Džon Piplfoks

Katastrofalni sudar vozova u Tempima

Nesreća koja menja Grčku

Bes i ogorčenje zbog železničke nesreće i nedostatka bezbednosti u železničkoj mreži već sledećeg dana su izveli desetine hiljada Grka na ulice. Ove masovne demonstracije u Grčkoj mnogo su podsetile na one iz 2011/2012. kada je primena strogih mera štednje koje su zahtevali kreditori odvela desetine ljudi u samoubistvo, a stotine hiljada na ulice u neprestane proteste. Ovoga puta gnev je usmeren na Micotakisovu vladu, što se vidi po parolama tipa “Dole vlada ubica”, “Privatizacije plaćamo životima”, “Njihov profit, naši mrtvi”

Nuspojave

Đinđić i smrt normalizacije

Srbija je tragično kasnila. Nakon ubistva Zorana Đinđića, to kašnjenje je moglo samo da se povećava. Tako da je to danas većinski zemlja kiselog grožđa: u njoj se ritualno prezire sve ono što joj je ionako nedostupno

FEST, film zatvaranja: Usta puna zemlje

Fusnota za kraj velikog opusa

U konačnici, Usta puna zemlje su pre svega oproštajni film i kao takvog ga treba percipirati i vrednovati. Projekcija na zatvaranju 51. FEST-a bila je izuzetno prikladna, tim pre što je na istom festivalu, nepunu godinu ranije, Đorđević dobio nagradu “Beogradski pobednik” za životno delo

Filozofija

Energija negacije

Vladimir Milisavljević: Hegelovo određenje idealizma Fedon, Beograd, 2022.

In memoriam: Milan Jelić (1944–2023)

Divna apozicija i gorčina u završnici

Jelić je bio lučonoša uvek na braniku pitkog, komunikativnog, urednog i poletnog repertoarskog filma. Uz sve to, počev od prvog rediteljskog rada dugog metra (čuvenog i besprekornog Bubašintera), Jelić je pokazivao zavidan stepen samosvesti i ubedljivo artikulisanog kontraelitizma

Junaci

Popularnost i kako je steći

Na koji način motivi iz prošlosti postaju deo današnje kulture, čime neke istorijske ličnosti zasluže naklonost bioskopske publike, a neke ne, i slično o stvaralačkom odnosu prema pravim i imaginarnim junacima

Nedelja

Kosovska hronika

Normalizacija – kako za koga

Trošenjem celokupne energije na odnose Srbije i Kosova, EU i SAD će se mnogo manje baviti unutrašnjim stvarima u Srbiji i to je koncesija koju Vučić dobija ako bude kooperativan do kraja. Toga je svesna i opozicija, koja kaže da će on sebi kupiti još deset godina na vlasti, ali to je već naš problem ili uspeh – zavisi iz kog se ugla gleda. Dok traje rat, neće biti previše prostora za priču o demokratiji, to je jasno, posebno ako za njom nema velike potrebe

Lični stav

EPS u brojkama

Ekonomista Dragan Radović već godinama unazad skreće pažnju javnosti (za to zainteresovanoj) na ogromne ekonomske posledice gubitka električne energije u “prenosu”. Kao jedinicu za lakše razumevanje koristi poređenje da je taj gubitak toliko ogroman da predstavlja količinu godišnje proizvodnje Đerdapa 1; ako bi to bilo iz termosektora, on kaže da se sagori količina lignita zapremine i veličine planine Rtanj da bi se proizvela električna energija koja se isporuči iz mesta proizvodnje, ali nikada ne stigne do mesta na kome bi se potrošila i, naravno, naplatila

Ko će birati novog predsednika FSS-a

Galerija poslušnih i oportunih

Dragan Džajić još uvek nije ni reč prozborio, a čini se da ni Aleksandar Vučić još nije do kraja prelomio i sve su opcije i dalje otvorene: da sve prođe po do sada praktikovanom scenariju i Džajić bude ubedljivo izabran, ili da se delegatima naloži, kao što je to bilo u oktobru, da bojkotuju sednicu i nastavi se v. d. stanje u FSS-u ili da nekim čudom vlast posluša javnost, navijače, proslavljene fudbalere i trenere i okrene se Vidiću

Siva zona

Pare na ruke, kripto na sunce

Zakon o digitalnoj imovini nalaže da se prilikom prodaje kriptovaluta mora plaćati porez na ostvarenu dobit. Međutim, kako se ista (ne) dokazuje kada ulazne i izlazne transakcije nikada nisu zabeležene? Kako utvrditi poreklo novca kada on na tržište kriptovaluta ulazi u kovertama, a izlazi u koferima? Pojedine srpske platforme i Telegram grupe, svesno ili nesvesno, stvorile su uslove za finansijske malverzacije

Život ljudi sa ahondroplazijom

Ne treba nam sažaljenje, već terapija i razumevanje

U budžetu Srbije za 2023. godinu za lečenje obolelih od retkih bolesti je izdvojeno 4,3 milijarde dinara, što je za 600 miliona više u odnosu na 2022. Međutim, i dalje – nedovoljno. Prema računicama NORBS-a, neophodno je 13 milijardi dinara kako bismo lečili većinu obolelih. A za neke od obolelih od retkih bolesti, osim veoma ozbiljnih zdravstvenih problema, svakodnevica podrazumeva i borbu protiv predrasuda