J.H./FoNet

Poslednje vesti

Rezolucija o Srebrenici

Vučić: Hoće da ukinu Republiku Srpsku i naplate ratnu odštetu

U Berlinu i Vašingtonu "lažu" da je u rezoluciji o genocidu u Srebrenici "reč o individulanoj odgovornosti", zapravo žele da okrive čitav srpski narod, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić

J.H./FoNet

Indeks ljudskog razvoja u svetu

UNDP: Očekivani životni vek u Srbiji 71,4 godine

Indeks ljudskog razvoja Srbije za 2022. godinu iznosi 0,805, što je svrstava na 65. mesto na listi 193 zemlje i teritorije obuhvaćene izveštajem Ujedinjenih nacija, odnosno u kategoriju veoma visoko razvijenih zemalja. Što se regiona tiče, Slovenija, Hrvatska, Mađarska, Crna Gora i Rumunija su ispred Srbije

J.H./FoNet

Trgovina narkoticima

Prodaja droge u EU obrće 31 milijardu evra godišnje

Godišnji promet drogom u Evropskoj uniji vredan je 31 milijardu evra, pokazao je izveštaj Evropola i Evropskog centra za praćenje droga i zavisnosti od droge. Veliki udeo u tom poslu imaju i narko-organizacije sa Balkana. Samo u Španiji postoji sto organizovanih kriminalnih grupa sa Balkana

J.H./FoNet

Mađarska pod vlašću premijera Viktora Orbana jedan je od glavnih saveznika Srbije u okviru Evropske unije, u kojoj, nakon čitavog talasa represije, Aleksandar Vučić dobija sve više kritika. Predsednik Srbije u Mađarskoj je pronašao izvestan oslonac za svoje nedemokratsko ponašanje i zajedno sa Orbanom se vidi kao neko ko svojim delovanjem podriva temeljne vrednosti EU, piše Dojče vele.

Dve zemlje se vide i kao platforme Rusije, ali i Kine, za ideološki i ekonomski prodor u Evropu, što sve zajedno i Orbana i Vučića dovodi u sve češće sukobe sa Briselom.

Autoritarizam i korupcija spajaju dva lidera

Ako bi se pažljivije analizirali politički profili Vučića i Orbana, moglo bi se reći da, osim autokratskog načina vladanja oni imaju i dosta razlika. Orbanove ključne teme su borba protiv migracije i protivljenje EU-pomoći Ukrajini, gde se dva lidera razilaze u mišljenju.

Vučić nije toliko pritisnut migrantskom krizom, a dobio je i pohvale EU tokom velikog talasa migracija 2015. godine za dobar tretman migranata. S druge strane, Srbija šalje i oružje u Ukrajinu.

Reklo bi se da su autoritarizam i korupcija spone koje povezuju Budimpeštu i Beograd, kao i nekakva borba protiv stvarnog ili izmišljenog neprijatelja državnog suvereniteta Srbije i Mađarske.

Bratstvo bez ideologije

Teško je pronaći tu neku ideologiju koja ih povezuje, ističe za DW Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada.

„Više je tu reč o bratstvu po autoritarnosti i jednom podrivačkom odnosu prema EU – Orbana iznutra, a Vučića spolja. To su neki više lični odnosi, koji traju koliko i ta lična prijateljstva, a odnosi država se brzo pokvare kada neko od njih izgubi vlast. Oni su braća i po korupciji i vidimo da i sada Vučić uoči izbora priskače u pomoć, jer teško je Orbanu da siđe s vlasti nakon 16 godina vladavine“, kaže Popov.

Tolerisanje mađarskog revanšizma

Odnosi između Mađarske i Srbije nisu bili posebno dobri zbog pitanja mađarske manjine u Srbiji, ali se to menja od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) na vlast, skreće pažnju Duško Lopandić, predsednik Foruma za međunarodne odnose:

„Vlast SNS je u slučaju Mađarske progutala, tako da kažem, elemente istorijskog revanšizma koji postoje u mađarskoj politici, i to su tolerisali. Zauzvrat su dobili podršku mađarske stranke u Srbiji, a kasnije su se razvile i poslovne veze. Tako da je Mađarska nekako dobila previše veliki ulog u Srbiji, pre svega kroz ekonomiju – pretežno u oblasti bankarstva i energetike“, ocenjuje Lopandić za DW.

Pad Orbana – psihološki udarac

Prognoze daju veće šanse za pobedu Orbanom protivniku Peteru Mađaru. Ukoliko on pobedi, to će svakako imati uticaja i na politiku u Srbiji.

To će značiti gubitak jednog značajnog saveznika na međunarodnoj sceni za Vučića, smatra Aleksandar Popov, i dodaje da bi se to „odrazilo i na Savez vojvođanskih Mađara (SVM), koji je u koaliciji sa SNS“:

„Pitanje je kako će se oni ponašati ako u Budimpešti bude neka druga vlast. S druge strane bi to bio i jedan psihološki udarac, jer bi se pokazalo da i oni koji tako dugo vladaju imaju kraj svoje vladavine, i pored toga što su bili autoritarni vladari“, naglašava Popov.

Slabljenje međunarodne pozicije Vučića

Viktor Orban je do sada bio neka vrsta garanta za veto u slučaju pooštravanja stava EU prema režimu Aleksandra Vučića, pa bi Orbanov gubitak izbora bio bi značajan udarac za Vučića, primećuje Duško Lopandić:

„Oštriji stav EU se ne može isključiti, imajući u vidu drastično povećanje nasilja, korupcije i represije u Srbiji. Orbanov poraz možda ne bi bio odlučujući, ali bi svakako oslabio Vučićevu i međunarodnu poziciju. To bi delimično uticalo i na Vučićev potencijal unutar srpskog društva“, navodi naš sagovornik.

Krhko partnerstvo

Ukoliko Orban ostane na vlasti, to će značiti da taj dvojac nastavlja svoje delovanje kao i do sada, smatra Aleksandar Popov, ali istovremeno upozorava da „to partnerstvo dve zemlje, koje se zasniva na ličnim odnosima dva lidera, može da bude i krhko. Primer za to je i odnos Vučića i Edija Rame, jer je u jednom trenutku Rama rekao da je Otvoreni Balkan završio svoju ulogu, nakon četiri godine nerazdvojnog partnerstva. Tako će i Orban kalkulisati da li mu je u interesu da ostane blizak sa Vučićem“, napominje Popov.

Mislim da bi u slučaju Orbanove pobede Vučić „možda mogao da se odluči za varijantu brzih izbora u junu ove godine“, kaže Duško Lopandić:

„To je ipak samo jedan momenat, ali pre svega bi se analiziralo kakva je unutrašnja situacija u Srbiji. Tu vidimo i neke neobične fenomene, poput raspada grupe desnice u parlamentu, i to je jedan od elemenata na kojem vlast uvek radi pred izbore, a to je da što više rascepka opoziciju a da privuče što više onih koji su na njihovoj strani“, naglašava Lopandić.

Dva lidera – dva sistema

Dosta je paralela povučeno između vlasti u Srbiji i Mađarskoj, ali naši sagovornici upozoravaju da se čitava priča ne može posmatrati samo iz ugla ličnih veza Vučića i Orbana. Dok Mađarska kao zemlja EU ipak ima poštovanja za neke demokratske standarde, Srbija je, ocenjuju, bezmalo potonula u potpunu političku i pravnu anarhiju. Izjave predsednika Ustavnog suda Srbije Vladana Petrova „kako će razmisliti da li će neke predmete raditi ili neće“, i da je „neke teške predmete stavio u fioku“ to i potvrđuju.

Nesumnjivo je da tu postoje razlike, „jer je Vučić već prešao sve crvene linije i ne znam koliko bi ostatak EU trpeo bilo kakve korake u sličnom pravcu ukoliko bi Orban ostao na vlasti“, skreće pažnju Popov, i dodaje „da već sada ta veza Vučić- Orban ugrožava i druge evropske zemlje i region“.

Kratka storija o gasovodu

Sama činjenica da je opoziciona stranka Tisa nastala iz disidentskog krila Orbanovg Fidesa, za Duška Lopandića je „prosto nezamisliva situacija kod Vučića“.

„U Srbiji se izbori ne mogu više zvati izborima, a još manje pošteni i pravedni izbori. Srbija je postala poligon za delovanje stranih službi, uključujući i ruske, i time se Vučić čak i hvali. I tu sada imamo i ovo mešanje u mađarske izbore, i priču o migrantu i eksplozivu kod gasovoda. Ali, tu bi trebalo napomenuti da je za režim u Srbiji ta priča trajala svega 24 sata i nakon toga je zaboravljena“, zaključuje Lopandić za DW.