Kulturna baština
Geca Kon i njegova knjižaraKnjižara "Geca Kon" važna je kao svedočanstvo kulturnog i društvenog života Beograda između dva rata, ali i kao mesto koje se vezuje za ličnost i delovanje ovog izdavača
Knjižara "Geca Kon" važna je kao svedočanstvo kulturnog i društvenog života Beograda između dva rata, ali i kao mesto koje se vezuje za ličnost i delovanje ovog izdavača
"Istorija Evrope je toliko raznovrsna da u Srbiji nema ničega što u sličnoj formi nije postojalo u drugim delovima Evrope ili još uvek postoji. Uvek sam u svojoj knjizi pokušavao da to objasnim. Mom razumu je potpuno strano da istoriju Srbije ili te Srbe smatram drugačijim, posebnim. Utoliko se više čudim mnogim kritičarima koji neumorno naglašavaju da stranac ne može da razume Srbe i njihovu istoriju. Pogotovo jedan Nemac. To je čudna argumentacija na početku XXI veka"
U beogradskoj galeriji Progres od 15. januara do 7. februara biće izložena 63 originalna rada Hoana Miroa nastala između 1964. i 1983. godine
"Nije samo istorija pozvana da nam skida tamu s očiju, nego i geografija, antropologija, etnologija, filologija, arheologija itd.", govorio je Sima Trojanović, naš prvi etnolog, antropolog i utemeljivač Etnografskog muzeja u Beogradu. Njegova upravo objavljena Izabrana dela predstavljaju kapitalno izdanje za našu kulturu
Zbog prethodnih iskustava zaposleni u kulturi i tzv. kulturna javnost ne raduju se privatizaciji u oblasti kulture, zato što ona u našem slučaju često znači gašenje bioskopa, izdavačkog preduzeća ili već nečeg trećeg, za račun otvaranja kafića, butika i parfimerija. Prošlonedeljna prodaja "Dunav filma" i raspisivanje tendera za prodaju Prosvete ponovo su aktuelizovali pitanje privatizacije u kulturi
Koliko kulturnih dobara Hrvatska očekuje da joj se vrati iz Srbije, čuće se tokom sudskog procesa pred Međunarodnim sudom u Hagu. Prema podacima iz Srbije, Hrvatskoj bi trebalo da vratimo oko 30.000 inventarskih jedinica kulturno-istorijskog i arheološkog materijala koji je od novembra 1991. do kraja 1993. godine prenet iz Hrvatske u Srbiju
O pirateriji se toliko mnogo i toliko često pisalo, pričalo i pretilo, da je temu učinilo dosadnom. Ima se utisak da više niko ništa novo nema da kaže, i da nema tog događaja koji bi pažnju i javnosti i vlasti ponovo usmerio na ovaj problem, i pokrenuo ih da priču o pirateriji već jednom učine nepotrebnom. Možda novu nadu predstavlja nedavni slučaj piraterisanja filma Turneja, i hapšenje koje je usledilo
Arheološki lokalitet Vinča je, pored Lepenskog vira, jedna od najbitnijih, najvećih, najpoznatijih posebnosti Srbije. Pa ipak, lokalitet Vinča je verovatno jedino mesto takvog značaja u Evropi (a i šire) bez muzeja, i sigurno jedino koje nije dovoljno zaštićeno da oranice i bespravno sagrađene kuće ne unište arheološki materijal
Sad, kad nestane struja, nastaje problem. Pa ipak, na eksponate izložbe "Život u Srbiji pre elektrifikacije" gleda se sa simpatijom, nostalgijom čak. Možda zato što su daleko od nas
Neko mi je rekao da je naš film najbliži poeziji, ali bi u stvari najpravilnije bilo reći da su se za trenutak poklopile tri umetnosti: muzika, ples i film, a sve u čast Stevanu Hristiću i jubilarnom Bemusu
Ako neko želi da vidi najreprezentativnije primerke vizantijske umetnosti s našeg tla, neka ode u London na izložbu "Vizantija 330–1453"
"U našem poslu je čarobno što nikada niste sigurni šta će na kraju ispasti. Uvek su svi na početku, bez kredita, bez prethodno osvojenih pozicija. To je najbolje i stvarno – demokratski"