Ukrajinske oružane snage su preživele dve nedelje, ali sada su fragmentirane na manje taktičke sastave koji će očigledno pružati žilavu odbranu. Ukrajinska artiljerija ima neobično visoke rezultate posebno u iznenadnim udarima po dugim kolonama ruske tehnike
Nemačka škola u Beogradu nedeljama je poprište teških optužbi učenica i jedne nastavnice protiv jednog nastavnika. Reč je o upadljivom odmeravanju maloletnica pogledom, o unošenju u lice i seksističkim komentarima. Izvori “Vremena” kažu da rukovodstvo škole stvar “zataškava”. Među decom, roditeljima i nastavnicima vlada strah
Šta bi optuženi za monstruozne zločine mogli reći u sudnici? Na primer, kako su napravili svoju kriminalnu grupu, u kojoj meri su tu učestvovali BIA i MUP, ko je sve iz državnog aparata bio uvezan sa njima, šta su dobili zauzvrat i kako su se povezali sa crnogorskom mafijom? Takođe i da objasne na kakav način su bili uključeni u aktivnosti Srpske napredne stranke, ko ih je tačno u policiji štitio i da li je to bila samo Dijana Hrkalović i još mnogo toga
Savremena diktatorska društva, kako je govorio Orvel, za razliku od drevnih tiranija, ne ostavljaju narodu nimalo vazduha. Nije im dovoljno samo da uguše slobodu izražavanja, već se trude da ubiju i svaku želju za slobodom. Ali, nema veće zablude od one da je čovek dovoljan sam sebi. Prikrivena sloboda u kojoj navodno možete da uživate pod despotskom vlašću je besmislena, i to je većini ljudi odavno jasno
Dok ruski tenkovi gaze ukrajinskim ravnicama, a izbegličke kolone tumaraju prema zapadnim i istočnim granicama države, korona je skrajnuta u drugi plan. Pored svih ostalih briga koje su se nadvile nad njima, Ukrajinci više i ne razmišljaju o njoj. Vidljivi neprijatelj je u mislima ljudi uvek opasniji od onog nevidljivog
Ovo je pobeda autorskog pristupa jer je grupa ljudi fenomenalno osmislila celu priču, evidentno sa jakim ženskim pečatom, socijalnim komentarom i definisanom estetikom
Šta spaja Aleksandra Vučića i Slobodana Miloševića? Kako to da nakon trideset godina prvi koristi parolu drugog da s njim “nema neizvesnosti”? Kuda vodi lična svevlast, spojena sa preplašenim i poltronskim okruženjem, nedostatkom dijaloga, strogo kontrolisanim medijima i razvaljenim javnim mnjenjem? I može li Vučić išta naučiti iz Miloševićevog i Putinovog primera
Šta građanskoj opoziciji preostaje u narednih dvadesetak dana do predsedničkih, parlamentarnih i beogradskih izbora? Hoće li uspeti da dā valjan odgovor na odsjaj svetske krize i da li će uspeti da (ponovo) stavi fokus na “svoje teme”? Odgovore na ovo pitanje tražili smo od relevantnih opozicionih predsedničkih kandidata, ljudi sa vrha opozicionih lista za republički parlament i političkih analitičara
