Tačno je pola veka otkad su Pink Floyd objavili The Dark Side of the Moon, jednu od najslavnijih i najuticajnijih rok ploča svih vremena. Sve što je jednom davno bilo rečeno na njoj – još uvek važi
“Da je bilo sreće, SSSR bi se raspao malo kasnije ili se ne bi raspao uopšte, pa bi zanimanje za demokratizaciju Jugoslavije bilo mnogo veće. Ovako smo ispali nevažni baš kada smo mogli da budemo najvažniji. I tako smo ušli u period koji je odredio sve naše male živote i koji će se u udžbenicima istorije zvati ‘vreme ratova za jugoslovensko nasleđe’, koji je počeo tada i traje još i danas”
Prvo solo ostvarenje Davida Crosbyja “If I Could Only Remember My Name” izašlo je 1971, na vrhuncu popularnosti grupe Crosby, Stills, Nash & Young. Ovo skriveno remek-delo najbolje objašnjava suštinu hipi kulture i ličnost njegovog nedavno preminulog autora
To je bio kraj civilizacije, kraj svega za čim je čovek čeznuo od početka sveta. U razmaku od nekoliko dana, čovečanstvo je izgubilo svoju budućnost, jer oduzimanje dece lomi srce svakoj rasi i želja za životom prestaje (Artur Klark, Kraj detinjstva)
“Mi smo obično tretirani kao opasnost za sistem, bilo koji sistem. I to tako treba da bude. Mislim na pravi, buntovni rokenrol koji ne podleže cenzuri ili autocenzuri. Često vlast pokušava da potkupi takve autore raznim beneficijama. I, nažalost, u nemalom broju slučajeva uspeva u tome. Srećom, uvek postoje i oni koji se ne daju potkupiti”
“Mi smo obično tretirani kao opasnost za sistem, bilo koji sistem. I to tako treba i da bude. Mislim na pravi, buntovni rokenrol koji ne podleže cenzuri ili autocenzuri. Često vlast pokušava da potkupi takve autore raznim beneficijama. I, nažalost, u nemalom broju slučajeva uspeva u tome. Srećom, uvek postoje i oni koji se ne daju potkupiti”
Pet decenija od Lu Ridovog remek-dela Transformer, album je aktuelniji nego ikad. Ostao je upisan kao jedan od najznačajnijih rokenrol doprinosa opštoj kulturi, jer je po prvi put poetski progovorio o drami seksualnog identiteta
Dva jedinstvena “ambijentalna” albuma, jedan novi i jedan stari, vraćaju nas drugačijem promišljanju popularne muzike, kao nečega što može biti umetnost
Ovog leta je na luksuznom vinilu reizdata jedna od najboljih ploča jugoslovenskog roka, koja već dugo očekuje zasluženu revalorizaciju. Kad je godine 1984. grupa Haustor izdala “Treći svijet”, new wave je već odavno prošao, a publika nije više marila za strepnje i nade te generacije, želela je više razbibrige. Neshvaćeno u svoje doba, ovo umetničko delo koje mitologizuje borbu potlačenih za slobodu – bilo kad i bilo gde, a naročito u bivšoj Jugoslaviji – stalno se vraćalo u modu, ostajući aktuelno sve do današnjih dana, nadahnjujući mnoge potonje grupe
“Počeo sam da studiram režiju dok sam još bio apsolvent psihologije. Nije mi bilo jednostavno te godine, da završavam psihologiju i studiram FDU istovremeno. Voleo sam psihologiju, i profesor, možda najtežeg predmeta, Opšte psihologije II, Slavoljub Radonjić, očekivao je da ću ostati na fakultetu kao asistent. Kada sam mu saopštio da sam se opredelio za film, veoma sam ga razočarao. ‘Dragojeviću, ode ti u cirkuzante’, tako je formulisao moju odluku”
Sault, Congotronics International i Oumou Sangaré donose nam dah nesputane kreativnosti i svežine sa najvrelijeg kontinenta
Grejl Markus: Dorsi: pet opakih godina muzike za ceo život preveo Zoran Paunović; Clio, Beograd 2022.
