Prošle godine su članice NATO-a imale tvrd stav o tome da ne treba ukrajinskoj vojsci dati tenkove i ostalu tehniku koji njihovom kadru nisu već dobro poznati. Sada su zaboravljene priče o tome da su potrebni meseci i godine za kvalitetnu preobuku tenkista i tehničara. Sve se može kad se hoće
Najveći uspeh “Oluje” je to što nije pamfletski film, što u njemu nema ratnog huškanja, film u kome je od početka jasno dato do znanja da postoji razlika između Hrvata i ustaša, te da između jednog naroda i zločinaca ne treba stavljati znak jednakosti
Mene sport odavno, gotovo čitavog života, uopšte ne zanima. Nemam “svoj” klub, ne zanimaju me ni reprezentativna sportska takmičenja, ni fudbal, ni košarka, ni atletika, zapravo ni tenis. Poslednji put sam za nekoga navijao još kao dete pre Velikog rata – za Ratarski klub Borac. Zašto ja onda i u 95. godini ne propuštam mečeve Novaka Đokovića, strasno navijam i još se i nerviram kada mu ne ide
Misterija, akcija i iskonski strah mešaju se u priči Džošue Vilijamsona i Majka Hendersona dok se bave suštinskim pitanjem – šta utiče na ljude da postanu serijske ubice
Na polovini jedanaeste godine na vlasti, Vučić je priznao da ekonomski uspesi kojima se hvali svakoga dana preko medija mogu u trenutku da nestanu ako budemo nastavili da zatežemo oko Kosova. Inače, predsednik Srbije i njegov režim do sada su govorili drugačije veličajući svoje znanje i posvećenost radu, hvaleći Rusiju i Kinu, minorizirajući i prećutkujući ulogu Evropske unije. Uglavnom, eto narodu pa nek bira: Kosovo ili bezvizni režim, Kosovo ili strana ulaganja
Potvrdu o držanju reči može dobiti samo 2008. godine, u vreme raskola radikala, kada je najavio da se na neko vreme povlači iz politike. Doduše, i tada je to potrajalo desetak dana
“Bolno mi je gledati kakva smo sebična govna, nesposobna uživjeti se u tuđu muku, premda su nam muke jednake, jedni drugima činili smo identične svinjarije. Kninski Hrvati, tako, plaču da su ih devedeset prve Srbi otjerali iz njihovih kuća, a vesele se da su im devedeset pete istom mjerom vratili. Naslađuju se nesrećom svojih pravoslavnih susjeda, drago im je da su neke bolesne starice i uplakana djeca bježali na traktorskim prikolicama, a četiri godine ranije bili su u istoj situaciji. Kad ih slušate, takve okrutne, zlurade, lišene svake empatije, kršćane koji ne shvaćaju ni osnove kršćanskog morala – ne možete se pravo ni sažaliti nad njima”
Zoran Kovačević je naručio da ubiju čoveka. I osuđen je za to, ali ne po jasnim zakonskim načelima, te je tako, umesto na petnaest, u zatvor poslat na četrdeset godina, kaže njegov advokat. Kada se uporede presuda Kovačeviću i nekim drugim osuđenicima, ispada da je on još pre pet godina trebalo da bude na slobodi
Čudno je to što se SPC ovako jasno i glasno nije čula kada je bilo logično i potrebno da se osude primeri kada su grehove činili ljudi u mantijama. Bilo je tu privrednih prekršaja, krađe, šverca droge, zelenašenja, građevinskih preduzimača, kojekakvog biznisa i, konačno, pedofilije
Posebno su problematične, gotovo apsurdne, gromko artikulisane bezbednosne garancije kosovskim Srbima koje takoreći na tekućoj osnovi upućuje naša vlast. Tragikomičnost, bolje rečeno farsičnost tih garancija najbolje se vidi iz činjenice da naše vlasti ne mogu nikakve bezbednosne snage uputiti na Kosovo bez dozvole KFOR-a, sa kojim bi se, u slučaju da krene da štiti tamošnje Srbe, ovdašnja vlast našla u sukobu
Smena vlasti u Rimu mogla bi da otvori procese izvesnog provetravanja birokratskog aparata, kako bi se našlo uhljebljenje za nove poklonike. Dokumenti, papiri i papirići iz skrovišta Mesine Denara bi mogli biti od nemale pomoći
