Pala Janšina vlada

Slovenski poslanici su izglasali nepoverenje Vladi Janeza Janše u četvrtak, 28. februara. Za smenu Janšine vlade izjasnilo se 55 poslanika, dok je 30 glasalo za njen opstanak. Slovenački parlament je istovremeno podržao kandidaturu Alenke Bratušek za mandatara za sastav nove vlade.

Bratušekova, vršilac dužnosti predsednika opozicione Pozitivne Slovenije, 42-godišnja majka dvoje dece, prva je žena mandatar za sastav vlade u Sloveniji.

Ona ima rok od dve nedelje da formira kabinet, a ukoliko ne uspe da obezbedi parlamentarnu većinu, predsednik Borut Pahor bi mogao da zakaže vanredne izbore.

Kriza vlade i veliki protesti protiv vladajućih političkih elita koji potresaju slovenačke gradove duže od dva meseca govore o tome da se Slovenija nalazi možda u najtežoj političkoj krizi od 1991. godine, kada se odvojila od nekadašnje SFRJ.

Počelo je u Mariboru, protestima protiv gradonačelnika Franca Kanglera uz simbol: „Gotof je!“. Ulje na vatru nedavno je dolila objava antikorupcijske komisije da su i predsednik vlade i gradonačelnik Ljubljane pod sumnjom za korupciju. Predsednik parlamenta i nekoliko ministara u vladi podnose ostavke. Predsednik uzdrmane vlade Janez Janša poziva na kontramiting, ali protesti su se širili – bilo ih je u Mariboru, Novoj Gorici, Ptuju, na ulicama Ljubljane, Kopru, Kranju…

Osnovno je pitanje da li će Slovenačka narodna stranka (SLS) i Građanska lista (DL), inače stranke desnog centra koje su napustile vladajuću koaliciju biti spremne na saradnju s Alenkom Bratušek. Te dve stranke posle poslednjih vanrednih izbora u decembru 2011. nisu ušle u koaliciju sa Pozitivnom Slovenijom radi formiranja nove vlade, zbog čega je lider PS, gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković ulogu mandatara za sastav vlade morao da prepusti Janezu Janši.

Početak kraja Janšine vlade dogodio se u januaru, nakon što je antikorupcijska komisija objavila izvještaj u kojem je njega i Zorana Jankovića optužila za prikrivanje njihovog stvarnog imovinskog stanja. Nekoliko koalicionih partnera u vladi je od Janše tražilo da podnese ostavku, ali je on to kategorično odbijao, nakon čega su tri stranke napustile vladajuću koaliciju, u kojoj su tako ostale samo Janšina Slovenačka demokratska stranka (SDS) i Nova Slovenija (NSI).

Zoran Janković je odlučio da, zbog optužbi antikorupcijske komisije, privremeno „zamrzne“ svoju funkciju predsjednika PS do narednih stranačkih izbora i tako je Bratušekova preuzela vođenje partije.

Bratušekova je predstavljajući svoj program u parlamentu, najavila da bi glavni cilj nove vlade bio normalizacija političkih prilika, vraćanje optimizma i zaokret u odnosu na prestroge mjere štednje u javnoj potrošnji, na kojima je insistirala Janšina vlada, a koje su se, kako je istakla, pokazale neuspešnim.

Za razliku od Janše, koji je, prema njenim riječima, plašio Slovence pretnjama o mogućem bankrotu države i „grčkom scenariju“ u slučaju da se ne nastavi sa strogom politikom štednje, je rekla da bi njena vlada probleme rešavala tako da bi se pokazalo da je takav strah bio neopravdan.

Bratušekova je najavila normalizaciju političkih prilika i zaokret u odnosu na prestroge mere štednje u javnoj potrošnji, na kojima je insistirala prethodna vlada. „Verujemo da izlaz postoji, a već sada mogu reći da grčkog scenarija neće biti“ rekla je ona.

Nakon izlaganja Bratušekove, ekspremijer Janša je rekao da bi bio srećan da se u Sloveniji desi grčki scenario, jer Grčka, po njegovoj oceni, izlazi iz krize. On je izrazio zabrinutost zbog najave Bratušekove da bi mogao da usledi rebalans budžeta kojim bi se izbrisali napori da se sprovedu mere štednje.

Komentarišući kompromitujući izveštaj antikorupcijske komisije, on je rekao da su jedino tačni navodi komisije o vrednosti njegovog automobila i o njegovom višemesečnom kašnjenju prilikom prijavljivanja imovine, a za ostali deo izveštaja je rekao da je netačan i neosnovan.