U skladu sa specifičnim žanrom mračne diktature koja je u potrazi za novim, tvrdim ideološkim osloncem, njegova fabrikacija neprijatelja je mnogo mračnija i morbidnija i o njoj je već odavno nemoguće snimiti nešto “smešno”
Iako je Srbija bila žrtva medijske propagande na Zapadu tokom devedesetih, pokazalo se da je sada još teže da se dođe do relevantnih, tačnih i objektivnih informacija
Šta spaja Vučića i predsednika Rusije? Zašto veliki deo građana podržava ruski napad na Ukrajinu? Kakva je tu uloga tabloida i njihovih režimskih pokrovitelja? I kako se zbog svega ovog predsednik našao u nevolji sa svojim biračkim telom
Najnovije istraživanje Galupa pokazuje da čak 52 odsto stanovnika Amerike doživljavaju napad na Ukrajinu kao suštinsku pretnju po interese SAD, čak 85 odsto ima negativno mišljenje o Rusiji, dok skoro polovina misli da se NATO dobro nosi sa čitavom situacijom
Srbija je najtiša od svih zemalja i u okruženju i u Evropi. Kao da su se svi, zaista, sakrili ispod kamena i veruju da će sve ovo da prođe, a onda se vraćamo na 23. februar, kao da ničega bilo nije. Sve je moguće zamisliti, samo to ne izgleda realno: da ćemo se probuditi u onom, starom svetu
Upotreba gotovine zamenjuju brza, laka za korišćenje i pre svega bezbedna rešenja. Usluga mCard koju je lansirala OTP banka još 2019. godine je jedna od tih jer donosi mnogo pogodnosti potrošačima, a glavna je ta što je dovoljno da prislonite telefon sa Android operativnim sistemom na POS terminal, bez obzira da li imate internet konekciju ili ne i za samo par sekundi ćete obaviti plaćanje računa
Cinculiranje opozicije je razumljivo i očekivano s obzirom na to kakav odnos većina građana ima prema Rusiji i Putinu. Svako zaoštravanje bi im odnelo neke potencijalne glasove, a dali bi bogme i dodatnu municiju režimskim artiljerijskim tabloidima. Ali i vlast se našla u nezgodnoj situaciji. Trebalo joj je koji dan da artikuliše stav, valjda vreme da ispita javno mnjenje i donese odluku koja otprilike glasi: “može da bidne, al’ ne mora da znači”
“Nisam ja protiv gradnje, ali Beograd treba da se širi, a ne da se sabija. Ne treba da se ruše građevine koje su važne za duh grada i predstavljaju neku njegovu istoriju, a sve sa ciljem da bi investitori bliski vlasti imali veliku materijalnu korist od toga. Postoje opšti interesi koji moraju da budu iznad privatnih, a ova vlast se ne ponaša u tom kontekstu”
Kada pitate mlade šta se u njihovom životu promenilo od početka pandemije, reći će: sve! Ono što im nedostaje tokom upornih epidemioloških zabrana i (ne)normalnog školovanja jesu živa reč, sekcije, akcije, druženje na odmoru. Kažu da su se umorili od posmatranja onlajn nastave
Iz programa prvog vikenda Festa u fokus ovog pregleda stavljamo filmove koji se najverovatnije, a ponekad iz neshvatljivih razloga, posle festivala neće naći u redovnoj bioskopskoj ponudi kod nas
U nedelju 20. i ponedeljak 21. februara u Beogradu su gostovala dva sasvim različita pozorišta sa dve sasvim različite predstave koje povezuje tema smrti na Balkanu
Momčilo Nastasijević: Kod večite slavine; režija Sonja Petrović; Srpsko narodno pozorište i Centar za razvoj vizuelne kulture
Šošana Zubof: Doba nadzornog kapitalizma prevod Jelena Petrović Clio, Beograd, 2020.
Mikolaj Grinberg: Rusvaj s poljskog prevela Mila Gavrilović Partizanska knjiga, Kikinda, 2021.
Pesma nastala u jednoj kafani postala je himna Srbije. Oskar Danon je izabrao Hej Sloveni zato što ju je znao iz Sokolskog društva. Na otvaranju Gete instituta u Beogradu nije se sviralo Nemačka, Nemačka iznad svega zbog poštovanja prema domaćinu. Nezvanična himna Sovjetskog Saveza bila je pesma iz filma Cirkus. I mađarska himna, i srpska, engleska, austrijska carska i ruska carska pozivaju se na boga
Kada je širom sveta izbila pandemija korona virusa, oni koji iza svega vole da pronađu neku zaveru govorili su da je to zapravo vrsta biološkog oružja. Kada su se pojavile vakcine, pojavila se i priča o čipovanju nas običnih od njih bogatih, a Bil Gejts je i ovde postao jedan od glavnih krivaca za “postavljanje” čipova kroz vakcine i 5G mrežu. Ako se njegove predikcije o još jednoj pandemiji pokažu kao tačne, ništa ga više neće moći zaštititi od zavere duboke države
“Kada se stvara dug, a časte se strani investitori obilatim subvencijama, zidaju spomenici i raspevane fontane kojima ne znamo cenu, deli se novac i šakom i kapom bez utvrđenih kriterijuma, onda to ostavlja utisak ‘domaćina’ koji podigne kredit, ode u kafanu, napije se, čašćava i sve potroši. Problem nastaje kada dug dođe na naplatu. Nije mi jasno kako je zamišljeno da pesma sa fontane vrati dug? Znamo da posle takvih provoda slede mamurluk i glavobolja”
Ostajem u čvrstom ubeđenju da vlast ovako, na način nedozvoljen i etički neprihvatljiv, da se ne kaže sablažnjiv, kupuje glasove koji bi u slobodnoj i poštenoj izbornoj utakmici mogli i da joj je pripadnu
Plan “Fit za 55” je visoko podignut na ideološki pijedestal, kao jedini način da se spreči “planetarna katastrofa” usled globalnog zagrevanja. Veliko je pitanje dokle će birači biti spremni da “gutaju” te floskule i prihvataju dramatičan pad standarda zbog “zelene revolucije”, koja niti je dobro osmišljena, niti predstavlja pravi tehnološki napredak
Televizija ostaje zabava, ali ovu izbornu kampanju mogao bi obeležiti prelazak borbe za glasove u sajber prostor
Poslednje što očekujem od nekoga za koga bih glasao je da se razmeće populističkim obećanjima. Populizam je zlo uvek i svugde, a posebno je zlo u ovoj zemlji, koju je devastirao bar dva puta samo za naših života
Izbori u Beogradu zaista jesu velika šansa i ne smeju se posmatrati samo instrumentalno kao šansa da učinimo korak u pravcu smene loše vlasti. Oni su i šansa da napravimo korak u drugačijem pravcu. Taj pravac nije pravac u neizvesnost, nego pravac u kome se kreću progresivne stranke i pokreti širom sveta duže vreme. On uključuje brigu o životnoj sredini, smanjenje nejednakosti, brigu o sugrađanima u nepovoljnom položaju, solidarnost umesto stalnog nadmetanja tamo gde mu nije mesto, decentralizaciju i jačanje lokalne demokratije. Postojeći model je dotakao krajnje granice u mnogim oblastima i preti raznim, prirodnim i društvenim, katastrofama
