Višednevna poseta Metjua Palmera, činovnika američke vlade zaduženog za ovaj deo sveta, izaziva velike reakcije ali i očekivanja: kod protivnika vlasti da je došao da izvuče uši i disciplinuje vlast, kod vlasti da podrži ideju o "konačnom rešenju" za Kosovo. O tome šta su zapravo bile teme možda ćemo čitati u nekom budućem romanu ovog diplomate
Niko nema iluziju da će serija sa urbanom tematikom nadmašiti turske sapunice na Pinku ili kvaziporodične DNK šećerleme na Prvoj, ali će u istoriji televizije ostati trag o sadašnjoj generaciji tridesetogodišnjaka čija priča je po mnogo čemu univerzalna
"Kultura otvaranja" postala je dominantna kultura komunikacije s narodom kao najava zlatnog doba koje će takođe biti svečano otvoreno, samo što niko ne zna kada
Nakon prošlonedeljnog incidenta sa svemirskom letelicom Sojuz dovedena je u pitanje ne samo jedina aktivna transportna veza Zemlje sa Međunarodnom svemirskom stanicom, nego i jedina još uvek živa saradnja SAD i Ruske Federacije
Sve je manje vremena za sporazumni razvod Velike Britanije i Evropske unije 29. marta 2019. godine. Naročito je škakljivo rešenje za Severnu Irsku nakon Bregzita
Problem sa nestalim licima je u tome što ih nema. Ako vam to zvuči banalno, pitajte policajce koji se time bave. Njima je svaki – i najmanji – trag značajan, jer ukazuje da nestalog lica ipak negde ima. Ali, kad neko nestane tako što uđe u zgradu i iz nje više nikada ne izađe, to postaje ozbiljan problem. Pogotovo ako je ta zgrada saudijski konzulat u Turskoj, a nestali američki državljanin
Čuveni serijal epske fantastike o Elriku od Melnibonea dobio je strip adaptaciju koja je nadišla čak i očekivanja njegovog autora Majkla Murkoka
Susret Zorana Hamovića, direktora i glavnog urednika beogradskog "Clia", i Lejle Šauni, direktorke i glavne urednice izdavačke kuće "Pustinjska lisica" iz Kazablanke, na tamošnjem Sajmu knjiga
Vegel je možda ponajviše Novosađanin, ali ni u toj se koži ne oseća komotno, ona ga samo manje svrbi nego druge kože
Kad je samo jedna knjiga obimna koliko tri-četiri, onda njihov broj prestaje da bude bitan
Kratki eseji, aforizmi, zapisi i maksime Čarlsa Simića nastajali su decenijama, a sada pred čitaoce dolaze iz pesnikovih beležnica, pri čemu se jedan deo knjige Čudovište voli svoj lavirint, koju Arhipelag premijerno predstavlja na Sajmu knjiga, prvi put pojavljuje upravo na srpskom jeziku. Simić u svojim beležnicama koje sada otkriva čitaocima govori o poeziji, književnosti, istoriji, savremenim događajima, porodici i sećanjima na Beograd, o američkoj i svetskoj politici. Čudovište voli svoj lavirint je s engleskog prevela Vesna Roganović. Ljubaznošću Arhipelaga, "Vreme" objavljuje deo rukopisa ove knjige
"Danas nemamo profesionalne čitače u izdavačkim kućama koji bi sistematski pratili neku književnost, tako da je normalno što prevodioci oblikuju jednu scenu, oni su često i urednici"
Očekuju da će zbog načina kako rade čitalac u knjižari uzeti njihovo izdanje iako ranije nikad nije ništa čuo o njegovom autoru, zato što im veruje
Mnogo šta što je činila, govorila bilo je tako postojano, snažno i dostojanstveno, sazdano od onoga što zovemo građanska hrabrost. Bez obzira na cenu
U redu je što je srpska vlast želela unapređenje saradnje sa Iranom, šta god da je razlog, privreda, turizam, kultura ili "dosadašnji principijelni stav Irana po pitanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova". Ali, ako nisu imali plan kako će se odupreti pritisku EU da ukinu viznu liberalizaciju sa Iranom, a bilo je izvesno da će do takvog pritiska doći, zašto su odluku o ukidanju viza uopšte donosili? Ako nisu znali šta će ta odluka značiti u pogledu povećanja broja Iranaca kao tražilaca azila u EU i Srbiji, šta su uopšte znali o Iranu? Ako već pristaju da usklađuju "politiku migracija" sa EU, zašto rade nešto što će biti prisiljeni da promene
"Mislim da je danas mnogo lošija situacija na medijskoj sceni nego u doba Zakona o informisanju. Zašto? Zato što ima mnogo manje pluraliteta: izuzev par izuzetaka, sada se gotovo svi mediji nalaze pod direktnom kontrolom Aleksandra Vučića. I to ne njegove vlade ili stranke, nego baš pod njegovom ličnom kontrolom"
Slučaj Topličinog venca pokazuje kako je grupa odlučnih građana u stanju da razotkrije mutne radnje gradskih vlasti koje se stavljaju iznad zakona i ne mare za propise, da uhvati u laži gradske čelnike i zaustavi divlju gradnju koju je naložio Gradski sekretarijat za saobraćaj. Makar privremeno
"Žena na selu mora da ima podršku od roditelja, braće, da bi prijavila nasilje i da bi se izvukla. A to je retko. Kada je mene jednom moj muž tukao, ubio me od batina, bila sam modra. Moja majka je likovala i govorila da joj je milo da se našao neko ko će da mi ‘sčuka rogovi’", svedoči učesnica fokus grupe Istraživanja o položaju žena na selu u Srbiji
Realizator čitavog tog zakonskog projekta, tadašnji ministar informisanja Aleksandar Vučić, u međuvremenu je nagrađen pozicijom koja mu danas omogućava da modernijim metodama i prilično potkovan dodatnim veštinama pokuša da sa zemljom sravni ono što nije uspeo od oktobra 1998. do oktobra 2000.
Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht tokom dogovora za intervju ukazala je na ovonedeljni osmi po redu Beogradski bezbednosni forum čiji je jedan od organizatora i njena organizacija. U samom naslovu foruma "Zajedništvom do odgovora na novu normalnost" krilo se i pitanje: šta je zapravo "nova normalnost"
Pošto Vučić, Mihajlovićeva i Vulin nisu ispunili obećanje o početku gradnje stanova za pripadnike službi bezbednosti na proleće 2018, njihovi marketinški timovi upotrebili su novi sistem za "izvlačenje", a on se nalazi u svim priručnicima za zamagljivanje očiju javnosti – "udri ciframa". Sada više nije reč o 1578 stanova u prvoj fazi, nego o 8086. A to što nije zakopan nijedan temelj za zgrade za onih prvih 1578 – nema veze
Ove godine već dva puta je rađen rebalans gradskog budžeta. Prethodne godine bila su čak tri rebalansa. Ako ništa drugo, samo ovaj podatak govori dovoljno o sposobnosti gradskih vlasti da naprave kredibilan budžet koji neće biti menjan svaki čas. A tek uvid u finansiranje raznoraznih projekata otkriva čudnovatu matematiku gradskih vlasti
Zašto bi polumrtva Srbija, nakljukana zaglupljujućim sedativima najtoksičnije vrste, imala bilo kakvo drugačije nego polumrtvo pozorište
