Prvo se pojavila priča Miloša Simovića o tome ko je sve navodno znao za pripremu atentata, a onda je u utorak policija počela da hapsi bivše oficire Jedinice za specijalne operacije RDB MUP-a Srbije iz vremena oružane pobune u novembru 2001. Između te dve teme ima i te kakve veze, ali će biti jako teško te veze dokazati tako da to bude prihvatljivo na sudu
Prava tema ovog ponovljenog suđenja u stvari je ona čuvena politička pozadina atentata na premijera Đinđića; sve ostalo je sporedno – osim ako se ne otkrije i nešto na temu ubistva Slavka Ćuruvije, što neki naslućuju
Sve su nas rodili roditelji, pa i znamenite kriminalce. Njihova se slava po prirodi te stvari prenosi i na roditelje, pa i na decu. O sinovima slavnih očeva koji su, kako da kažemo, posrnuli, je li, sinovi to jest, već smo pisali. Sada je red na majke slavnih junaka crnih hronika. Reč je o teškom moralnom pitanju koje ima samo jedan pošten odgovor: zlo je zlo
Policiju koriste za razne stvari, što je već postalo neprijatno. Kažu da ih treba bolje plaćati, pa se neće osvrtati za tezgama. Ili je o nečemu drugome reč?
"Niko nije čuo pucanj; Bila je otporna i jaka"; VREME 1077
Nasilje postaje deo našeg života – nažalost. Prvi put se desilo da na javnom skupu neko izbode nožem nekoliko sasvim slučajnih učesnika, a zatim i da napadne opet sasvim slučajne prolaznike. Stručnjaci su zabrinuti i ukazuju na dva elementa: sve prisutnije shvatanje nasilja kao opravdane reakcije i opasnosti od medijskog senzacionalizma koji podstiče imitiranje nasilnih ispada
Radislava Dada Vujasinović (30 godina), mlada novinarka "Duge", stradala je nasilnom smrću između 7. i 8. aprila 1994. Od tada traju sporenja i prebacivanja u javnosti: je li se ubila sama, kako tvrde vlasti, ili ju je neko ubio, kako veruju porodica i neki drugi ljudi. Slučaj je zahvalan za senzacionalistički pristup: lepa mlada cura, povezana sa raznima preko svojih tekstova i putovanja po raznim bojištima, traumatizovana zbog svega toga, možda u posedu delikatnih informacija... Tu se povremeno, u ciklusima, pojavljuju razni likovi koji "znaju" nešto, zaključno sa ovim Draganom Paravinjom (ni tu nije kraj), ali od toga do sada ništa
Jedna od najodvratnijih perverzija, sadističko iživljavanje nad decom, došla je do praktično planetarno organizovane faze putem interneta. Mada su stručnjaci slutili da takvih zločinaca ima više nego što se inače misli, rezultati zajedničke operacije američkih i vlasti još trinaest zemalja (među kojima i Srbije) zaprepašćuju. Procenjuje se da je najmanje 500 ljudi uvezano u tu jezivu internetsku mrežu; od toga je pedesetak uhapšeno, dvadesetak identifikovano, a operacija traje i dalje
Na sva usta izvikani "poslednji haški optuženik" ispraćen je za Roterdam sa nepriličnom žurbom i još nepriličnijom ravnodušnošću. Eto ga tamo. Niko ga ne poznaje, niko s njim nije ni bio, ni sarađivao, niti mu naređivao; niko s njim nije ni radio razna posla sa umetninama, hrastovinom, naftom. Niko ga – naravno – nije pomagao u skrivanju; taman posla! Ko beše taj? Goran Hadžić? Pojma nemamo; neka organi rade svoj posao; svi zločinci da odgovaraju. Neka pitanja ipak ostaju
Čim su "noć i magla" počele da gutaju Srbe iz Siska, tiho, ali efikasno, svima je bilo jasno da Milanković i ti njegovi nekakvi "Vukovi iz Jodna" stoje iza toga. Nije tu trebalo mnogo pameti: svi su znali odmah i ćutali su, zastrašeni s dobrim razlogom
Geteova se nagrada dodeljuje ljudima koji su dali značajan doprinos širenju i razumevanju nemačke kulture, književnosti i umetnosti, ukratko rečeno. Površni čitalac Le Kareovih knjiga možda bi se zbunio; temeljiti čitalac, međutim, imao bi drugačije mišljenje
Svaki rat u sećanju novinara nekako teži da se – mnogo godina kasnije – grupiše oko ljudi, a ne oko "operacija", "strategije", "taktike" i sličnih budalaština. Gde smo i s kime bili tad i tad; i već to, razumete. Meni je kao glavni utisak od slovenačkog rata ostao čovek kojega nisam nikada upoznao, ali sam ga video na vrhuncu njegove slave na televizijskom snimku. Nekako mi se čini da je njegov lik – Bahrudina Kaletovića – najbolje oličenje suštine te nepotrebne i blesave sramne avanture
Jedini preostali begunac od Haškog tribunala drugačiji je od ostalih. Upozoren u pravom trenutku, beži i skriva se od 2004. veoma uspešno. U javnosti ga jedva pominju, pa i tada s određenom nelagodom. Po nekima, on je za državu Srbiju i njen toliko cenjeni kontinuitet mnogo važniji od Ratka Mladića: o Mladiću se ionako sve zna, dok bi Goran Hadžić imao da ispriča mnogo toga što se u široj javnosti ne zna, a nije nikako zgodno za Srbiju
Svemu dođe kraj, naročito hajdučiji. Šesnaest godina po podizanju optužnice u Haškom tribunalu, vlast u Srbiji konačno je stala na rep i "najtraženijem beguncu". Čini se da je i on sam to jedva dočekao. Potraga za njim bila je duga, povremeno bolna, ali i opterećena zaostacima iz prethodnih vremena, pre svega kadrovskim i političkim. Ovaj uspeh bio je elegantan, ekonomičan i efikasan – naročito politički. Ukratko, Ratku Mladiću očigledno je istekao rok trajanja, jer je pronađen usamljen, bolestan, siromašan kao crkveni miš i bez igde ikoga svoga – osim malobrojnih rođaka
Od samog početka bilo je jasno da se Amerikanci neće smiriti dok ne dohakaju Osami bin Ladenu. Bilo je to jasno i njemu, jer se otvoreno hvalisao napadima na američke ambasade, na objekte u SAD i – što je najvažnije – na dve kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, 11. septembra 2001. Skoro deset godina je prošlo od tada i Amerikanci su ga konačno pronašli i ubili. Šta god ko o Amerikancima mislio, oni su ozbiljan svet: takvo poniženje kakav je bio 11. septembar nije moglo proći nekažnjeno
Neko se krajem maja 1999. setio da vazdušne napade NATO-a iskoristi kao pokriće za pokolj zatvorenika u zatvoru Dubrava, kod Istoka, Kosovo. Taj slučaj bio je zamazan i zaturen u opštoj gužvi i režimskoj propagandi, sve dok se nije neočekivano i iz banalnih razloga pojavio pre nekoliko godina pred Specijalnim tužilaštvom za ratne zločine. Pretkrivične radnje su u toku, a pravda je spora, mada dostižna
Prvostepena presuda Haškog tribunala kojom su tadašnji general HV Ante Gotovina i tadašnji komandant Specijalne policije MUP RH Mladen Markač osuđeni na 24, odnosno 18 godina zatvora zbog zločina tokom i posle operacije "Oluja" avgusta 1995, detonirala je u Hrvatskoj eksploziju protesta za koje je eksploziv marljivo postavljan mesecima. Crkva, HDZ, desnica i braniteljske udruge slutili su, svi odreda, na šta će taj proces izaći, pa su se i pripremali. Tu, međutim, ima nekih protivrečnosti s kojima se na kraj ne može, svoj galami uprkos
Kad neko pomene Dražu, morao bi da pomene i čitav niz nadasve zanimljivih istorijskih ličnosti, kakav je – da počnemo s njim – dr Stevan Moljević. Još nije Kraljevina Jugoslavija pošteno ni ispustila svoju napaćenu dušu, a Moljević je već sastavio svoj "memorandum" od 30. juna 1941. Taj spis – u trenutku kada je Treći rajh na vrhuncu moći – opisuje buduću raspodelu teritorija bivše Jugoslavije, ali i okolnih država – jednoga dana, kad pobedimo
Podizanje optužnice protiv estradne radnice i Arkanove udovice Svetlane Cece Ražnatović izazvalo je novo zanimanje za poreklo novca tog famoznog bračnog para. Fenomen bračnog para Ražnatović najbolji je pokazatelj bezdržavlja, nemorala i bestidnosti Miloševićeve novokomponovane Srbije
Kao juče da je bilo, a deca začeta tih dana sada decu imaju... U međuvremenu je đavo odneo i više država i vojsku i Vožda i snove puste, sve u neprekinutom sledu, eto, do dana današnjeg. To što je 9. marta 1991. počelo, traje još. Jesmo li nešto naučili iz iskustva 9. marta?
Koliko dugo i koliko uspešno se izdaleka – naročito iz pritvora – može voditi politika u zemlji, najbolje pokazuje primer Vojislava Šešelja. Evo, već osmu godinu čovek pokušava da održi svoj uticaj i autoritet u Srbiji, a postigao je da mu se stranka rascepi na veći, raskolnički, i na manji, lojalni deo; da postane pojava marginalna i neozbiljna; da od njega dignu ruke oni od kojih je najviše očekivao – Rusi i "antiglobalisti"
Na veličanstvenoj narodnoj skupštini Srbija je dobila novi, svi kažu moderni i demokratski Ustav. Knjaz, međutim, ne deli optimizam Dimitrija Davidovića, Tome Vučića Perišića i drugih, mada priznaje da bi ovaj ustav mogao biti i put iz sadašnjih smutnih vremena i političke neizvesnosti, ali da nije baš siguran u to
Vlada Srbije ima još deset dana da smisli šta će sa policijskim sindikatima. Jedan im je već u štrajku, a svi ostali sačekaće do 18. februara. Ako se do tada ne dogovore, imaćemo skoro pa generalni štrajk policajaca
Priča o tome kako je švedskog premijera Ulofa Palmea ubila Udba nije potrajala ni dan-dva. S obzirom na to od koga je potekla, nije ni čudo. Iza svega toga mogu se nazreti manevri različitih frakcija bivše ustaške emigracije, ali i bivših operativaca Državne bezbednosti
