“Ogromna je odgovornost baviti se ovako ‘živom’ i istovremeno večito aktuelnom temom – ženska istorija je istorija obespravljenosti i ugnjetavanja. Zato sam se odlučila da predstavu postavim kao savremenu tragediju, vodeći se principom manje je više”
Zašto je učionica mesto gde bi deca odnosno mladi trebalo da uče o ravnopravnosti i, kasnije, rodno zasnovanom nasilju? Kako je u praksi? Koje mogućnosti za prevenciju se pružaju? Kakvi bi, kada je reč o tim temama, obrazovni sadržaji bili primereni u osnovnim i srednjim školama? Da li su nastavnici voljni, ali i obučeni da pruže odgovarajuću podršku? Šta radi nadležno ministarstvo po tom pitanju? I zašto bi pogled na Veliku Britaniju mogao da nam bude značajan
Već na početku svoje besede patrijarh Porfirije je pozivao na mir sa Albancima, na praštanje i pomirenje. Jasno je da je politizacija izbegnuta i da je to veliki dobitak za sve, osim za one koji žive od nacionalističkih prepucavanja preko grbače naroda
Trinaestogodišnjeg Dušana Jovanovića ubili su skinhedsi zato što je bio Rom. Prebili su ga u centru Beograda, a da se niko od prolaznika nije ni osvrnuo. Oni nisu ubili samo njega, ubili su sve nas, kazala je njegova sestra
Već na početku svog govora, patrijarh Porfirije je pozvao na mir sa Albancima. Odabrao je da spomene lepe momente zajedničke istorije (i da ne pomene one druge momente), bliske veze muslimana i pravoslavnih, kazavši da Bog ne gleda na to ko je ko, već da su svi Božja deca
U 2019. godini, u svakom drugom tekstu identitet žrtve se otkrivao, dok je u 2021. broj objava u kojima se to čini – 40 odsto. U ovom se periodu smanjio i broj tekstova u kojima se čin nasilja opravdava spoljašnjim okolnostima ili ličnim osobinama nasilnika (sa 20 na 11 odsto), a ređe se i odgovornost za nasilje prebacuje na žrtvu (sa 10 na 7 odsto analiziranih objava). Zasluga pripada ovdašnjim aktivistkinjama i novinarkama koje su pokazale kako se profesionalno izveštava i bori protiv nasilja
Vratila sam se u Srbiju prošle nedelje. Drugi dan od povratka, na ulasku u lift srećem komšiju. „Vratili ste se, dobro je“, samo što u drvo ne kuca, da izgonimo valjda te zle duhove. „Da“, smeškam se. „Pa kako je tamo?“, pita zabrinuto, cokće, pa nastavlja: „Čujem u Nemačkoj katastrofa!“ Objašnjavam polako da je tamošnja katastrofa znatno bolja od ovdašnjih potoka meda i mleka
Zašto su važni glasovi predstavnika verskih zajednica? Zbog čega mahom ćute? Koje poruke u poslednje vreme možemo da čujemo? Na šta prvo pomislimo kada se govori o porodičnim šetnjama? A na šta bismo sve mogli da pomislimo
Sinoć je u bukvalno krcatoj Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, održana promocija knjige „Nebeska dvorišta“ vladike Grigorija u izdanju „Lagune“. Kritičari hvale knjigu i opisuju ju je kao alegoriji o malom čoveku na udaru pošasti rata, a sam vladika Grigorije je u intervjuu „Vremenu“ broj 1640 o svom delu ovako govorio
„Ne pretendujem na to da sam nužno u pravu kada je reč o mojim političkim procenama, ali sam siguran da bi jedino gore od toga da pogrešim bilo to da sedim skrštenih ruku i ćutim gledajući očiglednu nepravdu i zloupotrebe. Moje građansko pravo mi daje mogućnost i da se suzdržavam od sudelovanja u političkom životu. Međutim, moja episkopska dužnost mi nalaže da vodim brigu o dobrobiti svih ljudi”
“Mislim da jedan vladika mora biti društveno odgovoran. Biti episkop znači imati odgovornost za zajednicu kojoj se služi, za dobrobit njenih članova, ali i čitavog društva u kojem oni žive i u kojem ta zajednica deluje. Ne pretendujem na to da sam nužno u pravu kada je reč o mojim političkim procenama, ali sam siguran da bi jedino gore od toga da pogrešim bilo to da sedim skrštenih ruku i ćutim gledajući očiglednu nepravdu i zloupotrebe. Moje građansko pravo mi daje mogućnost i da se suzdržavam od sudelovanja u političkom životu. Međutim, moja episkopska dužnost mi nalaže da vodim brigu o dobrobiti svih ljudi”
Nakon 55 godina ponovo je uspostavljeno jedinstvo između Srpske i Makedonske pravoslavne crkve. U saopštenju SPC izražava spremnost za dalji dijalog na temu rešenja konačnog statusa. Deluje da se nije marilo za „ograde“ koje je postavio Carigradski patrijarh, kao ni za „realpolitičke zadatosti“
Kad god Vaseljenski patrijarh Vartolomej kaže da će svojom odlukom da zaleči rane raskola, tlo pomalo počne da podrhtava. A upravo to je učinio u ponedeljak. U centru pažnje su ovog puta Srpska pravoslavna crkva, do juče od svih kanonski nepriznata Makedonska pravoslavna crkva – Ohridske arhiepiskopije (MPC – OA) i Carigradska patrijaršija
Preklapanje crkvene organizacije sa nacionalnim granicama i opasnost da se hrišćanski identitet zasniva prevashodno na nacionalnoj pripadnosti kritikovano je 2016. godine na Svepravoslavnom saboru na Kritu na kojem više pravoslavnih crkava nije ni prisustvovalo. Nekadašnje pukotine koje su se na tom Saboru pojavile, danas izgledaju kao provalije
Dok u Ukrajini ljudi ginu, patrijarh Ruske pravoslavne crkve Kiril priča o izopačenom Zapadu i pogubnom uticaju gej parade, Mitropolit Pravoslavne crkve Ukrajine Epifanije Putina upoređuje sa Hitlerom, a mitropolit Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovskog patrijarhata Onufrije očajno poziva Putina da prekine bratoubilački rat "koji nije opravdan ni Bogom ni ljudima"
„Staklena bašta za uzgoj straha“, reči su kojima poljski sociolog Zigmunt Bauman opisuje Evropu 16. veka. Potom dodaje kako su se uzaludnim pokazala kasnije nadanja Viktora Igoa o vremenima u kojima će nauka prognati mnoštvo onoga što strah sačinjava, a da će se politički tribuni preobraziti u naučne. „Svako ko vlada pomoću straha služi đavolu“, kaže vladika Grigorije. A đavo je običan dripac koga treba ignorisati
“Demonstracije protiv Rio Tinta ne treba da se posmatraju kao izolovan događaj, već kao deo šire slike – slike u kojoj se nalaze Stara planina i male hidroelektrane, kvalitet vazduha, kineski krediti i investicije, poput onih u Boru i Smederevu. Rio Tinto predstavlja tačku ključanja, deo u mozaiku ekološke degradacije u Srbiji. Ljudima je od toga muka i protestuju zato, a ne zato što ih finansiraju strane organizacije”
Saga oko Temeljnog ugovora traje već mesecima i izvlači se na svetlo dana, reklo bi se, prema političkim potrebama. Poslednja epizoda bila je susret Dritana Abazovića sa patrijarhom Porfirijem. Pritom je preterano insistiranje na nacionalnom, koje je često rezultat (ne)čistih interesa, i/ili komentarisanje tamošnje politike odavde, zatvaranje vrata na štetu i Crkve i društva
Zašto zanemarujemo činjenicu da zajedničko u religijama, a ima ga, može da širi mir? Otkako je sveta i veka, religijska pripadnost je jedan od razloga što ljudi ratuju. Oni koji veruju u jednog boga smatraju da su im oni koji veruju u drugog neprijatelji, samo zato što nije njihov. A nisu, niti mogu to da budu. Isticanje sličnog i istog u religijama pomoglo bi da se netrpeljivost smanji. Za početak, dovoljno je da razgovaramo. Profesor Patris Broder, s kojim otvaramo temat o kulturi religije, kaže da “odbijanje dijaloga danas nije opcija jer ono označava odsustvo osnovne ljudske etike, društvenog (sa)učestvovanja u korist zajedničkog dobra. Ako hoćemo da preživimo, takmičenje više nije održiv način u oblasti politike”
Lični osvrt na ljude koji veruju da ovozemaljski svet može biti mnogo bolje mesto i da je naša odgovornost da ga takvim učinimo
Zašto nisam prijavila? „Jer me je bila sramota. Jer mi je otac i nisam znala definiciju toga što se dešava, a dešavalo se odmalena.“ „Jer mi je bio dečko, pa se to jel’te ne računa.“ „Jer sam mislila da se nisam dovoljno opirala. Da zaslužujem nasilje koje mi se dešava....“ I uvek nanovo: „Što mi niko ne bi verovao da nisam sama tražila“
Najveća prepreka dolasku pape Franje u Srbiju je svakako odnos između Katoličke crkve u Hrvatskoj i SPC-a zbog bolnog istorijskog tereta. Dodatno je iskomplikovan i zbog međupravoslavnih odnosa, a ni u Saboru SPC-a ne postoji raspoloženje da se to u skorije vreme dogodi. Ipak, ni to raspoloženje nije uklesano u kamenu
U našoj politici životna sredina i zaštita životne sredine nisu prioritet, što se najbolje vidi u budžetu, ali i kada se sluša ono šta naši donosioci odluka govore. O zagađenju vazduha pričamo kada ne možemo da otvorimo prozor, o vodi kada skoro da je nema. A u međuvremenu zaboravljamo da prerađujemo manje od 10 odsto otpadnih voda. Niko ne misli o zaštiti vazduha, vode i zemljišta na integralan način, već vlada princip "nije moja nadležnost"
"Danas imamo duplo više akreditovanih programa u visokom obrazovanju nego 2012. kada ih je već bilo previše, a s druge strane, smanjio se broj dece koja se rađaju. Svaka beba ima unapred dva mesta rezervisana za upis na fakultet. A kada imate u vidu broj onih koji izlaze iz srednjeg obrazovanja a mogu da studiraju, otprilike svako od njih imaće na raspolaganju oko 3,5 mesta. Ta visokoobrazovna hipertrofija rezultat je, naravno, profitnog interesa visokoškolskih ustanova, a ne potrebe društva"
Zašto je politička tema broj jedan u regionu? Čija je to odgovornost? Šta se, kada se podvuče crta, desilo u Crnoj Gori? Zašto se sve češće čuju glasovi velikodostojnika SPC u kojima se zalažu za jasnu odvojenost Crkve i države? Koje su poruke, kada je o tome reč, koje šalje patrijarh Porfirije u prvih šest meseci svog stolovanja? Ima li onih poruka koje bi uticale na promenu u društvu? Odstupa li Crkva od samoviktimizacijskog narativa? Koliko se ta postavka razlikuje od postavki ove vlasti?
Ponovo je jedan par ekselans verski događaj postao prevashodno političko pitanje; ponovo su u prvom planu podele naše nasušne. U središtu pažnje su sedište Mitropolije crnogorsko-primorske na Cetinju, mitropolit Joanikije i patrijarh SPC Porfirije, predstavnici država i političkih stranaka u Crnoj Gori i Srbiji, ovi i oni mediji
