Čini se da Vidić najpre ulazi u trku da bi najavio kako su promene neminovne i da će doći kad-tad, a i da bi ohrabrio druge da se uključe i pomognu u oporavku fudbalske organizacije. I time je već na neki način pobedio, bez obzira šta budu izglasali u najvećem broju bezlični delegati u Skupštini FSS-a
U Srbiji (kao i u ostalim državama bivše Jugoslavije) tema ONO i DSZ je skrajnuta, sete je se samo kada je neka katastrofa; umesto obuke naroda, to je preneto na “specijalizovane ekipe” vojske ili policije
Zemljotres od 7,8 Rihtera kakav je pogodio Tursku i Siriju (na slici), podzemna zver koja je odnela skoro 50.000 života i koja nas podseća da planeta postoji i mimo ljudi, sasvim je nezamisliv u Srbiji
Priča o sankcijama je Vučićev prilično jeftin pokušaj da pred biračima pripremi teren za teške i nepopularne odluke. To je politika kratkog daha, posebno što se ništa pozitivno u srpskoj privredi neće dogoditi ako Srbija potpiše plan i otvori vrata UN-a za “Kosovo”: velikih investicija jednostavno nema ni u najavi, osim već davno ugovorenih projekata
Oštra podela na prorusku i prozapadnu opoziciju Vučiću odgovara jer mu stvara dodatni manevarski prostor, i može se za unutrašnje i spoljne prilike propagandno pozicionirati na tu neku lažnu sredinu real-politike. A i kratkoročno i dugoročno čini nemogućom akciono jedinstvo građanske i nacionalističke opozicije sa ciljem rušenja njegovog režima
Baš kao što je decenijama mantra “Kosovo je Srbija!” predstavljala kraj svake političke debate, danas je u medijima bukvalno u toku kampanja slogana “AV – budućnost Srbije”
Španska kompanija Eliminalija se bavi poslom regenerisanja reputacije na internetu. Moto im je “brišemo vam prošlost i pomažemo da izgradite budućnost”. Metode kojima se pritom koriste jesu efikasne, ali su etički principi u najmanju ruku diskutabilni
Oni koji su upućeni u to kako je došlo do pojačanog angažmana SAD na Balkanu kažu da je neposredno nakon što su Sjedinjene Države sazvale sastanak velike koalicije za pomoć u naoružavanju Ukrajine u nemačkoj vojnoj bazi u Ramštajnu, a kada je postajalo sve očiglednije da će rat potrajati godinama, negde u dogovorima između Saveta za nacionalnu bezbednost i Stejt departmenta napravljena neka vrsta strategije za Kosovo
“Naravno da je u interesu Srbije da ima dobre odnose sa Rusijom. Zidanje podrške Rusiji u srpskom društvu je, međutim, sistematski rađeno. Putin je dobio status i popularnost rok zvezde, kao da je Mik Džeger. Stotinu hiljada ljudi je dovođeno da ga vide. Broj susreta na državnom vrhu je prevazišao sve druge. U narativu o našim odnosima mi i Rusi smo postali vekovna bliska braća. Ignoriše se činjenica da nismo ni imali diplomatske odnose od 1917. do napada na Jugoslaviju 1941. od strane sila Osovine”
Pitanje svih pitanja jeste da li su Zlatanović, Knežević i ostala ultradesničarska ekipa autentična opozicija ili potrošni materijal Srpske napredne stranke. Vrednosti koje promovišu nazadne su, štetne i zasnovane na mržnji i teorijama zavere. Zato ako i jesu potrošna roba, za bolje i nisu
