O čemu se stvarno izjašnjavalo na referendumu? Zašto Vučić kuburi sa kredibilitetom? Zbog čega se litijum pokazao kao najbolje sredstvo za krunjenje biračke podrške vladajućoj partiji? Kakvu su energiju oslobodili ekološki protesti i radikalizacija opozicije? I kako će se sve zajedno pokazati na aprilskim izborima
Vladimir Đukanović je jedan od glavnih glasnogovornika Vučićevog disciplinovanja naprednjaka. Štaviše, ono što je ovaj poslanik SNS a izjavljivao i pisao o svojim saborcima iz stranke verovatno niko iz opozicije nikada nije izgovorio – a samo u poslednjih godinu dana povezao je vrh naprednjaka i sa Belivukovim klanom, i sa “Jovanjicom”, i sa nezakonitim bogaćenjem, i sa učešćem u navodnoj pripremi atentata na predsednika Vučića, i sa šurovanjem sa stranim ambasadama, i sa kupovinom diploma…
Uprkos svim hvalospjevima vlasti kako je srpski zdravstveni sistem u nikad boljem stanju, neki detalji ukazuju na drugačiju, ne toliko fascinantnu sliku. Medicinska pomoć na licu mesta, koja u Srbiji nije ni hitra, a ni toliko hitna, jedan je od takvih. Loša zakonska regulativa, ali i nedostatak ljudstva i vozila, doveli su do toga da je dobiti hitnu pomoć, prevashodno u Beogradu, skoro pa nemoguća misija
Volfram Loc: Adresa svemir – nekoliko poruka; režija Anja Suša; Bitef teatar
Zlatni dečko zaslužuje uspeh u bioskopima Srbije (i regiona) jer nanovo, sa svoje tačke bitisanja, potvrđuje smislenost ulaganja i negovanja primetne ali nekako uvek krhke tradicije srpskog repertoarskog, odnosno, komercijalnog filma
“Dejve”, reče Hal, “ne razumem zašto mi to radiš... Znaš koliko sam entuzijastičan povodom ove misije... Uništavaš mi um. Zar ne razumeš?... Postaću detinjast... postaću ništa...” (Artur Č. Klark, 2001: Odiseja u svemiru) “Ti Neksus-6 tipovi... prešli bi preko nas i sravnili nas sa zemljom. Ti i ja, svi lovci na ucene – stojimo između Neksusa-6 i čovečanstva, mi smo barijera koja ih razdvaja.” (Filip K. Dik, Da li androidi sanjaju električne ovce?)
U Kalabriji je u toku jedan od dva najveća sudska procesa protiv mafije u istoriji italijanskog pravosuđa. U sali – bunkeru od 3300 kvadratnih metara – na optuženičkoj kupi sedi 325 lica koja se terete sa 438 optužnica, uz 913 svedoka tužbe i 58 zaštićenih svedoka. Tu je i oko 600 advokata. Mnogi tragovi ovog procesa vode u Rim
Ako je neka korist od “patnji” Novaka Đokovića, onda neka to bude skretanje pažnje svetske javnosti na to kako se australijske vlasti, i vlasti bilo koje druge zemlje, odnose prema strancima – izbeglicama i migrantima, u situaciji kada pokušavaju da pređu granicu ma koje države u potrazi za zaštitom od progona ili sukoba, bilo da to čine vazdušnim, pomorskim ili kopnenim putem
On je Isus, on je preambula, on je stradalnik, Australija je njegova Albanija, ali se nije povinovao, nije se povukao, stradao je planski da bi, valjda, negde sutra vaskrsao. Ovakav narativ o Đokoviću je preovladavao u srpskim tabloidima. Čeka se njegovo objašnjenje
Nauka je reagovala munjevito, vakcine protiv kovida bile su spremne i puštene u upotrebu brže nego bilo koja vakcina ikada ranije. Sećamo se lekara koji su, oslanjajući se na prethodna iskustva, govorili kako su potrebne godine da bi se ispitala pouzdanost vakcine, a njihovo dejstvo se, zakeranjima uprkos, pokazalo nesumnjivim: vakcina spasava živu glavu. Nespremnim se, međutim, pokazalo mišljenje, zakazala su tumačenja korone: naša svest je koronu dočekala nespremna
“Zanimaju me nove forme muzičkog teatra, teatra koji vodi ljude u različite prostore i koji ne dozvoljava gledaocu da se uljuljka u svoje sedište. Naša alternativna scena ne postoji, ne postoje pozorišta koja poručuju dela domaćim autorima, ne postoje ni off scene koje će rizikovati da od budžeta koji teško sastave još dodatno rizikuju i postave neku kamernu operu domaćeg autora/autorke ili grupe autora koji bi progovorili o aktuelnim temama, ili onim manje političkim, a svakako više poetskim”
