Lorde i dalje poseduje netaknute stvaralačke moći, kada ih sa britkošću usredsredi. Na kraju dana, jedini zaključak koji vam bez ikakvog dvoumljenja pada na um jeste: neću dozvoliti sebi da potcenim ovu devojku
Bili Ajliš već sada je velika umetnica, koja dostojanstveno radikalizuje pop matrice po sopstvenim kriterijumima. Njena saga o ženi što joj je društvo namenilo ulogu mučenice, ali koja to sebi neće dopustiti da postane – relevantno je štivo u svim vremenima
Neukrotiva poput planinske reke, prostirući svoju femininu osobnost ispred sebe kao gorivo za odlazak dalje, Džoni Mičel učinila vas je kadrom da na svakom mestu ostanete taman koliko vam se dopada, i to sa mnogo stila
Bilo je to nešto sasvim drugačije od novotalasne nervoze i borbene želje za subverzijom. Ovde smo postali svedoci pomirenosti sa sudbinom, po svom ličnom izboru, u vidu samoniklog glasa jednog čoveka koji je celog svog života bio drugačiji i neprihvaćen od sistema
Slušajući Čarlsa Lojda, apsolutno ste svesni da prisustvujete jedinstvenom umetničkom otkrovenju, na putu od praideje do doticanja suštine džeza u vrtoglavoj progresiji. Ta panmuzička zamisao o sestrinstvu i bratstvu svih zanesenih ljudi na planeti Zemlji, govori nam da se traganje i te kako isplati
Na albumu Delta Kream ima spiritualnosti jednih Tinariwen i svih mogućih afričkih praotaca, ima groznice ljubavnih noći, nesnađenosti krhkog pojedinca u velikoj zemlji koja god ona bila i kad god postojala
Marianne Faithfull with Warren Ellis: She Walks in Beauty (BMG, 2021)
"Ja sam ipak deo instant generacije, a mi živimo u instant društvu u kome su svi u ego-tripu, tako da sam i ja proizvod tog individualnog kapitalizma, bez obzira što sam kritičan prema njemu. Shvatio sam da fotografija može tu žeđ kreativnog nagona vrlo brzo da zadovolji, dok je muzika vremenska forma, koja zahteva da sednete za kompjuter, uzmete gitaru ili klavir i krenete nešto da drndate, jer se u suprotnom ništa ne dešava. Kad napravite fotografiju, onda je ona tu i u sebi sadrži ceo jedan svet"
"Nemam ništa protiv foto-novinarstva, ali pošto nikada nisam radio za novine, bio sam u privilegovanom položaju, što nije uvek bilo dobro za mene. Zato su me ljudi uvek videli u tom povlašćenom statusu, kao buržujskog umetnika, i po tome sam možda vrlo specifičan na nekadašnjoj jugoslovenskoj sceni pošto sam bio neki ‘slobodni elektron’ koji ide levo-desno"
Frankenštajn nije ništa manje napet od Istrebljivača Ridlija Skota, a tekst ume da bude jednako uzbudljiv kao kada se dohvatimo Filipa K. Dika i Vilijama Gibsona. Možda nekome nije sajberpank ni Orvelova čuvena 1984, ali setite se samo telekrana i Velikog Brata
Izgleda da Džona Lenona niko nije razumeo. Običnog momka sa strasnim osećajem za pravdu, stvorenim na ulicama lučkog Liverpula, sa irskom srećom koju si mogao da posmatraš takoreći preko puta. Takvog lika stvarno ne možete da podjarmite papirnatim idejama iz nekakve mondenske verzije komiteta i ćelija. Vizija slobode Džona Lenona bila je neuhvatljiva, a na iskustvu zasnovana, i baš zato – za sve ljude iz ideološke futrole – sasvim nedostižna
Bob Dilan veći je od Nobelove nagrade. I on jeste Amerika, baš kao što je to isto Volt Vitman po mišljenju nekih u svoje vreme bio. No, pripada li Dilan više XX veku, onako kako već njegov učitelj Vitman hronološki pripada onom XIX, odnosno, ima li šta da traži u ovom najnovijem
"Klasična muzika je nezaobilazan, divan proizvod zapadnoevropske kulture, ali nije ni bolja ni vrednija od kineske opere, korzikanske polifonije ili džeza. Naše akademske sredine još uvek u svojim programima većinom obrađuju klasičnu zapadnoevropsku muziku kao jedinu muziku vrednu studiranja. Ali, ideja o njenoj globalnoj superiornosti zapravo je kolonijalna"
"Narod i publika u tolikoj je meri oprostačen da u đavolku vidi zabavljača, a ne uzroka svog ponižavanja i spuštanja na najniže civilizacijske nivoe. Taj đavolak ispunjava ispražnjeni duhovni život slojeva koji čine narod. Ne krivim te duhovno unakažene ljude, žao mi ih je i smatram ih nedužnim i oštećenim, na nekom zamišljenom sudu pravde dobili bi oslobađajuću presudu"
Festival će od 6. do 19. oktobra predstaviti svoje aktuelno ruho i pokušati da pomiri slušaoce stare i najnovije generacije, kao i ljubitelje različitih umetničkih muzičkih žanrova poput klasike i džeza
"Što se mene tiče, radim što mogu. Pokušavam u tom biti pošten. Iznositi na vidjelo nešto što mi se čini najtočnije iz moje perspektive. Ako to ljudima znači, nitko sretniji od mene"
"Onog momenta kad neko, čak i iz društva visokoobrazovanih ljudi, u restoranu muzičarima naruči pesmu, vama je već po toj pesmi sasvim jasno o kome se radi. Na tom primeru često vidimo da obrazovanje i kultura baš i ne idu ruku podruku"
Premijere muzičkih dela naših mladih kompozitora nisu uobičajena pojava, pa zato izvođenje Lica Persefone Miše Cvijović treba zabeležiti
Rasprodati koncerti Beogradske filharmonije, nova publika, programi o kojima se priča – koji je recept za popularnost i kvalitet ove institucije
Možda ću i pitati publiku, direktno: "Zašto hoćete ovo da čujete?", kaže Gabrijel Felc pred koncert kakav Beogradska filharmonija nikad nije izvela, i na kome će kao gosta imati velikog Zubina Mehtu
"Ja sam sa šesnaest godina položila prijemni, počela da studiram, ali mi niko nije objasnio šta se dešava posle i šta je tačno ta neka karijera"
"Dijelom je i muzika koju pišemo kriva zbog toga što su nam koncertne sale nekad poluprazne. Smatram sebe i svoju generaciju dužnom da učini sve da se to stanje promijeni nabolje"
"U vreme dok su Nju primitivs radili svoju TV seriju, ja sam studirao, preživljavao i svirao po Evropi. Ali mislim da su oni bili sasvim odgovarajući, depresivan i mračan preludij za tragediju koja je sledila"
"Reč je o snažnom, energičnom orkestru, a u isto vreme veoma strastvenom, i to je ono što posebno volim kod Beogradske filharmonije – tu strast, koju osećam kad stanem pred njih. Vidi se da ti ljudi ozbiljno shvataju i sa mnogo imaginacije doživljavaju notni tekst. To je čudesno"
