Kako pandemijske okolnosti utiču na mentalno zdravlje mladih? Koji su uzroci suicida kod populacije u ovom dobu? Na koji način se može prepoznati poziv u pomoć? Kako bi sistem – institucije, struka, škole – mogao da radi na prevenciji samoubistva i, uopšte, pristupu mentalnom zdravlju mladih? Gde je Srbija danas? U kojoj je meri psihičko zdravlje (tabu) tema? Kakva je uloga medija, odnosno kolika je njihova odgovornost
Zanimljivo je da na zvaničnom sajtu SPC, u biografiji novog patrijarha, stoje dva njegova citata: "Uvek ću biti spreman da učestvujem u izgrađivanju mostova između ljudi i naroda, potpuno svestan da ima onih koji će i sa jedne i sa druge obale bacati kamenje na mostograditelje. Ali, na to me obavezuje sam Gospod koji je u Sinu svome Jedinorodnom premostio jaz između Boga i čoveka", kao i: "Ja jesam Srbin, ali sam pre svega hrišćanin, a to je univerzalna vrednost i zato ću propovedati i svedočiti Hrista. Volim svoj narod, ali volim i voleću i sve druge narode, svakog čoveka, svaku ikonu Božiju"
Kada je, nakon smrti patrijarha Irineja, počelo da se govori o izboru novog crkvenog velikodostojnika, jedan sveštenik je u vedrom tonu izjavio kako će novi patrijarh biti zasigurno "po meri našeg vremena". Kada se sagleda trenutak, to pomalo zvuči poput kletve. Valjda neće biti neko po takvoj meri skrojen, već će makar malo biti izvan i ispred ovakvog vremena
Po čemu je ovaj izbor drugačiji od prethodnog, odnosno prethodnih? Kako su tekli neki raniji Sabori – kada je državna vlast pobeđivala, a kada gubila i kako su baš ličnosti odabrane za patrijarhe pokazale da nema ničeg neizvesnijeg od ljudskog faktora, osim možda faktora Svetog duha? Šta glavne teme i brige danas, pri izboru novog velikodostojnika, govore o nasleđu patrijarha Irineja? Kako je predsednik Srbije čija mašinerija ne odustaje od pokušaja da samelje svakog ko mu ne tapše uspeo da postane jedna od glavnih tema i u izboru crkvenog poglavara? Šta se događalo prethodnih meseci na relaciji predsednik Srbije – vladike SPC
"Srbija je na prilično endemski način uništila svoj sistem obrazovanja. Nije problem samo to što postoji izražen deficit stručnih ljudi u takoreći svim sferama, iako, naravno, ima veoma kvalitetnih pa i izuzetnih pojedinaca; glavni problem je što obrazovanje nije uspelo da se nametne kao društvena vrednost. Tako dolazimo do veoma opasne bolesti za jedno društvo, kombinacije odsustva meritokratije uz prisustvo društvene mobilnosti zasnovane na poltronstvu i mediokratiji – ili kretenokratiji"
Više puta se u razgovoru sa sagovornicima iz Prištine, Kosovske Mitrovice ili Leposavića spontano dođe do pitanja manipulacije i izmanipulisanih društava. Manipulišu političke elite, sa svih strana, manipulišu mediji... Razlikuju se samo načini na koje se ljudi bore sa tim i takvim mrežama. Za Miljanu Bulatović-Dunđerin i njenog muža, kao i verovatno za mnoge umetnike koji kod njih dolaze, ta je borba kroz umetnost i zbog umetnosti
Ko su ljudi koji se danas u oba dela Mitrovice trude da doprinesu razumevanju između zajednica? Čime su vođeni? Zašto to rade? Svesni su jednog – pomirenje može biti floskula iza koje se kriju kojekakvi interesi, a može biti i rad na razumevanju, delovanje, obostrani interes, davanje primera i pokušaj da se dočara kako je biti u cipelama onog drugog, uzimajući u obzir i juče i sutra
Jezik može biti most, mogućnost, dobra prilika, ali i sredstvo dominacije i potčinjavanja. Može biti u službi manipulacija ili u službi stvaranja. Može se posmatrati kao važno pitanje identiteta. Jezik je neophodan, kako bi se paralelni životi preobratili u suživote, neophodan iz čisto pragmatičnih i ekonomskih razloga, neophodan i kako bi se videlo oko čega se zapravo sukobljavamo i ne slažemo
Šta je predsednik zaista poručio svojim govorom na sahrani patrijarha Irineja? Šta je većina medija, pišući o drugima, u stvari rekla o sebi? Koja je, usled pandemijskog košmara, jedna od najskupljih reči naše sadašnjice? Zašto je podela u Crkvi danas drugačija nego ranije
Šta je mitropolit Amfilohije za sobom ostavio, kakvo nasleđe u svojoj Mitropoliji. Gde je danas SPC, kako će Sabor funkcionisati bez njega i zašto bi jaz među vladikama mogao da postane još veći
"Čini mi se da su često političke elite i same tvorci govora mržnje i da je to deo njihove političke strategije. Dovoljno je otvoriti tabloide i pročitati kako se protivnici, borci za ljudska prava, novinari, pa i drugi narodi, omalovažavaju, vređaju na najgrublji način, etiketiraju kao državni neprijatelji. (…) Situacija u državnim institucijama, koje opstaju dok se političke klase smenjuju, još je gora. Nažalost, malo je istraživanja, ali kad bi se, na primer, detaljno analiziralo funkcionisanje centara za socijalni rad, siguran sam da većina socijalnih radnika ne bi ni znala da odgovori na pitanja poput: šta je govor mržnje, šta je anticiganizam…"
