Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić i mađarski ministar unutrašnjih poslova Šandor Pinter potpisali su Sporazum o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju. Šta to donosi građanima
Biračka mesta na Kosovu i Metohiji, na kojima su birani predsednici opština i odbornici skupština opština, su zatvorena. Ovo su bili prvi lokalni izbori nakon izlaska Srpske liste iz institucija
Evropska komisija donela je odluku da projekat „Jadar“ uvrsti u projekte od strateškog značaja. Kakve su reakcije stigle do sada? Šta kaže vlast, šta struka, a šta aktivisti? I koliko se građana Srbije protivi ovom projektu
Beograd je besplatan javni prevoz dobio početkom godine kada su u jeku bili studentski protesti. Od jula besplatan javni prevoz dobiće i Niš, a šta će biti sa 24 miliona dinara za validatore koji su uvedeni pre samo nešto više od četiri meseca, nije poznato
U subotu (17. maj) Niš je okupio građane Srbije. Neki su došli na Svenarodni sabor koji organizuje Pokret za narod i državu, a gde će govoriti predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dok su drugi došli na protest studenata u blokadi pod nazivom „Izbori(mo) se”. Šta se događalo?
Direktor „Srbijagasa" Dušan Bajatović rekao je da su se predsednici Srbije i Rusije dogovorili o svemu i da je nastavak saradnje suštinski dogovoren, te da je ostalo da se poradi na detaljima
Konstitutivna sednica Skupštine grada Beograda, koja je 19. februara odložena s obrazloženjem SNS-a i SPS-a da nema kvoruma, zakazana je ponovo za danas. I dalje je nejasno da li će dosadašnja vlast proglasiti da ima većinu za formiranje nove uprave Grada, ili će izbori biti ponovljeni. Opozicija je u pripravnosti
„Trebalo je to odmah da napišu. Ovako je pomalo kao onda kad su se SAD izvinile američkim starosedeocima za ono što su im uradile.“
Ukupne zatvorske kazne skoro 200 godina
Rodinjo ipak kaže da je suđenje bilo važno za njega i ostale žrtve, jer je neko konačno morao da bude pozvan na odgovornost.
Optuženo je ukupno 57 ljudi – uglavnom rukovodioci kompanije Auto-putevi za Italiju, ali i zaposleni u italijanskom Ministarstvu infrastrukture. Dvadeset petoro njih je oslobođeno, dok su ostali osuđeni na skoro 200 godina zatvora. Taj ukupni iznos predstavlja polovinu onoga što je tužilaštvo tražilo.
Tužioci su optužili kompaniju Auto-puteve za Italiju da nije pravilno održavala most kako bi uštedela novac i povećala profit. Odbrana je pak tvrdila da je šteta na mostu proistekla iz skrivenih, strukturnih nedostataka koji nisu mogli da budu otkriveni.
Suđenje je takođe u prvi plan stavilo zapušteno stanje saobraćajne infrastrukture u Italiji poslednjih godina, ali i sumnjivu ulogu kompanije Auto-putevi za Italiju.
Ova presuda je prvi korak u sudskom postupku. Očekuje se da će se slučaj nastaviti na višim sudovima.
Izvor: DWPravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas',
title: 'Ko je odgovarao za rušenje mosta u Đenovi: Osam godina čekanja na pravdu za 43 mrtvih',
pubdate: '2026-07-17 08:04:13',
authors: authors,
sections: "Svet",
tags: "Đenova,Most,Rušenje,Suđenje",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Ko je odgovarao za rušenje mosta u Đenovi: Osam godina čekanja na pravdu za 43 mrtvih',
'pageContent': 'Pre osam godina srušio se most Morandi u Đenovi i odneo 43 života. Sada je prvostepeno osuđen bivši direktor kompanije koja upravlja auto-putevima – ali pogođeni na presudu gledaju s pomešanim osećanjima, prenosi DW.
Sudije u Đenovi osudile su prvooptuženog na 12 godina zatvora. Đovani Kasteluči je bivši izvršni direktor kompanije Autoputevi za Italiju (Autostrade per l’Italia), koja je upravljala mostom Morandi u Đenovi.
Optužen je da je znao za strukturne nedostatke i odlagao radove na stubu koji se na kraju srušio. Tužioci su tražili kaznu od 18 godina zatvora.
Presuda je suviše blaga?
Đuzepe Rodinjo gleda na presudu s pomešanim osećanjima. Vidi pozitivnu stranu – to da je presuda konačno doneta. Ali on ipak veruje da je kazna suviše blaga.
Rodinjo je živeo ispod mosta Morandi 40 godina. I bio je kod kuće kada se stub mosta srušio pre osam godina u avgustu. Gledao je kako se veliki deo puta srušio i povukao automobile koji su se u tom trenutku kretali njime.
„Tako nešto ne može da se zaboravi“, kaže Rodinjo.
Danima su spasilačke ekipe koristile tešku mehanizaciju da bi pretraživale ruševine u potrazi za preživelima. Četrdeset tri osobe su poginule tog dana.
Potom su dugo ostaci mosta štrčali u vazduh, poput klimavih armirano-betonskih zuba. Kada je postalo jasno da će to morati da bude srušeno, Rodinjo je shvatio da se nikada više neće vratiti u svoj dom.
On i još 700 ljudi morali su da napuste svoje kuće nakon urušavanja mosta. Iako su mogli da ponesu najvažnije stvari sa sobom, mnogo toga je ostalo zakopano ispod ostataka mosta.
Četiri godine do početka suđenja
Đuzepe Rodinjo kaže da je pratio suđenje s dve glavne emocije: „tugom i besom“. Besom pre svega zato što je trebalo toliko dugo da suđenje uopšte počne – a počelo je četiri godine nakon katastrofe. Pa su onda prošle još četiri godine, pre nego što je sada konačno doneta prvostepena presuda.
Dan pre početka suđenja, kompanija Auto-putevi za Italiju objavila je pismo izvinjenja. Rodinjo to nije dobro prihvatio:
„Trebalo je to odmah da napišu. Ovako je pomalo kao onda kad su se SAD izvinile američkim starosedeocima za ono što su im uradile.“
Ukupne zatvorske kazne skoro 200 godina
Rodinjo ipak kaže da je suđenje bilo važno za njega i ostale žrtve, jer je neko konačno morao da bude pozvan na odgovornost.
Optuženo je ukupno 57 ljudi – uglavnom rukovodioci kompanije Auto-putevi za Italiju, ali i zaposleni u italijanskom Ministarstvu infrastrukture. Dvadeset petoro njih je oslobođeno, dok su ostali osuđeni na skoro 200 godina zatvora. Taj ukupni iznos predstavlja polovinu onoga što je tužilaštvo tražilo.
Tužioci su optužili kompaniju Auto-puteve za Italiju da nije pravilno održavala most kako bi uštedela novac i povećala profit. Odbrana je pak tvrdila da je šteta na mostu proistekla iz skrivenih, strukturnih nedostataka koji nisu mogli da budu otkriveni.
Suđenje je takođe u prvi plan stavilo zapušteno stanje saobraćajne infrastrukture u Italiji poslednjih godina, ali i sumnjivu ulogu kompanije Auto-putevi za Italiju.
Ova presuda je prvi korak u sudskom postupku. Očekuje se da će se slučaj nastaviti na višim sudovima.
Izvor: DWPravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas',
'pageDate': '2026-07-17 08:04:13',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
