Nekoliko neobaveznih sličica iz "adventskog" Zagreba, formiranih u svesti više radoznalog nego zazornog beogradskog putnika-namernika, na kojeg na ulici navališe svi najžilaviji stereotipi koji su u opticaju
Turska je obeležila stotu godinu od početka borbe protiv okupacije posle Prvog svetskog rata, nakon čega je Osmansko carstvo zamenila moderna republika, izgrađena na idejama njenog tvorca Ataturka. Njegovo nasleđe još uvek živi iako ga je upravo u 2019. godini do sada najozbiljnije uzdrmala politika aktuelnog predsednika Erdogana
Površine nepunih sedam kvadratnih kilometara, Gibraltar geografski pripada Iberijskom poluostrvu, London ga tretira kao svoju prekomorsku teritoriju, a Madrid kao britansku koloniju. Nakon Bregzita situacija bi mogla da se iskomplikuje
Kako uspon i pad nekada slavnog botaničara osvetljava ključna pitanja našeg doba, zapletena u složene odnose politike, TV produkcija i nauke? Zaostavština Dejvida Belamija od preko 400 televizijskih emisija i 45 knjiga o prirodi ostaće u novom veku nasukana na greben nepromišljenih poteza, jednako kao supertanker na podmukle podvodne hridi
Novogodišnje noći su kao miljokazi na putu. Što je put duži, sve se više prepliću do nerazdvojivosti. U sećanju ostaju one posebno lepe ili posebno strašne, naročito bučne ili posve tihe
"Želim da verujem da ima mnogo Taneta i da su upravo to ljudi koji čine ovo naše društvo. Oni su na margini, sklonjeni, doživljavaju udarce – ali se ne predaju. To je moja vera u Srbiju i sam život zbog svega što smo prošli: ratove, raspad države, bedu, slom sistema... Jednu od poslednjih rečenica koju Tane kaže na kraju druge sezone Senki nad Balkanom, napisao sam ja. Elem, pred ubistvo kralja Aleksandra i na početku tog velikog nastupanja fašizma, Maja Davidović kaže: ‘Ne piše nam se dobro, nisu nas predvideli u tom novom svetu.’ Tane joj na to odgovara: ‘Njihovo je da predviđaju, a naše da ih ne jebemo dva posto.’ Mi tu bitku, naravno, ne možemo dobiti. Ali šta nam preostaje? Pa, da ih ne jebemo dva posto i da guramo svoje. To je moja poruka, moj stav i filozofija svih Taneta"
Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović izabrana je za ličnost godine većinom glasova uređivačkog kolegijuma nedeljnika "Vreme". Kriterijum za priznanje je, kao i prethodnih godina, doprinos unapređenju institucija u javnom interesu
Olga Dimitrijević i Vladimir Aleksić teren predstave markiraju kao sveden, kao jednu veliku razvalinu na kojoj se nalazimo posle sveg užasa koji je prošao jugoslovenskim prostorom, kojim se niko nije posvećeno bavio nakon ratova
"Prije nego mašine preuzmu naše poslove, narodi i narodnosti sa Balkana će preuzeti sve one poslove za koje su trenutno upražnjena mjestu u Njemačkoj i ostalim razvijenim zemljama. Mi smo zbog toga razvili svog robota, jer postoji ozbiljan deficit kadrova na muzičkoj sceni. Problem je što smo mu stavili previše memorije i ispao je prepametan"
"Ako u nekom društvu vrlina slabi i sama ta reč nestaće iz upotrebe. S protokom 20. veka uočljiv je značajan pad upotrebe reči koje se odnose na čovekova moralna svojstva, kao što su reči čestitost, pristojnost, saosećanje, strpljenje, ljubaznost ili predusretljivost. Proređuju se i sve reči i izrazi koji upućuju na zajedništvo, poput izraza deliti, stati zajedno, opšte dobro, požrtvovanje i sličnih reči. Moralna i socijalna kultura je nestala"
Smatra se da se književnost koju pišu muškarci tiče i muškaraca i žena, a da se književnost koju pišu žene tiče samo žena. Edicija "Ženski dekameron" nastoji da promeni ovu zabludu
Sve veći broj istraživača pronalazi argumente protiv ideje da je Vil iz Stratforda Šekspir, ali se još uvek ne zna da li su najnovije tvrdnje objavljene u novom Oksfordovom izdanju Šekspirovih sabranih dela tačne. Stvar je jednostavna – ako više osumnjičenih ima motiv, sredstva i priliku za zločin, a niko od njih nema pouzdan alibi, onda je potpuno razumno pretpostaviti da su svi oni i počinioci
Izložba o legendarnim i stvarnim ljubavima u Etnografskom muzeju dokazuje da je ovoj, naizgled banalnoj temi, mesto u muzeju
Jula 2019, svet je obeležavao pedeset godina otkako je ljudska noga prvi put kročila na Mesec, a Srbija se sećala dva dana tokom kojih je ugostila američke astronaute. Priču o našem najmlađem novinaru koji je tada bio sa njima, objavljujemo u feljtonu "Srbija i Sjedinjene Američke Države – dve zemlje, jedna kultura", koju realizuju "Vreme" i magazin "Vitraž"
Koliko su danas udaljeni kreativni i stvaralački poligoni nauke i umetnosti, i da li ih i u kojoj meri možemo preplitati i sučeljavati? I da li umetnost može da otvori savremenu nauku, da nam približi apstraktne pojmove ali, istovremeno, i podstakne na preispitivanje, društveni angažman i kritičko promišljanje
Aktuelna HBO serija i stripski mini-serijal pokušavaju da nastave priču legendarnog stripa Nadzirači Alana Mura, čije stranice gore od večnih ideja i pitanja
Sa Rašom Todosijevićem i Marinelom Kožulj, razgovor povodom najnovijeg uspeha u njegovoj karijeri, o svemu i svačemu, a najviše o umetniku i umetnosti u Srbiji
Jedno od opštih mesta novogodišnjih i božićnih praznika, putovanje u rodno mesto, rado je korišćen motiv literature i filma
Zamišljeno je da projekat "Naše selo" bude ogledni i da pokaže kako bi poljoprivredna proizvodnja u današnjem selu u Srbiji mogla da bude efikasna i kako bi moderni srpski seljak trebalo da posluje. Posle nešto više od godinu dana od početka, ekipa nedeljnika "Vreme" posetila je sela Dubočane i Mala Jasikova, udaljene pola sata vožnje severno od Zaječara i razgovarala sa seljacima koji su deo ovog programa, a planirano je da i dalje traje
Koncept scenarističke sobe (writers’ room) gde različiti scenaristi zaista rade zajedno i istovremeno na istom scenariju, lagano pušta korenje i u ovdašnjem poimanju savremenog scenarističkog i/ili dramaturškog rada
Mediji su, a naročito televizije, u srpskoj politici važniji od programa, od personalnih rešenja, od vizije političara; medijska obraćanja veoma često i kod vlasti i kod opozicije predstavljaju jedini vid aktivnosti
Ako bi se pod jedan termin mogao podvesti način naglog uspona i bogaćenja srpskog trgovca oružjem Slobodana Tešića (61), onda su to "specijalni odnosi" sa običnim šalterskim službenicima, ali i sa ljudima iz okruženja državnog vrha ne samo Srbije nego i raznih drugih zemalja. Ovo za "Vreme" kaže petoro ljudi koji su, direktno ili indirektno, umešani u izvoz naoružanja – trojica su upoznali Tešića, a jedan je radio u nekoj od njegovih brojnih firmi
