Ovo je vrlo dobar mladi film jasne arthaus provenijencije, prenaglašen ali nekako u pravoj meri, baš kao i upečatljiv pokazatelj veština i ambicija Gluščevića i Zorića, čime se snaži junačko-podvižnički ešalon kreativnih snaga nedavno pristiglih u savremeni srpski film
Vilijem Šekspir: Magbet; režija Jagoš Marković; Narodno pozorište
Radu Pavel Geo: Disko Titanik; prevela Ljubinka Perinac Stankov; Partizanska knjiga, Kikinda 2022.
Grupa građana iz mesta Veliki Crljeni vodi pravnu borbu protiv termoelektrane “Kolubara”. Sa jedne strane je njihova borba za opstanak, a sa druge čađ, prašina, pepelište, otpadne vode, samozapaljivi ugalj i teški metali, koji su nusprodukt rada ovog postrojenja. Država već decenijama za njih nema razumevanja
Misterija kojom je obavijena smrt princa Rudolfa Habsburškog i njegove sedamnaestogodišnje ljubavnice grofice Marije fon Večere u dvorcu Majerlig još uvek nije rešena
Dnevni list “Objektiv” ne izlazi od sredine oktobra jer duguje silne pare. Ni siva eminencija i finansijer Aleksandar Papić ne može ili neće da pomogne. Izvori “Vremena” otkrivaju kako je “Objektiv” služio za hajke, kao i moguće razloge zbog kojih je propao
Engleska reprezentacija je počela silovito, Holandija sigurno, Ekvador solidno, ali sve ih je zasenila Saudijska Arabija, koja je pobedom nad Argentinom priredila prvu senzaciju na Mundijalu u Kataru i pojačala euforiju u Srbiji, a i drugde, i nade da se može do pobede i protiv velikih favorita
Konstruisao je avion, leteći čamac, podmornicu, benzinski motor sa vodenim hlađenjem i električnim punjenjem, preteču plastike... i pao u zaborav. Banaćanin, ruski oficir, kapetan broda, pronalazač zaslužio je, po mom mišljenju, da mu se napravi spomenik u Srbiji. U najmanju ruku da neki istoričar pođe njegovim tragovima koji iz Banata vode u Rusiju, Francusku, Nemačku i vidi kuda će ga odvesti
Sirijska kriza je i dalje neka vrsta rane koja krvari na Bliskom istoku. Sirija, koju su Francuzi posle Prvog svetskog rata veštački stvorili na delovima Otomanskog carstva, danas se raspala na tri neprijateljske enklave: arapsko-sunitsku, arapsko-alavitsku i kurdsku. Bašar el Asad, uz vojnu podršku Irana i Ruske Federacije, kontroliše dve trećine teritorije zemlje, na kojoj živi samo trećina njenog predratnog stanovništva. Većina Sirijaca nije bila sa Asadom. Oko osam miliona živi u susednim zemljama u izbegličkim kampovima, četiri-pet miliona na teritorijama koje je okupirala Turska i četiri miliona na severoistoku zemlje, u kurdskom regionu Rožava i slivu Eufrata
