Džon Piplfoks

Unutrašnji glas

Čujete li sebe

Mi smo nesposobni da preživimo bez drugih ljudi. U samoj suštini smo društvena bića, pa je naš svet, a isto važi i za većinu drugih sisara, gotovo u potpunosti ispunjen prisustvom drugih. Mnogi žive s nekim, skoro svi radimo u timovima, veliki gradovi donose kratkotrajne susrete s ogromnim brojem nepoznatih osoba, buku i tanke zidove, a danas svi koristimo televiziju, društvene mreže, “četovanje”. Ima li čovek u savremenom društvu uopšte mogućnost da razvije sopstveni glas, samosvojni unutrašnji svet, makar delimično nezavisan od spoljnih uticaja, zašto je to važno i na koji način se to može učiniti

Lični stav

Zašto sudiju ne može da zameni veštačka inteligencija?

Zbog složenosti života, dešavaju se situacije u kojima bi bilo nepravično primeniti zakon koji je načelno pravedan, ali neka specifična okolnost čini njegovu doslovnu primenu vitopernom i nepravičnom

Pozorište: Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu)

Velosiped u odličnom stanju

Kontrapunkt intimnoj drami Nadežde i njenog oca su dva podzapleta u dvema porodicama u kojima je otac odsutan. U sva tri nivoa priče pratimo kako prisutni ili odsutni otac utiče na svoju nedoraslu decu. Kontrapunkt glavnoj dramskoj priči predstavlja i “nevidljiva” ali “prisutna” društvena drama oko smrti patrijarha. Dakle, imamo “malu smrt” “običnog” oca i nasuprot njoj “veliku smrt” “oca nacije”

Bioskop – Horizont: Američka saga – prvo poglavlje

Mnogo minuta malo čega

Ovaj film opterećuju i ruže brojne opštemestaške prečice, koje pred gledaoce nisu iznete u vidu proživljenog, osmišljenog i opravdanog omaža ili pastiša klasicima i zaslužnim autorima i imenima žanra. Takođe i sumanuto dugačak niz banalnosti i ostalih truizama koji naprosto vape za štrihovanjem i ukazuju na raspričanost neretko povezivanu sa starošću, koja za sebe samu najviše mari

Povodom knjige

Čemu knjige u neknjižno doba?

Naše doba je doba biblioskopa – onih koji knjige pre svega gledaju, posvećujući najviše pažnje, vremena i truda izgledu knjige i/ili teksta, vidljivosti knjige i iskustvu čitanja

Moja neispričana priča

Intervju: Branka Latinović, ambasadorka u penziji

Diplomatija ćutanja i traženja odobrenja

„U MIP-u se favorizuje partijsko zapošljavanje, protekcionaštvo, ćutanje, prodiru ljudi koji ne ispunjavaju važeće uslove za prijem, a potom imaju prioritet pri napredovanju kako u zemlji tako i u inostranstvu. Prevagnula je praksa da ništa ne smete da kažete ukoliko ne dobijete odobrenje”, kaže u intervjuu za „Vreme" Branka Latinović, ambasadorka u penziji

Štrajk u “Juri”

“Naši zahtevi su sramni jer je sramota da to uopšte neko mora da traži”

Zašto premijer Srbije nije odgovorio na apel Samostalnog sindikata da se uključi u rešavanje problema radnika “Jure”? Da li je ikoga briga za poštovanje zakona? I kako “Jura” zapošljava nove radnike dok štrajk još traje, iako to zakon zabranjuje

Intervju: Đorđe Stanković

SNS nema više legitimitet u Nišu

“Treba da sačekamo da se ceo izborni proces završi i da nakon toga sa većinskim koalicionim partnerima, odnosno Grupom građana ‘Dr Dragan Milić’, popričamo o tome ko će voditi naš grad. Mislim da je Dragana Sotirovski pokazni primer kako to ne treba činiti. Bilo je tu mnogo bahatosti i korupcionaških afera. U ovom trenutku Državna revizorska institucija boravi u Gradskoj kući i proverava sve ono što je prethodna gradonačelnica potpisivala i za šta će verovatno morati da odgovara”

Unutrašnji glas

Studiranje u doba utilitarizma

Hiljadama godina univerzitete je bilo neophodno braniti od religijskih dogmi i totalitarnih ideologija. Danas ih, paradoksalno, treba braniti od ideologije koja ih svodi na nešto teže zanatske škole. Kako bismo ih mogli braniti

Pozorišni festival “Kamarafest”, 19. 6 – 22. 6. 2024.

Bog se povukao u suton

Paralelni, dijaloški senćanski dnevnici dveju kritičarki, iz Srbije i Hrvatske, sa šoukejsa Senćanskog mađarskog pozorišta

Francuska

Nacionalno okupljanje pred vratima

Kako je jedna opskurna neofašistička grupacija s desnih margina s početka sedamdesetih za malo više od 50 godina postojanja prerasla u gotovo najjaču grupaciju na francuskoj političkoj sceni danas i našla se na samom pragu istorijskog osvajanja vlasti na vanrednim parlamentarnim izborima

Bioskop: Bajkeri

Divlji anđeli na braniku pozeraja

I ovog puta se konzumerizam, kome bioskopski/studijski film nepobitno svim svojim bićem teži, našao na putu detaljističkog i proživljenijeg (dakle, iskrenijeg) prikaza onoga što potvrđeno pripada dimenziji supkulture

Letnje putovanje (3)

Kapetan sobne plovidbe

Treba putovati samo kroz knjige, jer u knjigama sve je drugačije. Nije ovo država za putopise i putopisce. Nekad bila, ali više nije. Ma, nije ni za goli život

Liste čekanja

Pozorište

Sećanje na sećanje

Boris Liješević: Tvoje i moje Pozorište “Boško Buha”, večernja scena

Lični stav

Saveti za pravdu po meri čoveka

Forum sudija Srbije je u okviru projekta “Pravda za sve” preduzeo početne korake u osnivanju Saveta za pravdu po meri čoveka. U pitanju su lokalni odbori sastavljeni od predstavnika organa, organizacija i institucija sa jedne i građana, tačnije, građanskih udruženja sa druge strane. Saveti se osnivaju pri sudovima opšte nadležnosti i do sada je u Srbiji osnovano šest ovakvih odbora – u Osnovnom sudu u Požegi, Somboru, Pirotu, Nišu, Vršcu i Pančevu

EU protiv Kine

Borba Brisela za energetski suverenitet

Dok se Brisel bori da odbrani tržište EU od uvoza električnih vozila iz Kine, Peking upumpava novac u rudarstvo litijuma, rafinaciju metala i proizvodnju baterija

Striming – Brats (Derišta)

“Oko srca svog postaviću stražu”

Mekarti se u filmu Brats dosta sramežljivo bavi temom narcisizma, kao da se pribojava da bi eksplicitnije hvatanje u koštac sa tom pošasti razorilo “kičmu” ove njegove potrage za ionako odocnelim odgovorima

Bioskop: Dečko ubija svet

Nejač u bioskopu

Gde je krenulo po zlu? Pa, svakako ne pomaže što film nije dobar, kao ni to što Bila Skarsgora gledaoci očigledno ne doživljavaju kao akcionu zvezdu. Glumačka postava u Dečku jeste zanimljiva mada ni to to ne pomaže mnogo jer je većina glumaca protraćena

Sport

Angelina i Adriana

Naše atletičarke, osamnaestogodišnja Angelina Topić (skok uvis) i dve godine starija Adriana Vilagoš (bacanje koplja), vratile su se prošle nedelje iz Rima kao vicešampionke Evrope. One su mlade, talentovane i već godinama uspešne na svim međunarodnim takmičenjima na kojima su učestvovale

Točkovi vremena

Lokalni izbori 2024 – Niš

Čija li će se pobeda računati i kako

Šta je koalicija oko SNS-a slavila uz trubače, ko je “polomio zube” u Nišu, a kome ne ide matematika, Nišlije i dalje ne znaju. Iako su rezultati GIK-a objavljeni, nameće se utisak da se oni ipak više ne uzimaju kao merodavni. Pogotovo nakon što se slovne greške tretiraju kao kardinalne i neoprostive. Nišlije, naposletku, ne znaju ni koji su dalji koraci obe strane, s obzirom na to da se o njima ćuti ili vešto izbegava da se o njima govori

Građansko vaspitanje

Najskuplji predmet bez rezultata

Kakvi su efekti i rezultati građanskog vaspitanja koje je u školskom kurikulumu već dvadeset i više godina? O tome za “Vreme” govore stručnjaci za obrazovanje, učenici, nastavnici i roditelji

Brankovina: Pasulj i gulaš u Spomen-kompleksu

Zovite me gospodinom

U ekipi iz Drlače rekoše da više ne orgamizuju takmičenje za Najvećeg lažova, sad to profesionalizovano, niko ne može ni prići Vrhovnom lažovu

Rekvijem za “Poslednju šansu”

Varvari i Rimljani

Gde ste, Beograđani? Gde si, generacijo? Kad smo se i gde smo se izgubili? Zalutali. Odustali. Pobogu, ljudi, Beograd je svet. Mi smo svet. Imamo i moć, i brojnost, i pamćenje. Jedino smo bez vere ostali. Bez vere i bez volje. Ne dajmo im jer će nam sve uzeti. Na kraju će i po nas doći. Poslednji nam je čas. Poslednji voz. Poslednja šansa

Rekvijem za “Poslednju šansu” (2)

Iza ograde je ambis

Te noći pred odlazak u JNA s ekipom sam proveo veče u “Šansi”, potom smo pojeli picu kod Vladimira i zaseli da poduvamo na stepeništu Crkve Svetog Marka. Tu mi se dupe navuklo ‘ladnoće pa sam celu noć proveo povraćajući i s tegobnom mučninom odleteo sutradan za Ljubljanu. Po povratku, zimi bi’ redovno zaseo u “Šansu” s drugaricama sa studija, imali su odlične palačinke s orasima. Neposredno pred rat u delu bašte su otvorili bilijar. Flavio i ja nismo izlazili odatle godinama. Flavio igra dinamično i zvao sam ga Cepačoja. Nije mu se dopalo. Rekô bi mi: “Uki, pa nisam ja Cepačoja!” Te noći, imao sam utisak, trajale su beskrajno, dok se stvarnost oko nas urušavala