Umesto objašnjenja, pristojnog izvinjenja, možda čak i otvaranja ozbiljnih rasprava o onome što se dogodilo, "Politika" je posle objavljivanja tekstova izmišljenih autora, pred javnost izašla s novim napadima, novim upiranjima prstom, novim besom i novim sukobima. Kao da joj već nije dovoljno bruke u bližoj i nešto daljoj prošlosti
Šta se događalo u Trstu tokom Foruma civilnog društva i Samita Zapadnog Balkana? Gde se pila kafa, gde je bio Ivica Dačić i o čemu je pevao Rade Šerbedžija
Da je Srbija država kao što nije, čitava ta stvar s "Kurirom" već bi danas – ako ne ranije – bila u tužilaštvu. Da je država kao što nije, nadležni ministar i državni sekretar za informisanje ne bi izbijali s TV ekrana upozoravajući koliko je sve to što se dešava dugoročno štetno, i najavljujući konkretne mere koje će preduzeti. Umesto toga, ćute svi osim bivših saradnika Aleksandra Rodića
Nije jasno zašto je američki ambasador odlučio da o medijskim slobodama i ponašanju "Informera" progovori tek sad, i to odgovarajući (za standarde "Informera") na potpuno benigno pitanje. Jer, ranije je imao mnoštvo daleko boljih prilika – kada mu je spočitavano da se konsultuje sa "žutim novinarima", da finansira ili dogovara rušenje ustavnog poretka, da učestvuje u "pokušaju izazivanja haosa", kada su službenike njegove ambasade isprozivali za slična nepočinstva, kada su događaje u ambasadi predstavljali u potpuno pogrešnom kontekstu
Priznanje koje je dobio CINS, baš kao i priznanja dodeljena BIRN-u, Insajderu, KRIK-u ili Pištaljki, svakako su medijski fenomen: u situaciji kada novinari "tradicionalnih medija" grcaju u autocenzuri, bivaju šikanirani na svim nivoima i gube volju da rade bilo šta iole smisleno i u javnom interesu, kada mediji dopuštaju da ih uređuju državni funkcioneri, nekoliko grupa mlađih novinara razotkrilo je i uz dokaze prikazalo koruptivne mreže koje sistematski uništavaju ovu državu
Kako Aleksandar Vulin (na slici) namerava da traži smenu rukovodstva RTS-a, kada to nije u nadležnosti Vlade? Znači li njegova izjava da je moć Vlade i njenog vođe takva i tolika da nikakva tela i institucije tu nisu važni? Da ministar uopšte ne zna kakve su mu nadležnosti i zakonska ovlašćenja? Ili da je sve to samo jedna u nizu medijskih manipulacija aktuelne vlasti
"Više nije u pitanju tabloidizacija medija, već tabloidiotizacija Srbije, a to prevazilazi ingerencije novinarskih i medijskih udruženja: ti ‘mediji’ ne reaguju na kolegijalne kritike, ne obavezuju ih stavovi Saveta za štampu, ignorišu sudske postupke. Vreme je za akciju države i, za početak – porez na šund. Ali kako, kad država sve to ohrabruje"
Zahvaljujući slobodnom tumačenju zakona i nevešto konstruisanim obrazloženjima, Regulatorno telo za elektronske medije ove godine ne prati ponašanje emitera u predizbornoj kampanji. Pošto, u međuvremenu, nije formiran ni Nadzorni odbor koji imenuje Skupština Srbije, a koji je nadležan da prati postupke političkih stranka i kandidata, pa i izveštavanje medija u kampanji, u ovom trenutku ne postoji nikakva državna, zvanična kontrola onoga što se dešava u etru. I u tom smislu – bez institucionalne kontrole medija u predizbornoj kampanji, bez državnog tela koje bi nadgledalo ponašanje stranaka, u apsolutnoj medijskoj strahovladi – već je sada jasno da u Srbiji 2017. neće i ne može biti slobodnih demokratskih izbora
Vlast poručuje da opet imamo sile zla koje nam prete, najavu krvoprolića i uličnih sukoba... sve ukoliko se neko drzne i ne glasa za jedinog ispravnog čoveka. Tu je i poruka opozicionim liderima ako se usude da se pobune ili kažu da su glasovi, na primer, pokradeni: ako urade bilo šta od onoga što "Informer" već unapred zna da će uraditi, a na šta uglavnom imaju pravo, biće to protumačeno kao deo velikog "plana za rat". A gde je rat, tu su – sasvim očekivano – vojska i policija
"Srbiju vidim kao zemlju pristojnog života i slobodnih ljudi, u kojoj se znaju pravila i ona važe za sve. U kojoj se kaže "hvala", "izvinite" i ustaje da stariji sedne, gde se leči uz knjižicu, a ne mito, i zapošljava uz zasluženu diplomu, a ne stranačku knjižicu. I kojoj se plaća porez, a ne reket; u kojoj se političke ideje nadmeću u parlamentu, a ne u tabloidnom blatu. U kojoj deci ne kupujemo karte u jednom pravcu i ne stidimo se prljavih ulica, polupanih izloga i izanđalih liftova kad nam dolaze gosti. U kojoj njive pripadaju seljacima, a ne strancima. Vidim nas kao svoje na svome, bez grča na licu i šaputanja za stolom. Bez straha. Vidim kako se ne stidimo državnih funkcionera"
Za samo mesec dana, Aleksandar Vučić je novinare N1 optužio da rade za kriminalce i da mu žele nasilnu smrt. Optužbe nisu nove i samo se nadovezuju na dugi niz uvreda koje premijer redovno upućuje novinarima i medijima, postupaka kojima direktno krši pravo medija da objektivno i bez pritisaka izveštavaju, rečenica kojima pokušava da obeshrabri svaki pokušaj da mu se postavi bilo kakvo neulizičko pitanje
