Ukrajinci su moralisani, mogu da mobilišu milion vojnika koji su spremni da se bore do kraja, a Rusija je potpuno izolovana, rekao je ruski vojni analitičar Mihail Hodarjonok u programu uživo na ruskoj državnoj televiziji i optužio praktično Kremlj i Putina da lažu narod. Rekao i ja da Rusija pod hitno mora da se izvuče iz te situcije
U Hramu Svetog Save u Beogradu održana je liturgija koju su služili patrijarh srpski Porfirije i arhiepiskop ohridski i makedonski Stefan uz sasluženje arhijereja obe crkve. Ova zajednička liturgija smatra se istorijskim činom pomirenja
Preko 40 odsto Nemaca je zabrinuto zbog stalnih poskupljenja. Dok ministarka unutrašnjih poslova daje preporuke da se domaćinstva snabdeju zalihama određenih prehrambrenih artikala, Vlada priprema meru da se za male pare može kupiti mesečna karta za javni prevoz. Jedan od apsurda situacije je da je dominantno levo-zelena Vlada obezbedila sredstva za izgradnju velikog broja socijalnih stanova, ali ne može da ih potroši jer niti ima potrebne stručne radne snage, niti građevinskog materijala, niti odgovarajućih transportnih mogućnosti
“Za Srbiju nije samo nepovoljan rast cene energenata, nego i što će Nemačka, Italija i Austrija, nama glavna izvozna tržišta, ali i zemlje odakle dobijamo dobar deo stranih investicija, biti prilično pogođene razvojem događaja, tako da se to odražava na našu ekonomiju i kroz trgovinski i kroz investicioni kanal. Trpećemo inflatorne pritiske kao i svi, ali bi za odbranu od viših cena sa međunarodnog tržišta bilo dobro da Srbija u ovim uslovima pokuša da održi sve trgovačke odnose koje može”
"In coprore sano nije toliko vezan uz kovid. Kovid je samo zakucao brigu o telu kao dužnost. Ono što je mene pre svega tu interesovalo jeste naša dezorijentisanost i nezaštićenost kada je zdravlje u pitanju, i to u atmosferi u kojoj je zdravlje postavljeno kao vrhunska vrednost i cilj. Dezorijentisani smo jer je u infopolju prisutno milion predloga o tome kako dostići taj cilj, gomila trendova, ponuda, obećanja – oprečnih, netačnih, tačnih, apsurdnih… I tako se nađemo u situaciji da se beskonačno i nepromišljeno trošimo radi ostvarenja tog cilja. Dakle, osnovni kapitalistički princip koji te nikad ne ostavlja zadovoljenim, primenjen u domenu zdravlja"
Snaga pojave Ane Đurić jeste u tome što nam je demonstrirala kako sveg tog spoljnog pritiska možemo da se otresemo sopstvenim izborom, kakav god on da bude – ne moramo samo da sedimo i slušamo šta nam govore da radimo. I to ne samo u vreme kriza
“Ono što je za Srbiju nepovoljno nije samo rast cene energenata nego i to što će Nemačka, Italija i Austrija, nama glavna izvozna tržišta, ali i zemlje odakle dobijamo dobar deo stranih investicija, biti prilično pogođene razvojem događaja, tako da se to odražava na našu ekonomiju i kroz trgovinski i kroz investicioni kanal. Trpećemo inflatorne pritiske kao i svi, ali je za odbranu od viših cena sa međunarodnog tržišta dobro da Srbija u ovim uslovima pokuša da održi sve trgovačke odnose koje može”
Deset stvari koje nam pre pandemije nisu bile važne ovoliko koliko su sad, a koje će, gotovo je sigurno, preživeti i kad ovo čudo jednog dana konačno prođe
“Zapadu je sada mnogo važniji jedinstven front prema Rusiji nego stanje demokratije u Srbiji. Međutim, nezavisno od toga, smatram da je u interesu Srbije da se svrsta uz ostatak Evrope. Možda griješim, ali mislim da bi liberalne, građanske i lijeve elite u Srbiji koje su protiv Vučića trebale da ga podrže u okretanju ka Zapadu. Ne smije se ponoviti greška iz 2012. godine, kada su neki liberalni političari i intelektualci odbili da glasaju za Borisa Tadića i tako pomogli da na vlast dođe Tomislav Nikolić”
Širom sveta mediji su izveštavali o izlasku ili evakuaciji ukrajinskih snaga iz čeličane Azovstal, ali se izbegava jasno određenje stvarnosti – predaja. Rusi su prihvatili da garantuju život Azovcima, ali istovremeno je Generalno tužilaštvo Rusije zatražilo da se ta jedinica proglasi za terorističku organizaciju. Nešto ranije, prilikom pokušaja da prodre preko reke Severski Donjeck, ruska vojska je pretrpela teške gubitke
Važnu ulogu u pripremi ruskog pohoda na Ukrajinu odigrale su “debate eksperata” centralnih TV kanala, u kojima gotovo uvek isti učesnici, svakodnevno, više sati, stoje i nadvikuju se u pogrdama upućenim spoljnjem neprijatelju, pre svega Ukrajini. Sve to kod nepripremljenog i nenaviknutog gledaoca na momente stvara utisak svojevrsne pomahnitalosti
Više Amerikanaca je umrlo od kovida nego za dve decenije u saobraćajnim nesrećama ili na ratištima u svim američkim ratovima zajedno. Kako su tolike žrtve postale “nevidljive”
In coprore sano nije toliko vezan uz kovid. Kovid je samo zakucao brigu o telu kao dužnost. Ono što je mene pre svega tu interesovalo jeste naša dezorijentisanost i nezaštićenost kada je zdravlje u pitanju, i to u atmosferi u kojoj je zdravlje postavljeno kao vrhunska vrednost i cilj. Dezorijentisani smo jer je u infopolju prisutan milion predloga o tome kako dostići taj cilj, gomila trendova, ponuda, obećanja – oprečnih, netačnih, tačnih, apsurdnih… I tako se nađemo u situaciji da beskonačno i nepromišljeno trošimo radi ostvarenja tog cilja. Dakle, osnovni kapitalistički princip koji te nikad ne ostavlja zadovoljenim, primenjen u domenu zdravlja
IT stručnjak dr Saša Marković kaže da “nema srećnog rešenja”. Možemo samo da se nadamo da će ti koji prete bombama u elektronskoj pošti prestati to da rade ili da se nešto temeljno promeni u određenom geostrateškom položaju zemlje
Priča o ovim ljudima nije samo priča o njihovom siromaštvu. Reč je, pre svega, o sistemu koji ih je prvo usisao nudeći im pomoć, a onda ih svojom lošom organizacijom, nebrigom i ravnodušnošću zgazio skoro do izdahnuća
Zadatak Muzeja žrtava genocida je komplikovaniji nego zadatak Memorijala na Sajmištu, jer narativ o stradanju Srba u Drugom svetskom ratu ne sme da bude kontaminiran narativima iz devedesetih, nacionalizmom, netolerancijom – stvarima koje su nažalost prilično prisutne u srpskom društvu. Muzej zaslužuje centralno mesto, u centru prestonice, a ne na Sajmištu kao što je predsednik Republike najavio prošle jeseni. Razlog je jednostavan: dve institucije na istom mestu ne bi mogle da funkcionišu i narativ o genocidu nad Srbima progutao bi memorijalizaciju logora na Sajmištu
Na svakom koraku sreće se “izbeglički pogled”, mešavina izgubljenosti, straha, očaja, uvek i svuda isti, i kod izbeglica iz jugoslovenskih ratova, i onih iz Afrike i Azije i kod onih koji su izbegli iz Ukrajine. To je pogled na koji se čovek nikada ne može navići, koliko god ga puta sreo u životu
U Torinu je Konstrakta, bar na jedno veče, preuzela na sebe ono što je prethodno za bivše Jugose bio, pre svih, Đorđe Balašević. S jednom ne tako nebitnom razlikom: Đole je bio čovek iz Jugoslavije, Ana Đurić to već nije
Kako igraju Englezi i kako se (ne) igra na Engleze: tri nova bioskopska aduta ovako ili onako se bave “britanštinom”, što izvornom, što srpskom
Lejla Slimani: Zemlja drugih; prevela Olja Petronić; Booka, Beograd 2022. Negar Džavadi: Dezorijentalna; prevela Nataša Marić; Službeni glasnik, Beograd 2021.
Otesa Mošfeg: Moja godina odmora i opuštanja; prevod s engleskog Aleksandar Milajić; Booka, Beograd 2021.
The Black Keys sviraju i dalje rokenrol kao da je pop muzika, njihove pesme su uspešni hitovi sa srcem punim nade i pričom ispripovedanom gitarom. Neka kaže ko šta hoće, ali ove momčine stvaraju muziku gladnu vatre
Izložba “Nikola Dobrović – Pod zastavama modernih pokreta”, jedan od glavnih programa ovogodišnje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA), biće otvorena u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti 24. maja. Povod je 125 godina od rođenja ovog arhitekte, akademika, i profesora. Autori izložbe su Marta Vukotić Lazar i Bojan Kovačević
