Dosije Vremena: Prevrat u Siriji
Iznenadni pad Bašara AsadaZa jedanaest novembarskih i decembarskih dana 2024. naoružane opozicione jedinice uspele da postignu više nego za svih 14 godina građanskog rata
Za jedanaest novembarskih i decembarskih dana 2024. naoružane opozicione jedinice uspele da postignu više nego za svih 14 godina građanskog rata
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Da li je izbledeo nuklearni tabu iz 1945? Zemlje sa najvećim nuklearnim arsenalima na svetu, SAD i Rusija, faktički se sukobljavaju u Ukrajini; Rusija menja vojnu doktrinu, a američki Savet za spoljne odnose proigrava scenarije u slučaju da Rusi koriste taktičko nuklearno oružje; Iran postaje bliži nuklearnom oružju, dok se nagađa da bi Izrael mogao napasti iranska nuklearna postrojenja…
Kako je u godinama osnivanja Radio Beogradu dodeljena misija kulturnog i političkog vaspitanja i približavanja umetnosti, nauke i najznačajnijih dela umetničke i popularne muzike širokom krugu slušalaca i kako je osvojio osnovni novinarski žanr – direktan prenos događaja
Pakleni pejdžeri i nove salve jednog dugog rata, “Vreme” br. 1760
O upotrebni civilnih sredstava u ratne svrhe, o ulozi Mosada i Šin Beta – i jedne mađarske savetnice za održivi razvoj – a takođe i jednog naturalizovanog Norvežanina indijskog porekla, privrednika u Bugarskoj u operaciji proizvodnje, prometa i podmetanja eksploziva u veliki broj pejdžera Herzbolaha, te i o tome kako je serija eksplozija pejdžera jedne nedelje, već početkom sledeće prerasla u raketne salve ispaljene na Hezbolah u Bejrutu i o klasičnoj pretnji Hezbolaha. “Kada, gde i kako? Znaćete kada kucne čas…”
Na filmu: Majkl Korleone, naravno, sin Don Korleonea, drugi Kum, hladan kao led; neko ko može da potegne pištolj sakriven u toaletu i da prosvira metak kroz glavu korumpiranog policajca; neko ko može da kaže svojoj ženi Kejt da je nikada nije lagao lažući pritom; neko ko daje poljubac smrti svom bratu Fredu... A inače, večiti neženja koji bi radije pristao da ujutru nađe odsečenu konjsku glavu u svom krevetu nego da novinaru išta poveri o svom neobičnom ljubavnom životu
Na filmu: Majkl Korleone, naravno sin Don Korleonea, drugi Kum, hladan kao led, neko ko može da potegne pištolj sakriven u toaletu i da prosvira metak kroz glavu korumpiranog policajca, neko ko može da kaže svojoj ženi Kejt da je nikada nije lagao lažući pritom, neko ko daje poljubac smrti svom brat Fredu – a inače, večiti neženja koji bi radije pristao da ujutru nađe odsečenu konjsku glavu u svom krevetu nego da novinaru išta poveri o svom neobičnom ljubavnom životu
Globalna zvezda francuske kinematografije; lepotan, muški pin-up i neka vrsta svetog čudovišta čvrstog karaktera, latinski ljubavnik i dete koje ne zna sa čim se igra; glumac Alen Delon živeo je intenzivno uz gracioznost i nasilje, progresivna dela i reakcionarnu ideologiju, a kraj života je dočekao poput nemoćnog kralja Lira u agoniji zavađene porodice
Olimpijske medalje su nekada dodeljivane i za arhitekturu, književnost, muziku, slikarstvo i skulpturu, ali se nije ostvario Kubertenov antički san o spajanju “gimnastike za telo i muzike za dušu”
Kako je Spiridon Luis, nepismeni vodonoša iz Atike bez mnogo mogućnosti u životu, pobedio u prvom maratonu na Olimpijskim igrama u Atini 1896; uticao na moderni olimpizam više od bilo koga, osim Pjera de Kubertena; odbio besplatno brijanje do kraja života; uručio Hitleru grančicu mira sa svete masline u Olimpiji; vratio se u svoje selo Marusi i umro u martu 1940, nekoliko nedelja pre nego što su u Grčku upali Italijani
Kao umetnik i borac, akter i žrtva, ostavio je pečat u grčkoj kulturnoj i nacionalnoj samospoznaji nakon balkanskih ratova, Velikog rata, katastrofe 1922. u Maloj Aziji, diktature Metaksasa 1936, Drugog svetskog rata (1941–44), Građanskog rata (1946–1949) i vojnog režima 1970-ih. Uvažavan je kao ikona internacionalističke levičarske poetike slobode i priznao je da je došao kraj utopije za koju se kao komunista borio celog života. Kao umetnik, u svojevrsnoj Odiseji, sakupljao je i objedinjavao rasute elemente helenizma od antike, preko Vizantije do savremenih pesnika i opore narodne umetnosti. Njega i njegovu epohu nadživelo je više od 1000 dela – od muzike sfera i opere Antigona, preko Pesme mrtvog brata do sirtakija Grka Zorbe
Kao umetnik i borac, akter i žrtva, ostavio je pečat u grčkoj kulturnoj i nacionalnoj samospoznaji nakon balkanskih ratova, Velikog rata, katastrofe 1922. u Maloj Aziji, diktature Metaksasa 1936, Drugog svetskog rata (1941–44), Građanskog rata (1946–1949) i vojnog režima 1970-ih. Uvažavan je kao ikona internacionalističke levičarske poetike slobode i priznao je da je došao kraj utopije za koju se kao komunista borio celog života. Kao umetnik, u svojevrsnoj Odiseji, sakupljao je i objedinjavao rasute elemente helenizma od antike, preko Vizantije do savremenih pesnika i opore narodne umetnosti. Njega i njegovu epohu nadživelo je više od 1000 dela – od muzike sfera i opere Antigona, preko Pesme mrtvog brata do sirtakija Grka Zorbe
Na Festivalu odmetnika u svojoj 82. i ovog leta peva nekadašnji “glas generacije”, “nadbiskup haosa”, “Breht iz džuboksa”, spoj dečaka i bitnika, Haklberi Fina i levičarskog patrijarha Vudija Gatrija čija gitara ubija fašiste. Tvorac mita o sebi i uporni rušilac svog prethodnog imidža, Bob Dilan je uzalud bežao od svojih protesnih pesama, “Hard Rain Is Gonna Fall”, “Blowin’ in the Wind”, “The Times They Are a-Changin”. Aktuelne su i u današnje vreme, koje je podjednako iracionalno kao ono u njegovoj mladosti. Ali šta to vredi kad Tejlor Svift kaže: “Ti nisi Dilan Tomas, ja nisam Peti Smit. To nije Čelzi hotel. Mi smo moderni idioti...”
Na Festivalu odmetnika u svojoj 82. i ovog leta peva nekadašnji “glas generacije”, “nadbiskup haosa”, “Breht iz džuboksa”, spoj dečaka i bitnika, Haklberi Fina i mladog patrijarha Vudija Gatrija čija gitara ubija fašiste. Tvorac mita o sebi i uporni rušilac svog prethodnog imidža, Bob Dilan je uzalud bežao od svojih protesnih pesama, “Hard Rain Is Gonna Fall”, “Blowin’ in the Wind”, “The Times They Are A-Changin’”. Aktuelne su i u današnje vreme, koje je podjednako iracionalno kao ono u njegovoj mladosti. Ali šta to vredi kad Tejlor Svift kaže: “Ti nisi Dilan Tomas, ja nisam Peti Smit. To nije Čelzi hotel. Mi smo moderni idioti...”
Pošto se 3. aprila navršilo 100 godina od rođenja Marlona Branda, prethodnik buntovnika bez razloga i simbol “brutalnosti ili bešćutnosti mladosti”, koji je promenio stil glume u američkom i ne samo američkom filmu, ovog proleća širom sveta, uključujući našu Kinoteku, ponovo se prikazuju njegovi filmovi Divljak, Tramvaj nazvan želja, Na dokovima Njujorka, Viva Zapata, Sajonara, Julije Cezar, Pobuna na brodu Baunti, Jednooki Džek, Kum, Poslednji tango u Parizu, Apokalipsa danas... To možda i nije izuzetak u vreme kulturne stagnacije, u kome kao da svi sada žive u nekoj verziji estetske 1993, ili 1983, ili 1973, ili 1963.
Povodom 100 godina od rođenja Marlona Branda, prethodnika buntovnika bez razloga i simbola “brutalnosti ili bešćutnosti mladosti”, koji je promenio stil glume u filmu, ovog proleća širom sveta, uključujući našu Kinoteku, ponovo se prikazuju njegovi filmovi Divljak, Tramvaj nazvan čežnja, Na dokovima Njujorka, Viva Zapata, Sajonara, Pobuna na brodu Baunti, Jednooki Džek, Kum, Poslednji tango u Parizu, Apokalipsa danas... To možda i nije izuzetak u vreme kulturne stagnacije i reciklaže proizvoda kulture, od akademskih visina do popularnih bestselera, od mode, frizura, filmova, knjiga, pesama, pop muzike, do političke teorije – kao da svi sada žive u nekoj verziji estetske 1993. ili 1983. ili 1973. ili 1963.
Terorističkim napadom u Krokus siti holu na obodu Moskve u kome je stradalo mnogo ljudi, na krvavu scenu je izašla Vilajet Korasan i vratila u sećanje košmar Buđonovska 1995; 11. septembra 2001, Dubovke 2002, Beslana 2004. ili Bataklana 2015. Ovaj krvavi događaj po psihosocijalnim efektima je teži jer je deo složenog mozaika jedne veoma kompleksne ratne i svetske krizne atmosfere
Od Papa Doka do Džimija Šerizijea Barbikjua, novija istorija prve države pobunjenih crnih robova, najsiromašnije zemlje Kariba Haitija, obeležena je državnim udarima, zastrašivanjima, prevarama, atentatima, pobunama i nemilosrdnim nasiljem mnogobrojnih bandi koje su često nastajale “u prisustvu vlasti”
Bio je ostavljeno dete pobunjenika iz 1970-ih; bežao je od poočima koji je bio manipulativni psihopata; išao u 37 škola, hakovao velike sisteme kao kakva “veličanstvena varalica” i imao košmare u kojima mu policija upada na zadnja vrata u pet ujutru; pronašao je izgubljenog oca čiji je buntovnički gen nasledio; osmislio je Vikiliks preko koga su otkriveni gigabajti neprijatnih tajni. Izazivao je duboku državu, živeo bez doma i postao otac u azilu; ležao je godinama u zatvoru bez suđenja, razboleo se i u kafkijanskoj završnici, uhvaćen u mreži paragrafa čeka izručenje i kaznu od 175 godina robije
U zemlji u kojoj traju rat bez kraja i neverovatno složene, promenljive i tragične prilike, Amerikanci po običaju ne propuštaju priliku da budu uvučeni u sukob protiv neprijatelja koga jedva da poznaju
Više od 3,7 milijardi ljudi ili 46 odsto svetske populacije, koja zajedno daje 54 odsto globalnog BDP-a, tokom ove godine će u 76 zemalja moći da bira predsednike ili poslanike. U izbornoj groznici će biti najveća sila na svetu (SAD); najmnogoljudnija država (Indija); najveći trgovinski blok (Evropska unija); najveća muslimanska država (Indonezija); najveća zemlja španskog govornog područja (Meksiko); teritorija mogućeg sukoba dveju najvećih supersila ovog veka (Tajvan); kao i u dve zemlje u ratu – Rusija i (možda)Ukrajina
Kako je na oko 80 odsto od 1,6 milijardi đaka širom sveta uticalo zatvaranje škola zbog pandemije kovida između 2018. i 2022, što je bio najveći poremećaj obrazovanja od Drugog svetskog rata
Skoro tri stotine (278) ljudi je poginulo, a 1100 povređeno u sudaru tri voza 2. juna oko 19.20 po lokalnom vremenu u blizini stanice Bahanaga u Balasoreu u državi Odiša na jugoistoku Indije oko 250 km južno od Kalkute (na slici)