Sunarodnici
Najjužniji Slovaci na svetuU Ulici Kosovke Devojke u Bijeljini nalazi se mala Evangelička crkva u kojoj se okupljaju pripadnici slovačke nacionalne zajednice, pristigli u Semberiju iz Vojvodine odmah nakon odlaska Turaka
U Ulici Kosovke Devojke u Bijeljini nalazi se mala Evangelička crkva u kojoj se okupljaju pripadnici slovačke nacionalne zajednice, pristigli u Semberiju iz Vojvodine odmah nakon odlaska Turaka
Samo 5,3 odsto žena je svojim radom i stvaralaštvom ostavilo trag u Srbiji, i to više onih iz srednjeg veka nego iz dvadesetog, otkrio je Srpski biografski rečnik
U novoj sezoni Zumiranja, gošća Filipa Švarma i Milana Ćulibraka – glavnih urednika Vremena i NIN-a – je Jelena Obućina, urednica u NewsMax Adria
Rat se zahuktava, žrtve se mere u hiljadama, izbeglice u stotinama hiljada, kraj se ne nazire. Čitava zapadna hemisfera se u rekordnom roku ujedinila u izolaciji, ekonomskom gušenju i osudi Rusije, u svekolikoj pomoći Ukrajini. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski preko noći postaje filmski heroj borbe za slobodu i demokratiju sa kojim građani širom zapadnog sveta mogu da se identifikuju. Poruka je da se Evropa brani u Kijevu. Slika njegovog obraćanja preko video-linka Evropskom parlamentu je slika, makar privremeno, ujedinjene Evrope. Srbije nema u toj slici
Ruske marševske kolone postale su preduge, a Ukrajinci su uspeli da organizuju odbranu. Ako ruska vojska ne želi da se zaglavi mora u nekom prihvatljivom roku da izađe na levu obalu Dnjepra, zauzme Kijev i obrazuje novu prorusku vlast. Zato će u drugu nedelju rata Rusija ući sa mobilizacijom
Pregovori o bezbednosti Evrope, započeti u novembru 2021. kao razgovor gluvih, sada se vode preko Debele Berte kao megafona: dok farsa prerasta u tragediju, izolovana Rusija nastupa sa jedina svoja dva prijatelja – armijom i flotom, Evropljani se homogenizuju, i militarizuju se, čak i Nemci (!) povećavaju vojni budžet. Da li se u pregovorima sa šaha i pokera prešlo na ruski rulet
Možda je Dijana Hrkalović došla do tačke kada je odlučila da se odrekne ili Nebojše Stefanovića ili Aleksandra Vučića. Svakako je “upotrebljivo oružje”, a u kom dometu će i koga tačno “razarati”, javnost će saznati sigurno tokom kampanje, a pre izbora
U skladu sa specifičnim žanrom mračne diktature koja je u potrazi za novim, tvrdim ideološkim osloncem, njegova fabrikacija neprijatelja je mnogo mračnija i morbidnija i o njoj je već odavno nemoguće snimiti nešto “smešno”
Iako je Srbija bila žrtva medijske propagande na Zapadu tokom devedesetih, pokazalo se da je sada još teže da se dođe do relevantnih, tačnih i objektivnih informacija
Šta spaja Vučića i predsednika Rusije? Zašto veliki deo građana podržava ruski napad na Ukrajinu? Kakva je tu uloga tabloida i njihovih režimskih pokrovitelja? I kako se zbog svega ovog predsednik našao u nevolji sa svojim biračkim telom
Najnovije istraživanje Galupa pokazuje da čak 52 odsto stanovnika Amerike doživljavaju napad na Ukrajinu kao suštinsku pretnju po interese SAD, čak 85 odsto ima negativno mišljenje o Rusiji, dok skoro polovina misli da se NATO dobro nosi sa čitavom situacijom
Srbija je najtiša od svih zemalja i u okruženju i u Evropi. Kao da su se svi, zaista, sakrili ispod kamena i veruju da će sve ovo da prođe, a onda se vraćamo na 23. februar, kao da ničega bilo nije. Sve je moguće zamisliti, samo to ne izgleda realno: da ćemo se probuditi u onom, starom svetu
Upotreba gotovine zamenjuju brza, laka za korišćenje i pre svega bezbedna rešenja. Usluga mCard koju je lansirala OTP banka još 2019. godine je jedna od tih jer donosi mnogo pogodnosti potrošačima, a glavna je ta što je dovoljno da prislonite telefon sa Android operativnim sistemom na POS terminal, bez obzira da li imate internet konekciju ili ne i za samo par sekundi ćete obaviti plaćanje računa
Cinculiranje opozicije je razumljivo i očekivano s obzirom na to kakav odnos većina građana ima prema Rusiji i Putinu. Svako zaoštravanje bi im odnelo neke potencijalne glasove, a dali bi bogme i dodatnu municiju režimskim artiljerijskim tabloidima. Ali i vlast se našla u nezgodnoj situaciji. Trebalo joj je koji dan da artikuliše stav, valjda vreme da ispita javno mnjenje i donese odluku koja otprilike glasi: “može da bidne, al’ ne mora da znači”
“Nisam ja protiv gradnje, ali Beograd treba da se širi, a ne da se sabija. Ne treba da se ruše građevine koje su važne za duh grada i predstavljaju neku njegovu istoriju, a sve sa ciljem da bi investitori bliski vlasti imali veliku materijalnu korist od toga. Postoje opšti interesi koji moraju da budu iznad privatnih, a ova vlast se ne ponaša u tom kontekstu”
Kada pitate mlade šta se u njihovom životu promenilo od početka pandemije, reći će: sve! Ono što im nedostaje tokom upornih epidemioloških zabrana i (ne)normalnog školovanja jesu živa reč, sekcije, akcije, druženje na odmoru. Kažu da su se umorili od posmatranja onlajn nastave
Iz programa prvog vikenda Festa u fokus ovog pregleda stavljamo filmove koji se najverovatnije, a ponekad iz neshvatljivih razloga, posle festivala neće naći u redovnoj bioskopskoj ponudi kod nas
U nedelju 20. i ponedeljak 21. februara u Beogradu su gostovala dva sasvim različita pozorišta sa dve sasvim različite predstave koje povezuje tema smrti na Balkanu
Momčilo Nastasijević: Kod večite slavine; režija Sonja Petrović; Srpsko narodno pozorište i Centar za razvoj vizuelne kulture
Šošana Zubof: Doba nadzornog kapitalizma prevod Jelena Petrović Clio, Beograd, 2020.
Mikolaj Grinberg: Rusvaj s poljskog prevela Mila Gavrilović Partizanska knjiga, Kikinda, 2021.
Pesma nastala u jednoj kafani postala je himna Srbije. Oskar Danon je izabrao Hej Sloveni zato što ju je znao iz Sokolskog društva. Na otvaranju Gete instituta u Beogradu nije se sviralo Nemačka, Nemačka iznad svega zbog poštovanja prema domaćinu. Nezvanična himna Sovjetskog Saveza bila je pesma iz filma Cirkus. I mađarska himna, i srpska, engleska, austrijska carska i ruska carska pozivaju se na boga
Kada je širom sveta izbila pandemija korona virusa, oni koji iza svega vole da pronađu neku zaveru govorili su da je to zapravo vrsta biološkog oružja. Kada su se pojavile vakcine, pojavila se i priča o čipovanju nas običnih od njih bogatih, a Bil Gejts je i ovde postao jedan od glavnih krivaca za “postavljanje” čipova kroz vakcine i 5G mrežu. Ako se njegove predikcije o još jednoj pandemiji pokažu kao tačne, ništa ga više neće moći zaštititi od zavere duboke države