Jelenko Pijevac uhapšen je zbog sumnje da je početkom novembra napao novinarku Insajder televizije Natašu Mijušković u šatorskom kampu ispred Skupštine u Beogradu, znanom kao Ćacilend
Republički geodetski zavod saopštio je danas da su građani podneli više od 420.000 prijava od 8. decembra, kada je počela prijava u okviru procesa „Svoj na svome“ - evidentiranja i upisa prava na nepokretnosti
Na društvenim mrežama se pojavljuju AI generisani snimci lekara i javnih ličnosti koji žele da vam kažu „istinu” o farmaceutskoj industriji i da vam „zavaljaju” preparate za mršavljenje sumnjivog porekla
„Čini se da se optužba rukovodila ogorčenjem javnosti zbog pada nadstrešnice, a ne činjenicama kojima raspolaže u predmetu, jer je postupak obustavljen zbog nepostojanja opravdane sumnje“, kaže za „Vreme“ javni tužilac Goran Ilić
Ministar pravde Nenad Vujić izjavio je da nije u skladu sa Poslovnikom o radu Visokog saveta tužilaštva (VST) to što je predsednik Saveta Branko Stamenković zakazao elektronsku sednicu radi odlučivanja o prigovorima podnetim povodom tužilačkih izbora. Preti mu krivičnom prijavom
Ministarstvo kulture odbilo je da izdvoji 120.000 dinara za podršku programu Nišvila posvećenom Šabanu Bajramoviću. Prethodno je Selakovićevo ministarstvo ostavilo bez dinara i Nišvil džez festival iako je među 10 najboljih džez festivala u Evropi. Da li u Srbiji ima mesta samo za „srpsku“ muziku
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović potvrdila je da su u toku pregovori ruskih akcionara i mađarske kompanije MOL o izlasku ruskog vlasništva iz Naftne industrije Srbije, što je jedan od ključnih uslova za eventualno ukidanje američkih sankcija NIS-u
„Vučićevi tužioci” doživeli su debakl na izborima u Visokom savetu tužilaštva nakon čega su podneli mnoštvo prijava. Sada opstrukcijom pokušavaju da povrate većinu koju su izgubili
Srbiji manjka kvalitetnih profesora, saopštio je Akademijski odbor za obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti i apelovao na direktore škola da preispitaju ranije donete odluke o neprodužavanju ugovora o radu i suspenzijama nastavnog kadra
Aleksandar Dikić, kolumnista i autor emisije „Bez ustručavanja“, pušten je da se brani sa slobode nakon razmatranja predloga advokata i dosadašnje istrage
Od Gorana Pantelića do Aleksandra Dikića, od protesta do pritvora, jedno od najtežih krivičnih dela iz Krivičnog zakonika postalo je rutinska kvalifikacija u politički osetljivim slučajevima
Umesto novinara NIN-a, intervju sa svetski poznatim američkim ekonomistom Džefrijem Saksom vodio je lično ministar finansija Siniša Mali. Saks je u razgovoru pohvalio Srbiju zbog ekonomskih odnosa sa Kinom i kritikovao stanje u Evropskoj uniji
Specijalizovane i Svetske Ekspo izložbe razlikuju se po obimu, trajanju i ceni, ali gotovo uvek koštaju milijarde. Kako je, i zašto, srpski EXPO 2027 sa 18 miljardi spao na, zvanično, 1,3 milijarde evra?
U Crnoj Gori izriču se prve presude za sticanje lažnih diploma. Među optuženima nalaze se i „diplomci” fakulteta iz Srbije
Ambasador Srbije Dragan Šutanovac tema je pošalica na internetu pošto je javno rešavao jedan matematički zadatak. Nepravedno je to, jer rešenje je bilo tačno i pokazalo da Srbija ima superiorno osnovno obrazovanje
Stigao je novogodišnji dvobroj „Vremena“ gde je mnoštvo velikih članaka i intervjua, svašta za čitanje i uživanje. Osvrnuli smo se i na političku godinu na izmaku i najavili iduću
Među petoro Evropljana kojima je administracija Donalda Trampa zabranila ulaz u SAD je i bivši komesar EU za unutrašnje tržište i Nemica koja je odlikovana ordenom za zasluge. Iz Evrope stižu žestoke osude
Građani su se tokom 2025. promenili i po tome što više nisu tražili vođe. Nisu čekali signal sa bine, niti su očekivali spas od izbora. Naučili su da je pritisak sam po sebi politička činjenica. U toj tihoj transformaciji leži najveći problem za vlast. Režim koji počiva na kontroli ne zna šta da radi sa ljudima koji su prestali da se plaše
Uprkos svim pritiscima, konzervator Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Nenad Lajbenšperger i njegove kolege neustrašivo su radili svoj posao i odbili da izbrišu zaštitu za Generalštab. Zato je “Vreme” proglasilo ovog istoričara za ličnost godine
U izmenjenom svetskom kontekstu, Srbija bez strateškog opredeljenja i prave strategije u spoljnim odnosima izgleda kao država koja pokušava da balansira tako što će nekom nešto da obeća na jednoj strani, i što će od nekoga nešto da kupi na drugoj strani. Njen lider istovremeno govori kako smo ponosni, pa kako smo mali i jadni, kako smo slobodarski, ali kako se ni za šta ne pitamo. Šta nas čeka naredne godine
Kakav je Vučićev plan za opstanak na vlasti? Zbog čega mu ne može upaliti? Na koji je način Srbija postala međunarodna parija? Kako su studenti prošli sa zastavama kroz narod i postali imuni na napade? Zašto je 2026. izborna godina i početak početka normalizacije Srbije
“I dalje postoji onaj nekadašnji Mostar – on živi. Postoji i nekadašnje Sarajevo, i nekadašnji Beograd – ali kao manjinska energija. Koja neće nestati. Zbog toga je nemoguće da se prostor do kraja “presiječe” i da se sve završi onako kako nacionalisti priželjkuju. Iz tog razloga i dolazi nacionalistički grč. Oni bi toliko željeli da te manjine, tog zajedničkog kulturnog i društvenog refleksa nema – da to ne postoji, da ne opstaje – ali ne mogu protiv toga da se izbore. I to je, paradoksalno, i naša snaga i naš najgori problem: mi jesmo medijski i javno uticajna manjina, brojna dovoljno da smeta, ali nedovoljno snažna da preokrene stvari”
Generaciju zed neće razumeti niko ko ne vidi da mladi Nepalci nisu tražili paljenje institucija već njihovo vaskrsenje, da naši studenti nisu “slabići” ako žele isto, da nije bitno ko je predsednik dokle god nad njim bdi ustav, da zabrana društvenih mreža nije “odbrana pravih vrednosti” već atak na identitet i slobodu govora, da je i treš kultura kul i da je “shitpost” smešan
“Ne možete, u ovakvim društvenim okolnostima, sistemom kompromisa doći do nekog napretka. Time dolazite samo do kompromisa sa samim sobom. Ko god načini kompromis sa samim sobom taj nije realizovao sve potencijale svog života. Većina nas se susrela sa kompromisom i većina nas je pristala na taj kompromis u nekom segmentu svog života. I ako nama nije žao što smo zbog tog kompromisa, zbog tog konformizma, odustali da razvijemo deo sebe, neki dar, bilo kakav, mali, onda moramo biti svesni da za našu nesreću nisu krivi drugi, nego, pre svega, mi”
Mi smo pisali tekstove onako kako bismo pričali između sebe. Nismo nudili formu, nego suštinu: “Gubitnik”, “Hej ti, dole u mraku”... Totalno drugačije nego što je bilo u to vreme. Muzika je bila pank rok, ritam i bluz, hard rok... neka smesa na naš način, prema našim mogućnostima
