Milan Milošević

Duh vremena: Od buntovnika bez razloga do kulturne stagnacije

Mnogo strasti, a malo ljubavi u životu Marlona Branda, glumačke legende XX veka (2)

Pošto se 3. aprila navršilo 100 godina od rođenja Marlona Branda, prethodnik buntovnika bez razloga i simbol “brutalnosti ili bešćutnosti mladosti”, koji je promenio stil glume u američkom i ne samo američkom filmu, ovog proleća širom sveta, uključujući našu Kinoteku, ponovo se prikazuju njegovi filmovi Divljak, Tramvaj nazvan želja, Na dokovima Njujorka, Viva Zapata, Sajonara, Julije Cezar, Pobuna na brodu Baunti, Jednooki Džek, Kum, Poslednji tango u Parizu, Apokalipsa danas... To možda i nije izuzetak u vreme kulturne stagnacije, u kome kao da svi sada žive u nekoj verziji estetske 1993, ili 1983, ili 1973, ili 1963.

Duh vremena: Od buntovnika bez razloga do kulturne stagnacije

Mnogo strasti, a malo ljubavi u životu Marlona Branda, glumačke legende XX veka

Povodom 100 godina od rođenja Marlona Branda, prethodnika buntovnika bez razloga i simbola “brutalnosti ili bešćutnosti mladosti”, koji je promenio stil glume u filmu, ovog proleća širom sveta, uključujući našu Kinoteku, ponovo se prikazuju njegovi filmovi Divljak, Tramvaj nazvan čežnja, Na dokovima Njujorka, Viva Zapata, Sajonara, Pobuna na brodu Baunti, Jednooki Džek, Kum, Poslednji tango u Parizu, Apokalipsa danas... To možda i nije izuzetak u vreme kulturne stagnacije i reciklaže proizvoda kulture, od akademskih visina do popularnih bestselera, od mode, frizura, filmova, knjiga, pesama, pop muzike, do političke teorije – kao da svi sada žive u nekoj verziji estetske 1993. ili 1983. ili 1973. ili 1963.

Rusija

Moskovski crni petak

Terorističkim napadom u Krokus siti holu na obodu Moskve u kome je stradalo mnogo ljudi, na krvavu scenu je izašla Vilajet Korasan i vratila u sećanje košmar Buđonovska 1995; 11. septembra 2001, Dubovke 2002, Beslana 2004. ili Bataklana 2015. Ovaj krvavi događaj po psihosocijalnim efektima je teži jer je deo složenog mozaika jedne veoma kompleksne ratne i svetske krizne atmosfere

Istraživanje: Bande Haitija

Borba Revolucionarnih snaga familije za slobodne izbore

Od Papa Doka do Džimija Šerizijea Barbikjua, novija istorija prve države pobunjenih crnih robova, najsiromašnije zemlje Kariba Haitija, obeležena je državnim udarima, zastrašivanjima, prevarama, atentatima, pobunama i nemilosrdnim nasiljem mnogobrojnih bandi koje su često nastajale “u prisustvu vlasti”

Duboka država i Vikiliks

Džulijan Asanž na belom hlebu

Bio je ostavljeno dete pobunjenika iz 1970-ih; bežao je od poočima koji je bio manipulativni psihopata; išao u 37 škola, hakovao velike sisteme kao kakva “veličanstvena varalica” i imao košmare u kojima mu policija upada na zadnja vrata u pet ujutru; pronašao je izgubljenog oca čiji je buntovnički gen nasledio; osmislio je Vikiliks preko koga su otkriveni gigabajti neprijatnih tajni. Izazivao je duboku državu, živeo bez doma i postao otac u azilu; ležao je godinama u zatvoru bez suđenja, razboleo se i u kafkijanskoj završnici, uhvaćen u mreži paragrafa čeka izručenje i kaznu od 175 godina robije

Dosije “Vremena”: Jemen – pesak u plamenu

Bombardovanje bombardovane zemlje

U zemlji u kojoj traju rat bez kraja i neverovatno složene, promenljive i tragične prilike, Amerikanci po običaju ne propuštaju priliku da budu uvučeni u sukob protiv neprijatelja koga jedva da poznaju

Dosije “Vremena”: Pola planete na izborima 2024.

Crni labud i sivi nosorog u ćoravoj kutiji

Više od 3,7 milijardi ljudi ili 46 odsto svetske populacije, koja zajedno daje 54 odsto globalnog BDP-a, tokom ove godine će u 76 zemalja moći da bira predsednike ili poslanike. U izbornoj groznici će biti najveća sila na svetu (SAD); najmnogoljudnija država (Indija); najveći trgovinski blok (Evropska unija); najveća muslimanska država (Indonezija); najveća zemlja španskog govornog područja (Meksiko); teritorija mogućeg sukoba dveju najvećih supersila ovog veka (Tajvan); kao i u dve zemlje u ratu – Rusija i (možda)Ukrajina

Svet na PISA testu

OECD o školi, kovidu i ranim jadima

Kako je na oko 80 odsto od 1,6 milijardi đaka širom sveta uticalo zatvaranje škola zbog pandemije kovida između 2018. i 2022, što je bio najveći poremećaj obrazovanja od Drugog svetskog rata

Železničke katastrofe

Nesreća koja potresa Indiju

Skoro tri stotine (278) ljudi je poginulo, a 1100 povređeno u sudaru tri voza 2. juna oko 19.20 po lokalnom vremenu u blizini stanice Bahanaga u Balasoreu u državi Odiša na jugoistoku Indije oko 250 km južno od Kalkute (na slici)