Nisam vaš predsednik

Kad je Donad Tramp izabran za predsednika SAD, pojavio se pokret, talas, zovite ga kako hoćete, koji je glasno uzvikivao „Not my president“ („Nije moj predsednik“). Ne mogu da vam opišem koliko su mi ti ljudi išli na živce. Ne zato što, daleko bilo, volim Trampa, nego zato što po Ustavu, zakonima i svim pravilima američkog izbornog sistema Donald Tramp jeste legitiman predsednik SAD, bez obzira šta bilo koji pojedinac ili pojedinka oseća spram te činjenice.

Isto sam tako mislila da je i Aleksandar Vučić predsednik Srbije, takoreći, svih njenih građana, ali za razliku od Amerike gde se građanstvo uskopistilo da im Tramp nije predsednik, ovde je ispalo suprotno. Ljudi, odreko nas se predsednik. Kaže da nam nije predsednik. Valjda nama, ne znam, ja sam se prepoznala. Dao je intervju za austrijski javni servis ORF i, kako prenosi RTS, naglasio „da je izabran da štiti interese naroda, te da je predsednik svih građana, a ne male grupe koja šeta, i koja to ne čini u posebno velikom broju“. Ja ponekad šetam da bih izveštavala, a ponekad kao građanka kojoj je svega preko glave, a najviše zbog toga što u ovoj zemlji postoji samo jedna institucija i zove se Aleksandar Vučić. Ne zove se čak ni predsednik Srbije, jer je odavno izašao iz ovlašćenja i sveo se na ime i prezime. Tako da ispada da mi ponekad jeste, a ponekad nije predsednik, a koliko se ja razumem u političku teoriju i praksu, to ne biva. No, lako ćemo za mene, hajde da vidimo koga se to još Vučić odrekao i nije mu predsednik.

Osim građanstva koje po gradovima Srbije šeta pod parolom „1 od 5 miliona“, ima ih još u ovoj zemlji koji „šetaju i prave buku“, kako reče predsednik. E, sad mene zanima da li on to nije predsednik majkama koje primaju porodiljske naknade u iznosu od 900 dinara bruto. Pošto i one šetaju. Da li nije predsednik istim onim ženama na koje se drao iz televizora što neće da rađaju, pretio im restriktivnijim politikama abortusa, pa sad kad su rodile, primaju naknade od kojih ne mogu da kupe ni pakovanje pelena?

Šetali su i ljudi kojima su imovina i životi uništeni zbog izgradnje mini hidroelektrana. Plakali su, držali opelo reci. Molili da se sačuva i zaštiti voda. Ej, voda, izvor života. Ali ne, on nije njihov predsednik.

Nadigli su buku prošle nedelje i učenici Filološke gimnazije u Beogradu, jer im je drug uhapšen i osuđen na 30 dana zatvora posle upada u RTS. Da li može, hoće ili sme da izađe Aleksandar Vučić pred tu decu i da kaže: „Nisam vaš predsednik“?

Penzioneri su se udružili i pred Ustavnim sudom pokrenuli postupak zbog umanjenja penzija. I oni su šetali i pravili buku. Stoga, nije ni njihov predsednik.

Dakle, osim demonstranata koji idu na proteste „1 od 5 miliona“, u Srbiji dižu buku još neki, a predsednik ih se juče odrekao. Kad pobrojimo ko su, vidimo da su žene, deca i starci. Nije njihov predsednik. Ispada da je Aleksandar Vučić odlučio da bude predsednik samo Vulinovoj ciljnoj grupi: jaki, zdravi, pravi i vojno sposobni muškarci. Kad do toga dođemo, vreme je da se prestravimo. Stoga, ako do sad niste, počnite da ga se plašite. Počnite da ga se mnogo, mnogo plašite.