“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”
Igre na sreću nisu komplikovane. Mnogo su jednostavnije od jednačine sa jednom nepoznatom i zahtevaju znatno manje koncentracije nego jedan čas matematike. Nekoliko minuta je dovoljno da maloletni igrač savlada osnovna pravila ruleta ili slot aparata. Onda je za dobitak neophodan samo – ulog. Za ulog je dovoljan džeparac
Kako nova era rudarenja u Boru utiče na život u ovom delu Srbije i zašto se strasti ne stišavaju ni tri i po godine posle dolaska kineske kompanije? I dok iz resornog ministarstva poručuju da korist od pozitivnog poslovanja Ziđina imaju zaposleni, republički i budžet grada Bora, sagovornici “Vremena” ukazuju na ekološka, egzistencijalna i kulturološka pitanja pre i posle dolaska Kineza
“Putin je u svojoj kriminalnoj gluposti poklonio SAD najveći poklon koji su mogle samo da požele. On je gurnuo Evropu duboko u džep Amerike. Ojačao je atlantski sistem u kome SAD daju naređenja, a Evropa se ćutke pokorava. Putin je ispunio tu želju SAD. Što se tiče Kine, Kinezi sede sa strane. Odbijaju da uđu i pokušaju da olakšaju pregovore, na sličan način kao i SAD, samo što je pozicija SAD još gora jer SAD potkopavaju pregovore”
Prekršajna prijava zbog “diskreditacije” ruskih oružanih snaga podneta je prošle nedelje protiv frontmena popularne ruske rok grupe DDT Jurija Ševčuka. On je na koncertu u Ufi, glavnom gradu Baškirije, pred prepunom salom doslovce izjavio: “Otadžbina nije guzica predsednika koju treba sve vreme maziti i ljubiti, već je to ona bedna starica što prodaje krompir pored železničke stanice.” Sala je odgovorila antiratnim skandiranjem
Snaga pojave Ane Đurić jeste u tome što nam je demonstrirala kako sveg tog spoljnog pritiska možemo da se otresemo sopstvenim izborom, kakav god on da bude – ne moramo samo da sedimo i slušamo šta nam govore da radimo. I to ne samo u vreme kriza
“Ono što je za Srbiju nepovoljno nije samo rast cene energenata nego i to što će Nemačka, Italija i Austrija, nama glavna izvozna tržišta, ali i zemlje odakle dobijamo dobar deo stranih investicija, biti prilično pogođene razvojem događaja, tako da se to odražava na našu ekonomiju i kroz trgovinski i kroz investicioni kanal. Trpećemo inflatorne pritiske kao i svi, ali je za odbranu od viših cena sa međunarodnog tržišta dobro da Srbija u ovim uslovima pokuša da održi sve trgovačke odnose koje može”
Deset stvari koje nam pre pandemije nisu bile važne ovoliko koliko su sad, a koje će, gotovo je sigurno, preživeti i kad ovo čudo jednog dana konačno prođe
“Zapadu je sada mnogo važniji jedinstven front prema Rusiji nego stanje demokratije u Srbiji. Međutim, nezavisno od toga, smatram da je u interesu Srbije da se svrsta uz ostatak Evrope. Možda griješim, ali mislim da bi liberalne, građanske i lijeve elite u Srbiji koje su protiv Vučića trebale da ga podrže u okretanju ka Zapadu. Ne smije se ponoviti greška iz 2012. godine, kada su neki liberalni političari i intelektualci odbili da glasaju za Borisa Tadića i tako pomogli da na vlast dođe Tomislav Nikolić”
Širom sveta mediji su izveštavali o izlasku ili evakuaciji ukrajinskih snaga iz čeličane Azovstal, ali se izbegava jasno određenje stvarnosti – predaja. Rusi su prihvatili da garantuju život Azovcima, ali istovremeno je Generalno tužilaštvo Rusije zatražilo da se ta jedinica proglasi za terorističku organizaciju. Nešto ranije, prilikom pokušaja da prodre preko reke Severski Donjeck, ruska vojska je pretrpela teške gubitke
Važnu ulogu u pripremi ruskog pohoda na Ukrajinu odigrale su “debate eksperata” centralnih TV kanala, u kojima gotovo uvek isti učesnici, svakodnevno, više sati, stoje i nadvikuju se u pogrdama upućenim spoljnjem neprijatelju, pre svega Ukrajini. Sve to kod nepripremljenog i nenaviknutog gledaoca na momente stvara utisak svojevrsne pomahnitalosti
Više Amerikanaca je umrlo od kovida nego za dve decenije u saobraćajnim nesrećama ili na ratištima u svim američkim ratovima zajedno. Kako su tolike žrtve postale “nevidljive”
In coprore sano nije toliko vezan uz kovid. Kovid je samo zakucao brigu o telu kao dužnost. Ono što je mene pre svega tu interesovalo jeste naša dezorijentisanost i nezaštićenost kada je zdravlje u pitanju, i to u atmosferi u kojoj je zdravlje postavljeno kao vrhunska vrednost i cilj. Dezorijentisani smo jer je u infopolju prisutan milion predloga o tome kako dostići taj cilj, gomila trendova, ponuda, obećanja – oprečnih, netačnih, tačnih, apsurdnih… I tako se nađemo u situaciji da beskonačno i nepromišljeno trošimo radi ostvarenja tog cilja. Dakle, osnovni kapitalistički princip koji te nikad ne ostavlja zadovoljenim, primenjen u domenu zdravlja
IT stručnjak dr Saša Marković kaže da “nema srećnog rešenja”. Možemo samo da se nadamo da će ti koji prete bombama u elektronskoj pošti prestati to da rade ili da se nešto temeljno promeni u određenom geostrateškom položaju zemlje
Priča o ovim ljudima nije samo priča o njihovom siromaštvu. Reč je, pre svega, o sistemu koji ih je prvo usisao nudeći im pomoć, a onda ih svojom lošom organizacijom, nebrigom i ravnodušnošću zgazio skoro do izdahnuća
Na svakom koraku sreće se “izbeglički pogled”, mešavina izgubljenosti, straha, očaja, uvek i svuda isti, i kod izbeglica iz jugoslovenskih ratova, i onih iz Afrike i Azije i kod onih koji su izbegli iz Ukrajine. To je pogled na koji se čovek nikada ne može navići, koliko god ga puta sreo u životu
U Torinu je Konstrakta, bar na jedno veče, preuzela na sebe ono što je prethodno za bivše Jugose bio, pre svih, Đorđe Balašević. S jednom ne tako nebitnom razlikom: Đole je bio čovek iz Jugoslavije, Ana Đurić to već nije
Kako igraju Englezi i kako se (ne) igra na Engleze: tri nova bioskopska aduta ovako ili onako se bave “britanštinom”, što izvornom, što srpskom
Lejla Slimani: Zemlja drugih; prevela Olja Petronić; Booka, Beograd 2022. Negar Džavadi: Dezorijentalna; prevela Nataša Marić; Službeni glasnik, Beograd 2021.
Otesa Mošfeg: Moja godina odmora i opuštanja; prevod s engleskog Aleksandar Milajić; Booka, Beograd 2021.