Knjige – Arkadije Averčenko, Tuce noževa u leđa revoluciji (»Jugoistok«, Beograd 2011)
Visoko talentovana knjižica
Kako je drug Lenjin daljinski pohvalio Arkadija Averčenka i kako smo to ponovo otkrili
Kako je drug Lenjin daljinski pohvalio Arkadija Averčenka i kako smo to ponovo otkrili
Dosad je njihova muzika opisivana uglavnom kao ‘mešavina svega i svačega’, pomoću toliko sitničarskih odrednica da bi spisak išao oko povećeg parkinga. Za nas starije, ako smo naslušani, nema u tome ni mnogo novog, niti nečeg posebno iznenađujućeg – osim što slabo ko na ovoj sceni radi išta slično, i što Autopark to radi kroz dobre pesme
"Razočaranje u filozofiju okrenulo me književnosti. Da budem do kraja iskren, od tog trenutka mislim da je Dostojevski mnogo važniji od svakog filozofa. I da je velika poezija nešto jako neobično"
Samo jedan dan nakon objavljivanja ovog broja "Vremena" navršiće se tačno stotinu godina od rođenja Emila Siorana. Rumunski filozof, koji je glavninu svog opusa ispisao na francuskom jeziku, rodio se u selu Rašinari, blizu grada Sibiu, u tadašnjoj Austro-Ugarskoj, 8. aprila 1911. godine. Sioran je na naš jezik mnogo i široko prevođen, pa bi se skoro moglo reći da je u ovdašnjoj kulturi domaći, što zbog književne prisutnosti, što zbog balkansko-bogumilsko-fatalističkog doživljaja univerzuma karakterističnog za ovaj deo sveta
Priča o napuštenoj i propaloj "Avali" ostala je kao tipična priča naše tranzicije, u kojoj nestaju nekadašnji socijalistički mastodonti. Tek sad, kad se došlo do stečaja, problem se aktuelizovao. To da će nekad slavni filmski studio biti rasparčan u zemljišne kvadrate i razgrabljen – još uvek zvuči neverovatno
Na ponovljeni zov svojih dečačkih maštarija jedan "veliki umetnik", cenjen i slavljen u celom svetu, postao je "autor" u starovremskom smislu tog pojma – neko ko pravi flmove od drugih flmova
Ljubomir Simović: Putujuće pozorište Šopalović; reditelj Kokan Mladenović, Narodno pozorište
Od skoro tri stotine dela u odnosu na prethodni popis nedostaje oko četrdeset slika. Među njima su radovi Jovana Bijelića i Aleksandra Petrova, ali nema govora da su ukradene slike Paje Jovanovića jer se one nisu ni nalazile u ovoj kolekciji
Na adresu "Vremena" stiglo je pismo koje je Upravni odbor Zadužbine Ive Andrića uputio Miroslavu Karaulcu u vezi sa "Rukopisima iz kutije" objavljenim u časopisu "Sveske":
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve