer bi mogla da donese znatno jeftiniju energiju. Poslednja kočnica početku primene je cena lansiranja satelita u orbitu koja je i danas izuzetno visoka, ali bi za nekoliko godina mogla dovoljno da padne tako da troškovi „instalacije“ solarnih satelita postanu opravdani. U međuvremenu je na MIT-u (Massachusetts Institute of Technology) nastala i ostvarena slična ideja: vetrenjače koje plutaju po morima. Pošto su propeleri ovakve vetrenjače postavljeni na velikim visinama gde vetar stalno duva velikim brzinama, plutajuće morske vetrenjače mnogo su efikasnije od kopnenih. Prva vetrenjača postavljena je na Severnom moru, a tehnologija se ovih dana seli na drugu stranu Atlantika.
VI Budućnost zatvora: Spavači
Pojedini futurolozi smatraju da će u budućnosti osuđenici koji izdržavaju kazne za najteža dela biti smešteni u posebne zatvore. Zatvorske ćelije u njima biće nalik velikim bolničkim sobama sa puno kreveta u kojima će boraviti veći broj zatvorenika zajedno. Oni će sve vreme biti besvesni, odnosno u medicinski izazvanoj komi zbog čega takve zatvorenike nazivaju spavačima. Spavači ne bi mogli da komuniciraju sa spoljnim svetom, uključujući tu i članove njihovih kriminalnih grupa na slobodi, a drastično bi umanjili budžetske troškove koji se izdvajaju na zatvore.
Ovakve ideje, mada izgledaju zanimljivo, imaju više mana. Između ostalog, nedostaje im važna komponenta – resocijalizacija. Zato će u bližoj budućnosti mnogo realnije biti otvaranje zatvorskih kompleksa nalik onima čija je gradnja najavljena u Izraelu. Zatvorenici će boraviti u veoma visokim zgradama koje imaju kule. Zgrade su projektovane tako da bi se sprečila bekstva, potpuno su prekrivene kamerama za video-nadzor i zatvorenici imaju magnetne kartice zahvaljujući kojima im je kretanje selektivno dozvoljeno. Na primer, karticom otvaraju vrata kantine ili određenog prolaza, ali ne i upravnikovu kancelariju.
VII Stanovanje: Metla za čistačicu
Hod Lipson, profesor na Kornel univerzitetu koji se bavi robotikom i ponašanjem i evolucijom mašina, veruje da će one u bližoj budućnosti moći same da se popravljaju. Sa svojim timom ne pokušava da jednostavno napravi nove robote, već posmatra kako će delovi robota sami sebe da izgrade. Mašine nastale u njegovoj laboratoriji, poput „Morske zvezde“ same odlučuju kuda žele da idu, a druge stalnim merenjem dolaze do saznanja kako izgledaju i prema sopstvenom modelu mogu da izrade drugog robota, ili drugu nogu. Ovakve robote naučnici bi mogli da šalju na istraživačke misije u ljudima nedostupne delove Zemlje ili na druge planete. No, i vlasnici kućnih robota bili bi veoma zadovoljni ako bi njihova kućna pomoćnica umela sama da popravi sopstveni kvar.
U sve većem broju pametnih kuća koje se grade po bogatijim delovima planete, a poneka čak i u Srbiji, roboti koji izigravaju kućne pomoćnice i bolničarke sve češća su pojava. Prema podacima Međunarodne federacije za robotiku, robotska populacija dostigla je oko 4,5 miliona, a već sledeće godine biće gotovo udvostručena. Čak 23 odsto robota koji su prodati u 2008. bave se čišćenjem.
VIII Saobraćaj: Električni automobili kao skladišta
Krajem oktobra električni automobili su dobili novi svetski rekord u dužini vožnje od 501 kilometar bez punjenja baterija koji je postavio Tesla roadster, američke kompanije Tesla Motors, na jednom ekološkom samitu u Australiji. Kao najpoznatiji električni sportski automobil na svetu, Tesla Roadster može uobičajeno da vozi bez dopunjavanja više od 300 kilometara, što uspeva zahvaljujući dugovečnim litijum-jonskim baterijama i efikasnosti od oko 92 odsto. Tesla postiže brzinu od 100 km/h za samo 3,7 sekundi, a svojim dizajnom i komforom privlači veliki broj kupaca, tako da je kompanija prodala više od 700 ovakvih preskupih vozila čija je osnovna cena inače oko 100.000 dolara. Zbog potrebe za smanjenjem emisije CO2 i sve većeg interesovanja za električna vozila, sve više proizvođača priprema nove modele. Jedna od bojazni je da bi nagli rast proizvodnje i prodaje ovih vozila mogao zapravo doprineti emisiji CO2, jer bi upotreba električnih automobila dramatično podigla potrošnju struje i samim tim sagorevanje fosilnih goriva. No, za taj problem se nudi rešenje u vidu takozvanih smart grid, pametnih mreža, koje kombinuju prednosti i mane obnovljivih izvora i električnih automobila. Naime, mana obnovljivih izvora poput vetrogeneratora je nestabilna proizvodnja koja brzo osciluje sa snagom vetra i teško ju je uskladiti sa trenutnim potrebama potrošača, što je noćna mora za elektrodistributere. No, električni automobili mogu poslužiti kao ćelije za punjenje u trenucima kad vetrogeneratori prave višak struje. Procenjuje se da prosečan automobil oko 23 sata dnevno stoji na parkingu tako da su oni gotovo stalno na raspolaganju. U laboratorijama kompanije Simens u istraživačkom centru Riso u Danskoj upravo se razvijaju ovakve mreže koje bi od dva problema mogle da naprave jedan.
IX Komunikacija: Nova pravila marketinga
Prema procenama pojedinih analitičara koji se bave istraživanjem marketinga, samo u Sjedinjenim Američkim Državama do 2014. godine na oglašavanje na interaktivnim kanalima kao što su reklame na uličnim displejima, one koje stižu preko mobilnih telefona ili imejlova, biće potrošeno 55 milijardi dolara, što je tek 21 odsto svih troškova oglašivača. Najveće iznenađenje među ovim brojkama koje je ponudio Forrester Research u svojim predviđanjima za period od 2009. do 2014. godine jesu ulaganja u socijalne mreže kao što su Facebook, Tweeter i Linkedin. Kako one postoje tek nekoliko godina, na njima je stvorena i neka nova klima koja je navela na ideju i potrebu da se iznova razmotre postojeća pravila oglašavanja i komunikacije.
U svetu koji se brzo menja i napreduje, ljudi su postali žrtve marketinških kampanja kojima smo bombardovani sve dok su nam uključena čula vida i sluha. Kako oglašivači pokušavaju da s jednom kremastom pitom pogode što više ljudi i serviraju im pošto-poto svoju poruku u lice, ne uspevaju da naprave razliku među njihovim sklonostima, željama, potrebama, mogućnostima… Zato nam se najčešće čini da nas oglašivači vređaju i smatraju da smo neinteligentni, neobrazovani i zaostali. Iz tog razloga istraživači su pokušali da sastave neka pravila koja bi zaista moga da „odrade posao“, a da ujedno budu i pristojna i etična. Neka od njih bila bi: pojednostavljena i jasna poruka, kratka a pametna, konkretna, neočekivana, jer tako privlači pažnju i pamti se. I na kraju, mora biti emotivna i verodostojna. Najbolje je da bude priča, jer ljudi obožavaju priče.
