Ono što je u Nuštinu zapravo pokrenuto zove se nada. Ne nostalgija za prošlim i nepovratnim, nego nada da bi budućnost mogla da postoji, a od prošlosti neka uzme zdravi deo pelcera, ako takav postoji. A ako ne postoji – postoji li išta uopšte?
Ako bismo sudili po onome što nam ovdašnji bioskopi nude u ovom trenutku, došli bismo do prilično neveselog utiska o onome što je filmoljupcima dato na potencijalno uživanje. Toj impresiji ponajviše doprinosi novi marvelovski superherojski spektakl
Predrag Milidrag, Opažanje i čulna spoznaja kod Tome Akvinskog, Institut društvenih nauka, Beograd, 2021.
Džek Vajt sigurno nije Mornar Popaj, ali bez sumnje poseduje magičnu hranu iz neke sopstvene konzerve, što prebiva nepotrošena u njegovoj muzičkoj ostavi i uvek mu je sigurno pri ruci
Kao i sav njegov rad, i odricanje će biti nerazrešivo ambivalentno i obeleženo ironijom jer je Pazolinijevo pisanje, bila to pesma, roman, drama, esej ili film, uvek evidentno riscrittura, a to od čitalaca (i gledalaca) traži filološki žar
Buvlja pijaca je u naše krajeve došla sa filmova zapadnih kinematografija. Onda je devedesetih ekonomska kriza donela sporadične tezge na prometnim ulicama. Kad se posle rata država pribrala, ozvaničen je i buvljacizam. U tekstu koji sledi su razlozi zašto je to bilo važno
Prva je o strani sudbine o kojoj niko ništa ne zna, pa moguće ni Jesenjin, iako je o njoj napisao pesmu i poslao je čitaocu duboko u podsvest. Druga je o mladom, snažnom, konzervativnom, religioznom, narodnom sinu koga su voleli i seljaci i intelektualci, a Jevreji su naslućivali pogrom
Gost Filipa Švarma i Milana Ćulibrka – glavnih urednika Vremena i NIN-a – je novinar Slobodan Georgijev, direktor NewsMax Adria za Srbiju.
Običan čovek bi rekao da nema zaštićenih pred zakonom i da se to jasno vidi i kada policija hapsi “svoje”, ali običan čovek nikako da vidi šta se “iza brda valja”. Zlonamerni bi rekli da je u toku obračun sa “nepodobnima”, a samo nam vreme može reći šta je po sredi u najnovijoj akciji hapšenja Vulinove policije
Dva scenarija su pred Rusima. Prvi, u kojem odnose pobedu, oslanjajući se na prevlast u vazdušnom prostoru i snažnu vatrenu moć artiljerije i preciznih udara dalekometnim raketama. Drugi, u slučaju da ne uspeju da pokore ukrajinsku odbranu, radikalan je: upotreba nuklearnog naoružanja. Ništa više u ovom ratu ne može da se isključi
“Ako sveobuhvatno pogledate njene kapacitete i ekonomiju, Kina je i dalje naša najveća strateška pretnja”, rekao je jedan neimenovani američki zvaničnik, čije su reči preneli mnogi ovdašnji mediji. SAD povećavaju vojni budžet formalno zbog rata u Ukrajini, a pritom čkilje u pravcu Pekinga
Četvrta uzastopna pobeda sa dvotrećinskom većinom mađarskog premijera posledica je potpunog kraha projekta Udružena opozicija i upotrebe straha od rata u političke svrhe. Osnova Orbanove vlasti je, ipak, skoro potpuni medijski mrak koji vlada u zemlji
