O Flekinoj umetnosti će se tek pisati. Njegova zaostavština je ogromna, slojevita i kompleksna, raštrkana u različitim sferama. Nužno je obraditi je iz više uglova – idejno, etički, estetski, fenomenološki. Ostavio je značajan trag, pre svega u načinu mišljenja
Grejl Markus: Dorsi: pet opakih godina muzike za ceo život preveo Zoran Paunović; Clio, Beograd 2022.
Deborah Cook: Adorno, Foucault i kritika Zapada prevela Ivana Maksić; Karpos, Beograd, 2021.
Kiš je mislio kako je afera proizvedena da se “likvidiraju pisac i knjiga” i bio je potpuno u pravu. To je bio pravi atentat i naručeno književno ubojstvo
Jedna ulica u Beogradu nosi ime Slobodana Lale Berberskog. Kada se na Guglu ukuca njegovo ime, pojavljuju se brojni oglasi u vezi s kupoprodajom stanova u toj dugačkoj ulici koja se proteže paralelno sa auto-putem u pravcu juga, ali ni reči o tome ko je bio Lala i čime je zaslužio takvu čast
U situaciji kad nema materijalnog traga, a nema ga, šta je to što ostane iza nečeg velikog i važnog kao što je, na primer, Lir Ljube Tadića? Veza sa trenutkom, takozvani hronir? Naravno, i sećanje, koje može da zaliči na obmanu, a najčešće to i jeste
Rihard Vagner, Oskar Vajld, Henrik Ibzen, Ernest Hemingvej, Virdžinija Vulf, Gregori Pek, Lorens Olivije, Leonard Bernstajn, Tenesi Vilijams, Marija Kalas, Elizabet Tejlor, Ričard Barton, Rudolf Nurejev, Roman Polanski, Žaklina Kenedi i Aristotel Onazis, Sofija Loren i Karlo Ponti, i pre svih Franko Zefireli, samo su neke od slavnih ličnosti koje su u protekla dva veka obožavale obalu koja je dobila ime po zanosnoj nimfi Amalfi iz grčkog mita
Od “Ne dam Gazivode” do “Ne dam tablice”, Vučić je prošao put na Kosovu kao i svaki prethodni srpski lider koji je ovaj deo državne teritorije razumeo samo tako, kao teritoriju i kvadratne kilometre dobre u političkoj kampanji, ali ne i kao mesto na kome žive ljudi koji imaju svoje potrebe, probleme, ali i radosti i veru
Ukoliko konsultujete gospodina Gugla, naći ćete hiljade naslova i medijskih priloga koji najavljuju ratove: nema ko nam nije radio o glavi. Kosovski Albanci naravno drže primat i to nezavisno od toga ko je koalicioni partner SNS-a u “lažnoj” kosovskoj skupštini i vladi. Evo malog podsetnika: “Alarmantno, Šiptari spremaju rat! 160.000 naoružanih ljudi čeka dozvolu da napadne!” (“Informer”, 2017); “Tači hoće rat! Propali pregovori u Briselu!” (“Informer”, jul 2018); “Krvnik šalje vojsku na Srbe, Balkan pred eksplozijom! Haradinaj hoće rat, juče pretio na srpskom jeziku: Dolazimo na sever!” (“Kurir”, novembar 2018); “Dačić predviđa da će Albanci uraditi nešto strašno!” (“Kurir”, 2019); “Kurti hoće rat, sprema novi napad na Srbe! Obaveštajci imaju informacije: Ekstremisti ne odustaju od udara na sever Kosova!” (“Srpski telegraf”, 2021)…
Crna Gora se polako privikava na česte promene vlada. Mogla bi se navići i na česte promene skupštine. Mogla bi ući i u period permanentnih izbora. U tom slučaju bi političari konačno imali svoj vlastiti cirkus, a građane će visoka cena karata za te predstave zasigurno odvesti do prosjačkog štapa. Ma koje nacionalnosti bili
Srbija se suočava sa ozbiljnim problemima: dvocifrena inflacija, nedostatak energenata, uspešno sopstveno upucavanje u nogu onesposobljavanjem EPS-a, vraćanje dugova... Srećom, tu su predsednik države da umiruje javnost kako će sve biti u redu i guvernerka NBS da ga uveseljava
Smrt u borbi govori samo delić priče. U konfliktu u Jemenu strada više ljudi, uglavnom žena i male dece, ne toliko zbog gladovanja ili bolesti koje se mogu sprečiti nego zbog nasilja. Milioni Etiopljana trpe od akutne nesigurnosti hrane zbog građanskog rata u zemlji. Borbe u koje su uključeni islamisti u drugim delovima Afrike često ne povlače hiljade mrtvih, ali isteruju milione ljudi iz njihovih domova i izazivaju humanitarne katastrofe
Kako da građani znaju za proteste “nezadovoljnih poljoprivrednika” kada se samo nekoliko medija bavilo ovom temom? Vesti o protestima poljoprivrednika su marginalizovane, na 15. strani novina, blokiran je put do Pančeva, a nevidljivi su traktori u Novom Sadu, Zrenjaninu, Kragujevcu, Požarevcu
Ako hoćeš da u tvojoj zemlji nešto bude “kao u normalnoj zemlji”, jedini pouzdan način da to ostvariš jeste da učiniš sve što je u tvojoj moći da tvoja zemlja postane baš to: normalna zemlja
Ana Brnabić je dokaz da premijer može da bude bukvalno bilo ko. Tako bi to mogao da bude i Miloš Vučević. Međutim, Brnabić je u međuvremenu postala važan faktor u partiji i bukvalno broj dva, ako tako nešto postoji. Oboje ispunjavaju ključni kriterijum: lojalni su Vučiću preko svake mere dobrog ukusa. Oni ponekad izgledaju kao osobe koje bi legle u baru i pustile da Vučić preko njih pređe da ne pokvasi cipele
Sve u svemu, na smotri naoružanja se doslovno nije moglo videti ništa novo ni modernizovano, a da se stvarno uvodi u Vojsku Srbije. Sve su to poznata sredstva, već u upotrebi, ili ona koja nisu prošla ispitivanja i ko zna kada će biti prihvaćena
“Aleksandar Vučić je fabrici guma ‘Tojo tajers’ u Inđiji dao 130 miliona evra subvencija, ‘UBM feedu’ bezmalo 40 miliona evra, a takvih fabrika koje su dobile slične subvencije ima mnogo u Srbiji. Hoće da pravi nacionalni stadion koji košta 400 miliona evra. EPS mu je rasturen i tamo ulažemo ogroman novac iz budžeta. Plaćamo 600 miliona evra prenos Premijer lige. Ne možeš da kažeš da za poljoprivrednike nemaš 50 miliona evra, a da ovako idiotski trošiš novac iz budžeta”
Renomirani svetski finansijski magazin “Global Finance” proglasio je Raiffeisen banku “Najboljom digitalnom bankom u segmentu poslovanja sa stanovništvom” u Srbiji (Best Digital Consumer Bank in Serbia). Ovo je treća titula koju banka dobija od prestižnih magazina za svoja dostignuća na polju digitalizacije u bankarstvu
U situaciji u kojoj se decenijama kreira ambijent konflikta – u kojem je društvo zarobljeno politikom i kriminalom, u kojem su verbalni i fizički obračuni, neprimerene osude drugog i odsustvo dijaloga, primarna matrica društvenog ponašanja – možemo da govorimo samo o zagađenoj društvenoj stvarnosti koja ozbiljno narušava mentalno zdravlje pojedinca
Aljoša, mladić iz Novog Sada, radi kao barmen ovog leta u Hrvatskoj. “Bez Srba, turizam u Hrvatskoj ne bi funkcionisao” kaže on za “Vreme”. U porodičnom hotelu u Podstrani, malom mestu kraj Splita, većina radnika su Srbi. “Bio sam i na Hvaru, u Splitu i mogao sam da vidim da u većini objekata rade Srbi zato što Hrvati ne žele da rade sezonski. Znaju koliko je to teško, a za njihove standarde plata za sezonce je ništa, a nama je to veliko”
Sledeće nedelje u Briselu Aleksandar Vučić će se sastati sa Aljbinom Kurtijem pre nego što se 1. septembra na terenu povuku sledeći potezi iz Beograda i Prištine i utvrdi da li je sačuvan mir ili se događa “Oluja”
Tajvan je u kratkom vremenskom periodu prešao put od zemlje sa izuzetno visokom stopom ukupnog fertiliteta (SUF) od preko sedmoro rođene dece po ženi sa početka pedesetih godina prošlog veka, do pada ispod stope proste reprodukcije stanovništva, koja u teoriji zahteva najmanje 2,1 rođeno dete po ženi
