Ovogodišnja selekcija niškog pozorišnog festivala ukazuje na mlade autore i autorke, pokazuje da pozorište jeste kadro da dozvoli da se transformiše kroz krizu. To je ono najdragocenije što smo videli i doživeli na ovom festivalu
Mada se održava nalazi u složenim političkim i epidemiološkim okolnostima, ovaj festival uspostavlja kredibilitet kakav je imao u okvirima Jugoslavije. Uprkos kompleksnom kontekstu, otvara mu se mnoštvo mogućnosti
"Moji roditelji su radnici, tipična srednja klasa, kojoj je osamdesetih još išlo dobro, a devedesetih je bio pakao. Kao u devedeset posto porodica u Srbiji. To jeste bitno, taj kontekst iz kojeg dolazim. Ako govorimo o načelima, volim Brehta, pašu mi društvene teme, odatle i Fon Horvat, kod koga društvene teme ne idu iz didaktike, mada je ima, ali to su ipak veoma jednostavni ljudi koji se nesvesno vezuju za širi društveni problem"
Autorski projekat Nataše Rajković, Ivana Penovića i glumačkog ansambla, Dubrovačke ljetne igre; predstava je deo projekta "Port of Dreamers" sufinansiranog sredstvima programa Evropske unije "Kreativna Evropa"
Bludni dani kuratog Džonija, Novosadsko pozorište/Újvidéki szinház, prema istoimenom romanu Filipa Grujića, dramatizacija Dimitrije Kokanov, režija Jovana Tomić
Predstava Jugoslavija, moja otadžbina prema romanu Gorana Vojnovića, režija Marko Misirača, koprodukcija Gledališča Kopar, pozorišta Prijedor i Fondacije "Fridrih Ebert". Premijera u Pozorištu Prijedor
Subotička secesija, režija Zlatko Paković; pozorište "Deže Kostolanji", Subotica
Josif Brodski: Demokratija; adaptacija Veljko Mićunović i Slobodan Obradović; režija Veljko Mićunović; Beogradsko dramsko pozorište i Novosadsko pozorište
Naš grad, Torton Vajlder, režija Mia Knežević, Narodno pozorište "Toša Jovanović" Zrenjanin
Baal, Bertolt Breht, režija Dijego de Brea, Beogradsko dramsko pozorište
Vitezovi Lake male, režija Andraš Urban, pozorište Deže Kostolanji, Subotica
Orlando, prema romanu Virdžinije Vulf, dramatizacija Tanja Šljivar, pisac poslednjeg Orlandovog monologa Goran Ferčec, Narodno pozorište, Beograd Cement Beograd, inspirisano dramom Hajnera Milera, dramaturg Milan Ramšak Marković, reditelj Sebastijan Horvat, Beogradsko dramsko pozorište
Klaus Man: Mefisto, dramatizacija Fedor Šili, režija Boris Liješević, Novosadsko pozorište/Újvidéki színház
Almir Bašović: Kreketanje, režija Aleš Kurt, Narodno pozorište Tuzla
Osećanje oslobođenog prostora nas podseća na moć ne samo jezika kao sistema, nego i otvara polje asocijacija, nagoni nas da se referišemo naspram sopstvenog jezika, koji je danas u inflaciji informacija koju živimo sve nejasniji. Pitamo se koliko ne umemo da artikulišemo ono što osećamo ili mislimo
Tenesi Vilijems: Tramvaj zvani želja, režija Jug Đorđević, Narodno pozorište Sombor
Đorđe Pisarev: Velika očekivanja, režija Dušan Mamula, Srpsko narodno pozorište; Saša Radonjić: Čaj sa Kublaj-kanom, adaptacija i dramaturgija Aleksandar Milosavljević, produkcija "Upalimo reflektore", podrška Bitef teatar
Rajner Verner Fasbinder: Kišne kapi na vrelom kamenju; režija Jug Đorđević, Beogradsko dramsko pozorište
"Nikad nisam voleo ljude negativnog naboja, ali osećam se bespomoćnim da se dan za danom moram boriti za sve u životu, i osećam da više ne činim ništa da bih izronio iz ove nemoći, iz ovoga stanja bespomoćnosti. Umorio sam se. Iscrpljen sam"
Dramaturškinja Kornelija Goli stvara jedan fini melanž slika iz Čehovljevog sveta i prenosi doživljaj inercije koji krasi tri sestre, jednom rečju: nedelanje. Odsustvo istinskog pokreta. Tako nastali novi tekst biva obojen prirodnošću sa aspektom žestine. Komad se odlikuje skladnom, otvorenom formom, duhovitom i gorkom
U vreme u kojem je pozorišna produkcija opet gotovo utrnula, dve vojvođanske premijere, kroz preradu prevedenog teksta "pozajmljenog" iz drugog medija i kroz praizvedbu domaćeg dramskog teksta, odvažno postavljaju važna pitanja o savremenosti i ukazuju na moguće odgovore
Uvek se, ne znam zašto, začudim kada gledam ili čitam ovaj komad, kada uočim u kolikoj meri je govor naših junaka govor savremenog sveta. Kao kod Joneska – nikog od junaka savremenog sveta to ne brine, belle indifférence, izvesni indiferentan stav prema činjenici da je komunikacija sve otežanija što smo više zatrpani informacijama. To je "beli šum" koji nam onemogućava da čujemo i razumemo Sebe i Drugog
Mustafić otvara slike puštajući gledaoca da ga obuzmu i da u zahtevnom tempu otkrije sloj po sloj nasilje rata, nerazumevanja; reditelj jasno slika oholost jednih i ogroman gnev drugih koje oholost guta. Paravani su složeno putovanje koje vas suočava sa besmislom rata, nasilja, besa i oholosti
Andraš Urban nas poziva na preispitivanje i suočavanje sa konačnošću, do koje dolazimo kroz prodiranje u druge iskustvene domene. Ne samo kroz mentalno polje. Preispitivanjem šta je ono što nas u našem konačnom postojanju sprečava da se prepustimo
