Nedovoljno je bilo ubrzavanje zahteva za prelazak u akcionarsko društvo, nije dovoljno ni to što je procenjena vrednost preduzeća u iznosu od 3,1 milijarde evra ispod nivoa svake ekonomske opravdanosti (procenjena vrednost 2011. godine, tada jedinstvenog JP EPS-a, bila je 14,6 milijardi evra), nego mora još da se obara kredibilitet preduzeća. Kako to da se uradi? Pa, najlakše je širenjem lažne slike o preduzeću, ionako u javnosti ocrnjenom
Jedino što je preporučilo Sašu Sredanović za intervjue jesu njeni profili na društvenim mrežama, po čemu je uporediva sa, recimo, lažnim estetskim hirurzima, poput Save Kneževića, koji je u fensi ordinaciji na Terazijama kasapio žene i spaljivao im lica kiselinom. Oboje su imali savršene i verifikovane profile na Instagramu, reći će žrtve prevare
Prošle godine su članice NATO-a imale tvrd stav o tome da ne treba ukrajinskoj vojsci dati tenkove i ostalu tehniku koji njihovom kadru nisu već dobro poznati. Sada su zaboravljene priče o tome da su potrebni meseci i godine za kvalitetnu preobuku tenkista i tehničara. Sve se može kad se hoće
Od društvene fabrike napravio je privatnu kompaniju, od Košarkaškog kluba FMP napravio je Crvenu zvezdu, bio je za i protiv Miloševića, za i protiv DOS-a; preživeo je brojne afere i ozbiljne optužbe, a već deceniju je uz Vučića i naprednjake, što mu je omogućilo da vedri i oblači u domaćoj i regionalnoj košarci i da se sada ustremi na Evroligu, usput se koristeći svim dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima, ne birajući često reči, baš kao što je radio tokom političke karijere
Najveći uspeh “Oluje” je to što nije pamfletski film, što u njemu nema ratnog huškanja, film u kome je od početka jasno dato do znanja da postoji razlika između Hrvata i ustaša, te da između jednog naroda i zločinaca ne treba stavljati znak jednakosti
Mene sport odavno, gotovo čitavog života, uopšte ne zanima. Nemam “svoj” klub, ne zanimaju me ni reprezentativna sportska takmičenja, ni fudbal, ni košarka, ni atletika, zapravo ni tenis. Poslednji put sam za nekoga navijao još kao dete pre Velikog rata – za Ratarski klub Borac. Zašto ja onda i u 95. godini ne propuštam mečeve Novaka Đokovića, strasno navijam i još se i nerviram kada mu ne ide
Misterija, akcija i iskonski strah mešaju se u priči Džošue Vilijamsona i Majka Hendersona dok se bave suštinskim pitanjem – šta utiče na ljude da postanu serijske ubice
Na polovini jedanaeste godine na vlasti, Vučić je priznao da ekonomski uspesi kojima se hvali svakoga dana preko medija mogu u trenutku da nestanu ako budemo nastavili da zatežemo oko Kosova. Inače, predsednik Srbije i njegov režim do sada su govorili drugačije veličajući svoje znanje i posvećenost radu, hvaleći Rusiju i Kinu, minorizirajući i prećutkujući ulogu Evropske unije. Uglavnom, eto narodu pa nek bira: Kosovo ili bezvizni režim, Kosovo ili strana ulaganja
Potvrdu o držanju reči može dobiti samo 2008. godine, u vreme raskola radikala, kada je najavio da se na neko vreme povlači iz politike. Doduše, i tada je to potrajalo desetak dana
“Bolno mi je gledati kakva smo sebična govna, nesposobna uživjeti se u tuđu muku, premda su nam muke jednake, jedni drugima činili smo identične svinjarije. Kninski Hrvati, tako, plaču da su ih devedeset prve Srbi otjerali iz njihovih kuća, a vesele se da su im devedeset pete istom mjerom vratili. Naslađuju se nesrećom svojih pravoslavnih susjeda, drago im je da su neke bolesne starice i uplakana djeca bježali na traktorskim prikolicama, a četiri godine ranije bili su u istoj situaciji. Kad ih slušate, takve okrutne, zlurade, lišene svake empatije, kršćane koji ne shvaćaju ni osnove kršćanskog morala – ne možete se pravo ni sažaliti nad njima”
Zoran Kovačević je naručio da ubiju čoveka. I osuđen je za to, ali ne po jasnim zakonskim načelima, te je tako, umesto na petnaest, u zatvor poslat na četrdeset godina, kaže njegov advokat. Kada se uporede presuda Kovačeviću i nekim drugim osuđenicima, ispada da je on još pre pet godina trebalo da bude na slobodi
