Vredi li se još jednom zapitati u šta su to Vučić, Vulin, Gašić, Brnabić, Vučević i ekipa pretvorili Srbiju? Vredi li po ko zna koji put meriti dubinu moralnog ponora naprednjačkog režima? Pokušaj sprečavanja građanina Srbije da uđe u zemlju kao sumnjiv i nepoželjan, svedočanstvo je beščašća bez presedana
Džihad predsednika Srbije protiv letovanja partijskih ortaka u Hrvatskoj ima istu svrhu kao i stalno plašenje građana „Olujama“ na Kosovu. A to je uporno držanje u neizvesnosti i napetosti, kako bi on vazda bio centru pažnje. Neće njemu cvrčci iz borove šume kvariti rejting
“Trećina Skupštine je opoziciono orijentisana. To je ozbiljan potencijal. Ono što je za veliko žaljenje jesu trvenja u opoziciji. Ako se ičeg bojim, onda je to da će ovaj opozicioni potencijal u parlamentu biti straćen zbog eventualne eskalacije unutrašnjih razmirica između, pre svega, Narodne stranke i Stranke slobode i pravde. Potrebno je i poželjno da u opoziciji postoje različita mišljenja, ali ne bi smelo biti preganjanja gde će ko sedeti i borbe oko odbora i potpredsedničkih mesta koja ne znače ništa. Mislim da je neophodna praktična koordinacija u delovanju. Ako opozicija stvarno želi da ugrozi Vučića i njegov pogubni režim, mora naći zajednički jezik”
Slušajući sinoć Vučića u Novom Sadu, čovek stiče utisak da je u Srbiju došao na traktoru obeznanjen od brige za porodicu. Ispada i da nije 1995. u Glini rekao da Krajina nikada neće biti Hrvatska, seo sa Šešeljem u kola i „zapalio“ za Beograd, a njegovim slušaocima kako bude
Ako se gazda Jovanjice ičim može pohvaliti, to su jake veze, poznate u narodu kao „leđa“. A kolika je njihova širina, svedoče državna odbrana Koluvije i teška kriza u naprednjačkom vrhu posle njegovog hapšenja
U mutnoj vodi ovdašnje politike, ne fali povlaštenih poslova, korupcijskih usluga i protivusluga, a sve pod širokim kišobranom Službe. Zato se i ova toksična baruština toliko ustalasala čim je Jelena Zorić usmerila reflektor na pravo mesto – Jovanjicu kao mafijaško-bezbednjački „državni posao“
Ako zakoni i društvene norme ne vrede za one koji bi trebalo da ih sprovode, zbog čega moraju da važe za bilo koga drugog; ako ljudi poput Slobodana Milenkovića ili Aleksandra Obradovića – uzbunjivača iz Krušika – izvlače deblji kraj, čemu poštenje i moral
Zašto se zabrana Vučiću da poseti Jasenovac pretvorila u otužni cirkus? Zbog čega su krvave godine dvadesetog stoleća postale sredstvo za homogenizaciju biračkog tela? I dokle se otišlo u opskurnoj banalnosti nacionalizma
Režim više ne bira bira sredstva za obračun sa policajcem koji je samo radio svoj posao, nije podlegao pritiscima i odbio mito da se „dogovori oko Jovanjice“. Pravo pitanje zato glasi: ima li i jedne institucija u zemlji a da nije razgrađena do temlja
“‘Imamo obavezu prema našoj deci, bar deci u Srbiji i Republici Srpskoj, da im istinom otvorimo oči, ne maštajući o tome da ćemo promeniti mišljenje sveta‘, rekao Veučić pre dve godine u govoru povodom ‚Oluje‘. To znači da ćemo se mi držati svoje istine, ma šta svet o nama mislio, da ćemo slaviti naše junaka, makar ih svet smatrao zločincima, jer svet nas ne voli i naše suze ne razume, ali mi sada imamo svog roditelja i možemo da se na njegovim grudima isplačemo. Ovo nije neka moja ironija, nego skoro doslovna parafraza Vučićevih reči. A on je rekao – opet moram da ga citiram: ‘Ponosan sam jer srpska suza, posle mnogo decenija, ima roditelja’”
Mada toliko voli da se mota oko nogu pravih policajaca, Vulin ne dopušta jednom od njih da javno odgovori na javne optužbe protiv sebe. Razlog? Mogao bi da naljuti ortaka sa nanogicom i najvažniju braću u državi
Treba li sada potpredsednik Srpske liste i „kontroverzni biznismen“ da organizuje „narod i dobrovoljce“ na severu Kosova na isti način kao što su to u Krajini 1991. radili četnički vojvoda i paravojni komandant sa Interpolove poternice? Kako se onda sve završilo, nikome ne treba objašnjavati
