Gledaoci rijalitija se u najvećoj meri poklapaju sa Vučićevim biračkim telom, pa lako mogu razumeti taj mehanizam – nakon vređanja i ponižavanja svojih oponenata, on se neprekidno zgražava nad njihovom nekulturom
“Ja ’vako osluškujem samo šta narod priča. Psuje li vlas’, ja naredim ‘zategni’, psuje li još više, ja naredim ‘zategni još jače’, počne li da kune, poručim nek zategnu ponajjače. A primire li se, depeširam ‘popuštaj’. Ne valja ako se primire načisto. To se ne sme dozvoliti!” Ovako je govorio Miloš. Vredi li ovaj recept i za današnju vlast u Srbiji, njene građane i predsednika
Na početku ulice u naselju je tabla sa obaveštenjima, na njoj se nalazi papir koji prolaznicima bode oči čim prođu pored njega. Crnim boldiranim slovima napisana je najava o budućim pregovorima za iseljavanje, kao i informacija da je stanovanje u ovom kraju neuslovno za život, naročito u prostoru sportsko-rekreativnog centra
Najava kompanije Netfliks da će od marta onemogućiti pretplatnike da dele pasvorde rodbini i prijateljima imaće znatno veće posledice za svet od odnosa jedne kompanije sa korisnicima - mogla bi da redefiniše način na koji koristimo internet, čak i kako se plaća pretplata za javne servise. Ako im plan uspe, naravno
Većina ljudi prolazi kroz život savijajući se nesvesno kada vetrovi istorije zaduvaju, zaokupljeni svakodnevnim problemima, menjajući stavove i mišljenja između kupovine nove veš-mašine i plaćanja rate za kredit. Ali kako radikalno menja ubeđenja ona manjina koja sebe, manje ili više s pravom, smatra elitom, kako oni koji znaju šta jeste, prihvataju ono što nije
Nedugo posle skupštinske rasprave o evropsko-američkom planu za kosovsko pitanje, započela je naprednjačka ofanziva sa Vučićevog Instragrama i nastavila se po svim režimskim medijima. Vlast je time pokazala svoju nepredvidivost i otvorila brojna pitanja. Najvažnije glasi – da li pred Dan državnosti u Srbiji postoji država
U danu kada je trebalo da se govori o rešenju za Kosovo, naročito u kontekstu Kurtijeve odluke da prihvati EU platformu onako kako je bila predložena još u septembru 2022, Aleksandar Vučić je priču pomerio ka izborima i ka tome da li su mu socijalisti Ivice Dačića lojalni ili ne
Vreme je da Srbija prestane da nariče nad zlehudom sudbinom i da uzme svoju sudbinu u ruke. Ako savladamo politički kukavičluk vlasti i nacionalističko bezumlje, možemo da izađemo na put koji nas vodi ka tome da svi mi u regionu, kao i naši strateški partneri, budemo veliki dobitnici, a da niko ne bude gubitnik
U protekla dva veka Srbija je često menjala državne praznike, a jedini koji se u kontinuitetu slavi od Nedićeve Srbije do danas je Praznik rada, 1. maj. Sretenje danas obeležavaju Srbi širom sveta ali i internet-pretraživač Gugl, kao i Maneken Pis, zaštitni znak Brisela
Oprez nikada nije naodmet. Eto, recimo, vozovi. Kada se u devetnaestom veku Srbiji ukazala realna šansa da zemljom krene voz, zapodela se rasprava o toj đavoljoj napravi, te uopšte potrebi za njom, rasprava koja bi se po dubini besmisla savršeno uklopila u današnju Srbiju. Ili, recimo, atomska energija (bez dragocenih priloga iz Srbije, doduše). Čovek je prvo napravio atomsku bombu, a onda je počeo da se češka po glavi (drugim rečima: da razmišlja o posledicama), ali je bilo kasno. Možda je Helderlin u pravu kada kaže da upravo u opasnosti leži ono što će nas spasiti, ali i u onome što nas može spasiti nalazi se klica naše propasti
Deo novinarskog zanata danas je i umeće da se brzo pronađu oni koji zaista jesu autoriteti u određenom polju. Zašto? Zato što sa svih strana vrebaju izmišljene biografije ali i izmišljene ličnosti, eksperti bez ekspertize i televizijski analitičari bez kičme, opskurne “zvezde” društvenih mreža i još gori botovi. Kako plivati u svemu tome i šta kada se greška već desi
Na Istoku ništa novo. Rat među istočnom slovenskom braćom ide svojim razornim tokom uvlačeći svetske sile u Tukididovu zamku (kad jedna sila gubi primat, izbija rat). Na Zapadu, Amerika brani ugroženu dominaciju, a ratnom psihozom zahvaćena EU više ne liči na sebe, u ime atlantskog jedinstva prikriva unutrašnje razlike između tabora mira i tabora pravde, radi jačanja atlantskog jedinstva i odbrane principa nepovredivosti granica suverenih država – koje su njene članice pogazile učešćem u bombardovanju Beograda 1999.
