Postupkom kontrole zaštitnika građana utvrđeno je da je od 14 slučajeva ubistava žena u 12 postojao propust u radu nadležnih organa i službi. Najčešći problem je da policija, centri za socijalni rad i zdravstvene ustanove ne razmenjuju sve podatke koje dobijaju a koje su od najvećeg značaja za zaštitu žrtava nasilja
"Život moj i moje porodice zavisi lično od gospodina premijera", ponavljala je svim medijima gospođa iz Bora 8. jula na trotoaru ispred Nemanjine 11. "Jedino on može nas, mene i moju porodicu, da izvuče iz pakla. Ja sam svedok državnog kriminala i korupcije"
"Jako sporo se kod nas stvari mijenjaju. Populisti su jaki kao i uvijek, u krugu smo podsjećanja na ratove i rane, svi su žrtve i dodatno je tu i stara priča kojoj je u srži širenje straha. To je najbolja kombinacija za vladat na Balkanu i bilo gdje drugdje u svijetu. Kažem ti, tu svijet kasni za nama"
Izbeglice se ponovo okupljaju u centru Beograda i na mađarskoj granici. U Srbiji ih svakog dana stiže nekoliko stotina iz Makedonije i Bugarske i njihov broj raste. Humanitarne organizacije apeluju na donatore da nastave sa pomaganjem jer migracije nisu zaustavljene
Takozvano zagađenje bukom tipičan je problem urbanih sredina, baš kao i netrpeljivost između vlasnika ugostiteljskih objekata i stanara. Problem Beograda i Srbije jeste to što nadležni ovaj problem rešavaju na obostrano – nezadovoljstvo
"Fokus priče o "Beogradu na vodi" mora da bude na tome zašto vlast našim novcem priprema gradsko zemljište i poklanja ga svojim bliskim prijateljima, ortacima da, takođe za naše pare, zidaju zgrade i od njih prave sebi profit. Kroz svoj rad otkrili smo skandalozne, nedopustive stvari za koje javnost mora da zna, preko kojih nećemo da pređemo i koje moraju da dobiju epilog u vidu odgovornosti"
Izbeglice u Beogradu pričaju o torturi mađarske policije. Batinanje do krvi, huškanje policijskih pasa na ljude, upotreba vodenih topova, masovno spaljivanje prtljaga i vikanje: "Go back!" su samo neke od ključnih reči iz tih priča, koje zloslutno podsećaju na svedočenja o odnosu bugarske policije prema izbeglicama. Kao i u bugarskom slučaju, nema reakcije javnosti Evropske unije
"Ja želim da ovaj film bude jedna od refleksija moje generacije i njenog odnosa prema novijoj istoriji. Njime želim da naglasim značaj preuzimanja i pokretanja priča o odgovornosti, bez večitog traženja alibija i upiranja prsta ili kamere ka onom Drugom. Treba ugristi i zagnjuriti u taj svet za koji su odgovorne generacije naših očeva", kaže reditelj Ognjen Glavonić o svom dokumentarnom filmu o hladnjačama potopljenim u Dunavu i masovnom grobnicom u Batajnici s leševima kosovskih Albanaca ubijenim na Kosovu 1999, a koji će biti prikazan na predstojećem Beldoksu
U Srbiji se u proseku sklopi 2000 maloletničkih brakova godišnje. Strahuje se da je ovaj broj i veći jer statistika ne obuhvata lica mlađa od 16 godina, pošto je brak pre tog uzrasta zakonom zabranjen, i vanbračne maloletničke zajednice. Ovakvi brakovi začaran su krug siromaštva, nepismenosti, porodičnog i društvenog nasilja
Svakodnevno se susrećemo sa problemima starih ljudi. Na primeru Danske možemo da naučimo kako može da im se pomogne, kako društvo može da ih prihvati. Tu je volonterska pomoć starima sastavni deo života
Brižljivo se pazi na prezentaciju čitavog projekta, pa su tako izbledele zastave sa savskog šetališta zamenjene novima. Pravovremeno se popravljaju i gigantski bilbordi koje vetar cepa. Na prilazima gradu auto-putem iz pravca Šida ređaju se oznake "Belgrade Waterfront 10, 7, 5, 3… km", samo što na nultom kilometru gotovo ničega nema
Svedoci smo porasta i produkcije i kvaliteta i interesovanja za dugometražne dokumentarne filmove, kako u svetu tako i kod nas. Razlog uspona ove filmske forme nalazi se, pored ostalog, i u krizi igranog filma. "Dokumentarni film donosi saznanje o životu i svetu", kaže jedan od naših sagovornika. "To saznanje je za mnoge dragocenije nego ono što nam donose igrani filmovi iz industrije zabave"
Prvi utisak iz daljine da improvizovani izbeglički kamp u Idomeniju izgleda kao balkanska proslava 1. maja u prirodi, topi se kao plastična kesa u vatri kada se zađe u taj logor. Na hektarima proklijale pšenice, pod golim nebom, duže od dve nedelje živi više od 10.000 očajnih ljudi. Gladni su, bolesni i mokri
Poslednjeg dana februara, u Hali sportova "Ranko Žeravica" u Novom Beogradu odigrana je košarkaška utakmica između domaćeg Partizana i hrvatske Cedevite. Ubedljivo je pobedio Partizan, oprostivši se od rezultatski loše sezone u Jadranskoj ligi. Da ta utakmica, koja nije imala takmičarskog značaja, postane jedna od gorućih tema srpske politike i medija, pobrinuli su se navijači Partizana, skandirajući premijeru Srbije ono čuveno: "Vučiću, pederu!" Na prvi pogled, to zvuči kao sitnica u režiji navijačke mase, ali prozvanom Aleksandaru Vučiću to je bilo previše
"Moje mišljenje je da je veštačka promena strukture stanovništva zbog osvajanja vlasti skandal. Ne može neko ko zaista ne živi na Vračaru da odlučuje o životu na Vračaru"
"Dok Nemačka prima izbeglice – izbeglice će biti u tranzitu. Kad Nemačka zatvori granice – zatvoriće ih svi. U tom trenutku će se sigurno ustanoviti neke obaveze, kvote ili kako će se već to zvati, pa će svaka zemlja morati da primi određeni broj ljudi. U tom pravcu se pripremamo i razvijamo sistem"
Šta je najveći doseg Dejtonskog sporazuma, a šta su njegov najveći nedostaci, kako su tokom dve decenije tumačeni duh i slovo ovog akta potpisanog u Parizu 14. decembra 1995, da li je moguće da se izmeni, da li su bez njega održivi jedinstvo i stabilnost Bosne i Hercegovine, neka su od pitanja na koje su na tribini "20 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma" pokušali da daju odgovore profesor Nenad Kecmanović, urednik BIRN-a za BiH Srećko Latal, pisac i novinar Muharem Bazdulj i moderator Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme"
Iako donekle različitih gledišta, učesnici tribine "Vremena" složili su se da su svetu potrebna nova pravila koja će biti ista za sve, te da se problem terorizma neće rešiti time što će se zabraniti prolaz izbeglicama
"Ne postoje zajedničke karakteristike sportista koji koriste doping. Nekad se dogodi da neko slučajno, uz neki suplement, unese nedozvoljenu supstancu. Međutim, sportista je odgovoran za ono što se nađe u njegovom organizmu, to je pravilo njegove striktne odgovornosti. On je kriv i mora da zna šta unosi u organizam. Takođe, mora da zna koje su zabranjene supstance"
Kroz Srbiju je u oktobru ove godine prošlo 180.307 izbeglica iz Sirije, Avganistana, Iraka, Somalije, Eritreje, Pakistana... Zvaničnici EU sve češće pominju Zapadni Balkan kao predvorje Unije na kome će se otvarati kampovi za prihvat i registraciju izbeglica pre nastavka njihovog egzodusa ka Zapadu. Domaći zvaničnici kategorički odbijaju tu mogućnost govoreći da Srbija neće postati logor za izbeglice. Ipak, iz obaveštenih izvora "Vreme" saznaje da je novac za otvaranje novih kampova obezbeđen iz EU i da se na njima radi
Sad smo već dva sata vožnje daleko od Džimbarana sa kojeg smo krenuli. Suton je i ostrvo svetli u daljini. Pokušavam da se orijentišem na osnovu aviona koji neprekidno sleću na ostrvski aerodrom: u vodama smo Indijskog okeana, jugozapadno od južnih obala Balija. Postaje hladno
Tokom 25 godina višestranačja u Srbiji nijedna stranka koja je bila na vlasti nije dovoljno doprinela jačanju institucija; nezavisne institucije kao da samo formalno služe da bi se ispunili zahtevi međunarodne zajednice. Ovo su neki od zaključaka tribine "Život i smrt institucija", koja je povodom četvrt veka nedeljnika "Vreme" organizovana u Opštini Vračar
Učesnici u razgovoru na trećem u nizu gostovanja kojima nedeljnik "Vreme" obeležava četvrt veka postojanja, bili su Mita Boarov, Miloš Vasić i Teofil Pančić. Razgovor je vodila Lila Radonjić
Čitav deo grada je bio opasan policijskim kordonima te kišne nedelje. Stotine policajaca u uniformama i civilu čuvali su svečanost početka radova na "Beogradu na vodi". Policija je kroz kordone puštala samo prijatelje aktuelne vlasti, najavljene novinare i ljude koji su kod sebe imali člansku kartu Srpske napredne stranke
Šta su tačno potpisali Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Aleksandar Trifunović, direktor preduzeća Beograd na vodi i Mohamed Alabar kao predstavnik firmi Belgrade Waterfront Capital Investment i Al Maabar International Investment
Kako smo otišli na prvu tribinu u ciklusu obeležavanja četvrt veka izlaženja nedeljnika "Vreme"
