Roman
Rat i mir po hercegovačkiAdnan Repeša: Godina bez proljeća, Laguna, Beograd, 2023; Almin Kaplan: Šušanj, VBZ, Zagreb, 2023.
Adnan Repeša: Godina bez proljeća, Laguna, Beograd, 2023; Almin Kaplan: Šušanj, VBZ, Zagreb, 2023.
Da su poživeli, Mirko i Slavko, mali partizanski kuriri iz stripske edicije Nikad robom danas bi imali 60 godina
Teško da postoji gora diskvalifikacija za neku državu od proglašavanja šefa službe bezbednosti za narko dilera. Naime, postavlja se pitanje kakvi su njen predsednik, vlada, policija, pravosuđe... Zašto im najveća svetska sila na ovaj način sasipa u lice šta misli o njima? Ili, ako postoje već optužbe za umešanost u kriminal i korupciju, zbog čega problem nije rešavan diplomatskim kanalima u tišini? Izjava američkog ambasadora u Beogradu da će SAD nastaviti saradnju sa drugim institucijama Srbije ne može sakriti bruku. Slučaj direktora BIA teško je poniženje zemlje, njenih vlasti, ali i građana
Žena koja je svojom tananom vilinskom pojavom obeležila jednu eru blistala je tako snažno da taj sjaj nikada neće u potpunosti iščeznuti. Uzletela je toliko visoko i postala deo snova miliona
Bio je, a da je toga čak bio u dobroj meri svestan i nije se izvinjavao, po konstituciji svog duha i ukusa evropocentričan, a jedva je moguće zamisliti teži greh u današnjem svetu. Nije bio rođeni podanik bilo koje imperijalne sile, pa se i nije izvinjavao okolo za tuđi imperijalizam
“Nije problem nedostatka para, nego nedostatka istinski uzbudljivih ideja koje prepoznaju i nove senzibilitete publike i potrebe potencijalnih investitora. Strategija je da nekom prenesete uzbuđenje svoje vizije i misije, pod uslovom da je imate”
U tom svetu koji je osvitao na naše oči taj Pre Svega Unuk Marko bio je mnogo, mnogo više metafora nego stvarno ljudsko biće; sve što smo želeli jeste zaista to da se S.M. najzad posveti Pre Svega Unuku Marku, mada naravno, samo onoliko koliko mu nagomilane obaveze prema zakonu i pravdi budu dozvoljavale
Osvrt na prva tri, malo je reći tropska dana festivala na Paliću, kako na njegove glavne tokove, tako i na radove onih koji će tek u budućnosti biti u njima
Za pola veka, broj Roma u Vojvodini je upetostručen, a njihov udeo u populaciji uvećan je za šest puta. Naše društvo, međutim, radi veoma malo na njihovoj inkluziji i to preti da postane ogroman problem
Ovaj tekst se bavi ozbiljnim promašajem u spoljnoj politici naše zemlje. Promašaj se sastoji u propuštanju da se Rusiji uvedu sankcije, čime je Srbija postala negativan izuzetak u odnosu na demokratski svet čiji deo – shodno strateškom opredeljenju zemlje i brojnim koracima učinjenim na liniji tog opredeljenja – odlučno smeramo da pripadamo. Da bi se šteti dodala i sramota, svoje odbijanje da Rusiji uvedemo sankcije obrazlažemo nekakvim pragmatičnim ekonomskim razlozima, računajući šta dobijamo i gubimo opredeljenjem za jednu od dve očigledne alternative. Ko izgubi iz vida da se veliki moralni izbori ne mogu zasnivati na neuporedivo sitnijim finansijskim i sličnim računicama izgubiće u nešto dužoj vremenskoj perspektivi i na etičkom i na ekonomskom planu
“Šta smo dobili time što 72. specijalnu brigadu prebacujemo iz Pančeva na administrativnu liniju sa Kosovom? Koštaju dnevnice vojnika i starešina, košta i poljska kuhinja... Ili 63. padobranska, umesto da se obučava, ona čuči u nekim rovovima bez smisla i cilja, kao da su pešadijske jedinice. Sve to ima posledice po moral vojnika”, kaže za “Vreme” penzionisani pukovnik Vojske Srbije
Čini se da je naprednjački projekat blizu kraja. Sistem se raspada pred našim očima. I Vučiću je to jasno pa pokušava da se distancira od rođene stranke. Osnivanje novog Pokreta za ovo i ono – pokušaj je rebrendiranja proizvoda koji se više ne kupuje, bar ne u dovoljnoj meri da bi se održala likvidnost kompanije. Pitanje je samo da li je u tome zakasnio! Postavljanjem “čoveka bez svojstava”, bespogovornog poslušnika Miloša Vučevića na čelo SNS-a, Vučić je istovremeno zadržao potpunu kontrolu nad strankom za slučaj da mu projekat Pokreta – propadne
Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg suda u Beogradu odredilo pritvor policajki Katarini Petrović iz Valjeva, jerbo je odala tajnu da je Vučićev kum Nikola Petrović, prilikom saobraćajnog udesa, imao alkohol i kokain u krvi, da bi “sutradan”, na predlog istog tužioca, ne razmatrajući žalbu, ukinulo pritvor
Izgleda da je vera predstavnika Srpske napredne stranke u prostotu, neinformisanost i neukost naroda, da će poverovati u ono što im se prikazuje beskonačna. Ipak, zasenjivanje prostote nije lak posao, ali je olakšan kada možete upregnuti sve državne resurse u partijske svrhe i držati prijateljske medije pod kontrolom. Pomoć u tome pružaju Pink, Hepi, Informer, Dnevni telegraf, urednici na RTS-u, analitičari i mnogi drugi. Oni su tu da opravdaju, operu, prećute, izvrnu, pa i masno slažu kada je to potrebno
Spisak onih koji botuju za vlast nedavno je procureo na društvenim mrežama. Postoji, međutim, još jedan spisak koji svakodnevno raste: spisak onih koje su predstavnici vlasti u poslednjih 11 godina ponizili, uništili i doveli na rub opstanka
Život i karijera Natalije Stevanović svedoče da se i pored teške bolesti radom i upornošću može postiće sve, a ako je tu još i ljubav oca i supruga – samo nebo je granica
Teodor Adorno: Snovi; Minima moralia; preveo i priredio Aleksa Golijanin; anarhija/blok 45, Beograd 2022.
Jedan za drugim, branioci, Koluvija, ali i tužilac pokušali su da ospore svedočenje inspektora Dušana Mitića koji je rekao da je njegova i namera njegovih kolega bilo hapšenje tadašnjeg direktora BIA, a sadašnjeg ministra policije Bratislava Gašića i Mirka Škera (šef beogradskog centra u BIA u vreme otkrivanja Jovanjice), te da su saznanja o njihovoj umešanosti u slučaj “Jovanjica” bila “najkvalitetnija”. Kako je Mitić istakao, načelnik Četvrtog odeljenja Slobodan Milenković je od tužilaštva tražio da se Škero i Gašić procesuiraju, nakon čega su počeli učestali pritisci
“Meni je blizu devedeset godina, i dnevno vidim stotinjak slika pa se nagomilalo znanje. Drugi nisu imali prilike kakve sam ja imao, pa zato s vrata odmah vidim da li slika valja ili ne. Ovaj posao se samo tako uči, iskustvom, ne vredi drugačije”
Već samo numerički gledano i odmeravano, Koljevićev je opus za svaki respekt, s tim što se na pomnije poglede i podrobnije analize u dobrom delu navedenih ostvarenja pre ili kasnije očita i dovoljan broj dokaza autorstva i samosvojne i artikulisane (mito)poetike ovog našeg filmskog stvaraoc
Sve je u ovom filmu klišetizirano i “poslagano” po dobro oprobanom receptu, ali ništa nije otaljano i uzbuđenja zaista ne manjka
