Ovo je priča o burnom putu (punom krivina i prepreka) ka zvezdama, baš kao i priča o bolnoj samoemancipaciji, zloupotrebi, pohlepi onih vidno manje kreativnih, prolaznosti i poroznosti slave, manje ili više dragovoljnom prodavanju duše (manje ili više) đavolu
Tenesi Vilijams: Tramvaj zvan želja; režija Lenka Udovički; koprodukcija Beogradskog dramskog pozorišta, Teatra Ulysses sa Briona i festivala BELEF
Ova priča je najmanje o slikarskom umeću Lazara Vozarevića i njegovom Krugu, a više o odnosu prema kulturi u Jugoslaviji, o Rokfelerovima, i o pojedincima koji imaju potrebu da naša umetnička dela iz sveta vrate u zemlju
Fabrički muzej u ostacima nekadašnje “Goše” i izložba u Narodnom muzeju Smederevske Palanke svedoče o vremenima kada je naša veza sa Evropom bila ako ne bliža, a ono svakako iskrenija nego danas
Imajući u vidu sva turbulentna dešavanja, od kovid krize do zabrane učešća ruskim i beloruskim teniserkama i teniserima na Vimbldonu zbog rata u Ukrajini, deluje kao da beli sport ove sezone nema dovoljno sportske draži. Tenis gubi na atraktivnosti i zato što se još uvek nisu pojavili dostojni naslednici “velike trojke”, a postojeći igrači nemaju ni dovoljno harizme niti rezultatskog kontinuiteta da mogu da privuku nove milione fanova koji će ih bodriti i pratiti širom sveta
Čini se da je beskonačno ponavljanje glasanja učinilo da se najveće albansko selo u Srbiji ureže u svest čak i onih ljudi koje politika ne zanima, te da nastavi da baštini mitove i legende koji ga godinama prate
Dijana Hrkalović skrušeno tvrdi da je bila ubeđena da je to prisluškivanje Aleksandra Vučića i njegove porodice zapravo deo dogovora između predsednika države i Nebojše Stefanovića. Za kakvog to čoveka Hrkalovićeva smatra Vučića?
Ovaj duet će vam garantovano sjebati dan, bilo da vas vraća u devedesete ili da vas podseti svih promašaja i trulih kompromisa političara posle Slobe
Status kandidata za Ukrajinu i Moldaviju dodatno je erodirao ionako poljuljan kredibilitet Evropske unije na ovim prostorima, dok je pristup Brisela prema Zapadnom Balkanu na nedavnom održanom Samitu EU novim kandidatima već prvog dana pokazao da razloga za slavlje i nema previše
“Rat je uticao da Evropska unija postavi neke druge prioritete, pa ovo najnovije iscrtavanje granica sa kandidaturom Ukrajine i Moldavije zapravo predstavlja neku novozamišljenu kartu Evrope. Popunjavanje tog prostora biće veliki izazov, pre svega zato što ona ne uspeva ni da popuni prostor Zapadnog Balkana. Evropska unija, koja bi trebalo da bude garant mira, bezbednosti i daljeg razvoja Zapadnog Balkana, u jednom trenutku zaboravila je na ovaj region”
Srbija je vrlo siromašna zemlja, a među važnije uzročnike tog siromaštva spada generalno manjkav moral, a posebno moral onih na najvišim razinama društvene hijerarhije. Cinik bi rekao da se ovim mehanizmom društvo locira na one nezavidne nivoe razvoja koje u moralnoj dimenziji i zaslužuje, ali bi to, čini se, bila nedozvoljena simplifikacija
