Koliko puta sam pomislio da neću više da pišem i pričam o logorima, da mi je dosta uloge "svedoka vremena". A onda prespavam i kao neko matoro cirkusko kljuse kada čuje fanfare i bubnjeve, otkasam u arenu. Za mene je poseban izazov mlada publika koja je često vidno nezainteresovana, najčešće učtiva, a ponekad zaista zainteresovana i radoznala
Oko sedamdeset odsto Evropljana se danas izjašnjava kao hrišćani. Ali da li je, uprkos tome, Evropa zaista hrišćanska
Nekakvu odštetu od Nemačke su tek nekoliko decenija posle rata dobili logoraši koji su u koncentracionim logorima boravili duže od šest meseci. Dvadesetak miliona prinudnih radnika u nacističkoj Nemačkoj nije dobilo ništa
Bio je pilot, maršal Rajha, morfinista, ženskaroš, pljačkao je umetnička dela. Bio je jedna od ikona nacističke Nemačke. Sebe je smatrao nevinim i časnim čovekom. Na vrhuncu moći, Hermanu Geringu su u Berlin donosili nikšićko pivo koje je veoma voleo. To nije bio njegov jedini kontakt sa našim prostorima
"Radničke novine" iz 1913. godine pišu: "Nama su u Beogradu Arnauti poznati: oni su vrlo valjani i izdržljivi radnici na obali Save i Dunava gde istovaruju i utovaraju velike terete, oni su drvoseče, bozadžije, salepčije itd. I još nijednog Beograđanina nije bilo da se na lenost Arnauta požalio." Posle Drugog svetskog rata gotovo svako koga sam poznavao u Beogradu imao je "svog Albanca". Nisu bili samo fizikalci, bili su i naši "privatni bankari" od kojih smo bez kamate mogli da pozajmimo novac ili kupimo devize
Leonid Brežnjev je pokušao da privoli Aleksandra Dubčeka da odustane od svog "socijalizma sa ljudskim likom", modela koji je podsećao na jugoslovenski samoupravni sistem. Dubček nije popustio, Crvena armija je umarširala u Čehoslovačku i ugušila Praško proleće. U Jugoslaviji je podignuta borbena gotovost
U neprestanoj borbi za egzistenciju ili pravdu zaboravimo ili nemamo strpljenja da zastanemo i pogledamo prirodu i ogledamo se u njoj. Podsetila me je na to pesma Bertolda Brehta "Rođenim posle nas" koju sam nedavno ponovo pročitao. Ne radi se tu samo o prirodi, već o svemu onome što propuštamo, a što je možda vrednije od onoga što činimo, na šta smo prinuđeni ili mislimo da moramo da uradimo. Iz vizure mojih devedeset godina to postaje bolno jasno
Zemunski Prolaz preimenovan je u Ulicu Teodora Hercla. Ko je bio čovek koji slovi za idejnog tvorca jevrejske države, koji je prvi o Jevrejima počeo da razmišlja kao o naciji, austrijski novinar čiji je otac rođen u Zemunu, po čijem romanu je nazvan Tel Aviv
Svašta je napisano i izgovoreno na račun Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Švajcarski istoričar i ekonomista Andrej Zgonjanin u svojoj nedavno objavljenoj knjizi Haški tribunal kritikuje nepristrasno, naučno utemeljeno, svoje teze potkrepljuje detaljnim i mnogobrojnim primerima. Njegovi zaključci svakako će se svideti onima koji relativizuju srpske zločine, ali to ne znači da su netačni, već da bi, naprotiv, trebalo da se shvate kao podstrek da domaće zakonodavstvo ne prestane da procesuira zločine koji nikada ne zastarevaju
Boravku Rajnera Hesa ukazana je pažnja kakvoj ne mogu da se nadaju ni značajni umetnici u poseti našoj zemlji. Po mom mišljenju, isuviše velika pažnja, iako je odlično što se govorilo ne o nama, unuku masovnog dželata i meni, slučajno preživeloj žrtvi, nego o onoj prošlosti koja je bila tako strašna da je logično što želimo da je zaboravimo
Desničari mrze muslimane. Muslimani mrze Jevreje. Desničari se tiho raduju antisemitskim napadima muslimana, ali pozivaju Jevreje da se priključe njihovoj borbi protiv islamskih izbeglica. Neki predstavnici jevrejske zajednice u Nemačkoj pozivaju Jevreje da za svaki slučaj prikriju svoj identitet, drugi da upravo sada, kada se ređaju antisemitski napadi, prkosno istaknu jevrejske simbole. Ko bi rekao da će u Nemačkoj Jevreji ponovo morati da strepe za svoju bezbednost samo zato što su Jevreji
Svete knjige Jevreja, hrišćana i muslimana su bestseleri stotinama godina. One su delimično uzbudljivo štivo, samo što je pitanje kako treba da ih čitamo. Najgora preporuka je kada neki autoritet, u ovom slučaju verske vlasti, insistiraju da se prihvate kao... pa, lepo se kaže, "kao sveto pismo"
Vili Brant je poštovao Tita. Helmut Šmit mu se divio. Tito je bio, u najmanju ruku, ravnopravan partner nemačkih kancelara kojima nikada ni u čemu nije podilazio. Pregovore o ekonomskim pitanjima prepuštao je svojim saradnicima
Jedna od najprepoznatljivijih građevina u Beogradu propada. Delta holding se pojavio na tenderu za Sava centar kao jedini ponuđač i to sa duplo većom ponudom od one koju su gradske vlasti tražile. Pitanje je, međutim, da li će SNS interes grada da pretpostavi održavanju projekcije Miroslava Miškovića kao državnog neprijatelja broj jedan. A Sava centar je počeo tako velelepno
Ja se osećam Bečkerečaninom, razumem da se generacije rođene u Zrenjaninu osećaju Zrenjanincima, ali ne prihvatam nakaradnu antikomunističku argumentaciju da se grad preimenuje u Petrovgrad. Tako se u čitavoj svojoj, najmanje sedam vekova dugoj istoriji, zvao samo šest godina
Zbog poljskog "zakona o Holokaustu" u Varšavu stižu oštri protesti Izraela. Zakon ne samo da je nepotreban već je kontraproduktivan i glup
"A Samuilo reče Saulu: Gospod me je poslao da te pomažem za cara nad narodom njegovijem, nad Izrailjem, slušaj dakle riječi Gospodnje. Ovako veli Gospod nad vojskama: opomenuh se šta je učinio Amalik Izrailju, kako mu se opro na putu kad je išao iz Misira. Zato idi, i pobij Amalika, i zatri kao prokleto sve što god ima, ne žali ga, nego pobij i ljude i žene i djecu i što je na sisi i volove i ovce i kamile i magarce." Prva knjiga Samuilova, 15. glava 1, 2 i 3.
Moje prve pesme objavljene posle rata bile su čisto fraziranje u rimama, ali mi je sa današnjeg stanovišta zanimljivo koliko su odisale optimizmom, do koje mere sam se osećao pobednikom. U svojoj prvoj knjizi poezije sam tako napisao: „Još nigde nema moje ruke trag, ali utisnuću je u svet." Univerzum sa stotinama likova iz mojih romana jeste takav trag. Srećom, na svetu ima mnogo mesta, pa tako i za njega. U najmanju ruku, mogu time da se tešim
Svetski prvaci u masovnom ubistvu postali su svetski prvaci u sučeljavanju sa mračnim periodom svoje istorije. Dok se u Nemačkoj prisećaju nacističkih zločina počinjenih pre sedam-osam decenija, a mi u zaborav potiskujemo sopstvene zločine počinjene pre dvadesetak godina, pred našim očima dešavaju se novi zločini zbog kojih će se neko jednom kajati, ili neće
Nabivši Srbima usred Beograda na nos da ih je trebalo bombardovati, te da nam je maltene NATO doneo demokratiju, neupućeno i ljutito ponavljajući površne, crno-bele zapadne stereotipe, Herta Miler je, nažalost, skrenula pažnju sa svojih romana koje i te kako vredi pročitati
"Ti plaćaš vino, ja imam rak", rekao mi je kada smo se sredinom osamdesetih sreli u Dubrovniku. Kasnije mi je rekao da je prizvao bolest u Enciklopediji mrtvih. U poslednje vreme često razmišljam o perfekcionisti i pijancu, od oca Jevrejina i majke Crnogorke, koji je voleo dve žene, o genijalnom piscu koji je voleo da prevodi, Danilu Kišu
Austrijanac Paul Rosbaud rođen je 1896. godine. Bio je doktor hemijskih nauka i urednik naučnih časopisa u Nemačkoj. Nemačke kontraobaveštajne službe nikad nisu saznale da je bio i engleski špijun. Službenik MI-6 Frenk Foli bio je jedini koji je poznavao identitet obaveštajca pod pseudonimom Grifon, iako se njegovim izveštajima ponekad bavilo i na desetine eksperata. Rosbaud nikada nije primio novac od MI-6, plaćali su ga časopisi za koje je radio, tako da su sami Nemci finansirali obaveštajni rad koji je otkrio sve što je nemačka nauka činila u korist Hitlerove ratne privrede i pokušajima da naprave atomsku bombu
Početkom pedesetih godina bio sam prvi put posle rata u Nemačkoj. Nije mi bilo žao do temelja razrušenih gradova, osećao sam se kao pobednik, ali nisam likovao. Upoznao sam tada mnoge nemačke pisce, između ostalog i Gintera Vajzenborna koji je bio član sovjetske špijunske organizacije u Berlinu, koju je Gestapo nazivao "Crveni orkestar". Mogao sam da upoznam i Tomasa Mana, ali sam to odbio. Ne umem danas da objasnim zašto, valjda sam se uplašio tako velikog pisca
Nijedna od članica Pozorišne komune nije se ponašala kao današnji sponzori, nije se reklamirala da je omogućila gostovanje nekog slavnog umetnika. To nije bio odnos Lakoste sa Novakom Đokovićem, već saradnja u ime umetnosti
Pio je vino, voleo da jede dobro i mnogo, govorio je jednostavnim jezikom koji narod razume. Meni je privatno bio simpatičan, onako visok, debeo i neposredan, dok ga vlast nije promenila. Na kraju je bio upleten u finansijske afere, što ga je koštalo mesta počasnog predsednika CDU-a. Ubeđeni Evropejac, čovek koji je u četiri mandata obeležio najprosperitetniju fazu posleratne Nemačke, umro je usamljen u svojoj kući u Ludvigshafenu
I Bog naredi Samuilu: "Idi i pobij Amalika i zatri kao prokleto sve što god ima, ne žali ga, nego pobij i ljude i žene i decu i što je na sisi i volove i ovce i kamile i magarce..." (Prva knjiga Samuilova, 15. glava, 3. stih)
Roman Gubici zbog trenja (Reibungsverluste) Maše Dabić je o nesrećnoj i nesigurnoj ljubavi. Držeći se jedinstva mesta, radnje i vremena autorka na dinamičan način opisuje jedan dan u životu Nore, prevodioca u jednoj instituciji za psihijatriju u Austriji koja stoji na raspolaganju traumatizovanim izbeglicama
Nema nije ostala ni predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić. Ona je, kao i obično, na društvenoj mreži „Iks“ napisala da je tužilaštvo podleglo pritiscima ulice i uplašilo se najgorih među nama.
„Zauzvrat, dobili nove naloge od onih koji su vršili pritisak i pretili im – ekstremista, kriminalaca, tajkuna, nasilnika i siledžija, oportunista i političkih lešinara bez ikakvih skrupula i morala. Čovek koji je, nakon 10 godina vlasti, prijavio da je bogatiji za 619 miliona evra, kaže da su hapšenja zakasnela. Bogami jesu. Njegovo evo kasni više od jedne decenije. Hapsite zbog nečinjenja? Pa taman krenite od Đilasa i Pajtića. Kako god da okreneš, činjenica da je Đilas na slobodi, je dokaz da mi nismo dovoljno uradili na vladavini prava”, napisala je Brnabić.
Тужилаштво подлегло притисцима улице и уплашило се најгорих међу нама. Заузврат, добили нове налоге од оних који су вршили притисак и претили им – екстремиста, криминалаца, тајкуна, насилника и силеџија, опортуниста и политичких лешинара без икаквих скрупула и морала. Човек који… https://t.co/ZFwwMksYxk
— Ana Brnabic (@anabrnabic) November 21, 2024
Da je Aleksandar Vučić popustio pod pritiskom rekao je u četvrtak za „Vreme“ i odbornik u Skupštini Novog Sada Miran Pogačar i poručio je da će se blokade suda nastaviti uprkos činjenici da je uhapšeno 12 osoba zbog pada nadstrešnice.
„Poenta ovih blokada i protesta koji će biti u narednom periodu je da se stvar istera do kraja, i da nešto u ovoj zemlji zaista profunkcioniše“, naveo je Pogačar.
', title: 'Zakasnela hapšenja i „nadrealno brze“ odluke: „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“', pubdate: '2024-11-22 08:00:38', authors: authors, sections: "Vesti", tags: "Ana Brnabić,Dragan J. Vučićević,Hapšenja,Tragedija u Novom Sadu", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Zakasnela hapšenja i „nadrealno brze“ odluke: „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“', 'pageContent': 'U četvrtak, 21. novembra, uhapšeno je 12 osumnjičenih za tragediju u Novom Sadu. Među njima su između ostalog ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u ostavci Goran Vesić, bivša direktorka Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković, bivši direktor Infrastrukture železnice Srbije Nebojša Šurlan i pomoćnica ministra za železnički saobraćaj Anita Dimoski.
Onda su tabloidi javili da će Vesiću i ostalima biti određen pritvor do 30 dana.
Na sva dešavanja, hapšenja, ostavke, pobune predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se građanima na Instagram nalogu, a potom je gostovao i na RTS-u gde je rekao da je tužilaštvo odradilo „nadrealno brzo veštačenje“.
„Nadrealno brz“ posao 20 dana nakon tragedije?
Predsednik je rekao i da je gotovo sa ostavkama i da je na nadležnim organima da utvrde krivičnu odgovornosti za nesreću u Novom Sadu.
„Tužilaštvo se uplašilo najgorih među nama“
No, nakon svega toga ova hapšenja zasmetala su i glavnom i odgovornom uredniku Draganu J. Vučićeviću koji je tokom gostovanja u emsiji „Novo jutro” na ružičastoj televiziji se pitao: „Zašto? Sve na stranu, sve politike, sve istrage, sve krivice, sve nameštaljke, svi pritisci. Ja vas pitam ljudski – ko će da čuva decu Jelene Tanasković?”.
— Luis Nazario (@Losmi861) November 21, 2024
Nema nije ostala ni predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić. Ona je, kao i obično, na društvenoj mreži „Iks“ napisala da je tužilaštvo podleglo pritiscima ulice i uplašilo se najgorih među nama.
„Zauzvrat, dobili nove naloge od onih koji su vršili pritisak i pretili im – ekstremista, kriminalaca, tajkuna, nasilnika i siledžija, oportunista i političkih lešinara bez ikakvih skrupula i morala. Čovek koji je, nakon 10 godina vlasti, prijavio da je bogatiji za 619 miliona evra, kaže da su hapšenja zakasnela. Bogami jesu. Njegovo evo kasni više od jedne decenije. Hapsite zbog nečinjenja? Pa taman krenite od Đilasa i Pajtića. Kako god da okreneš, činjenica da je Đilas na slobodi, je dokaz da mi nismo dovoljno uradili na vladavini prava”, napisala je Brnabić.
Тужилаштво подлегло притисцима улице и уплашило се најгорих међу нама. Заузврат, добили нове налоге од оних који су вршили притисак и претили им – екстремиста, криминалаца, тајкуна, насилника и силеџија, опортуниста и политичких лешинара без икаквих скрупула и морала. Човек који… https://t.co/ZFwwMksYxk
— Ana Brnabic (@anabrnabic) November 21, 2024
Da je Aleksandar Vučić popustio pod pritiskom rekao je u četvrtak za „Vreme“ i odbornik u Skupštini Novog Sada Miran Pogačar i poručio je da će se blokade suda nastaviti uprkos činjenici da je uhapšeno 12 osoba zbog pada nadstrešnice.
„Poenta ovih blokada i protesta koji će biti u narednom periodu je da se stvar istera do kraja, i da nešto u ovoj zemlji zaista profunkcioniše“, naveo je Pogačar.
', 'pageDate': '2024-11-22 08:00:38', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
