Čovek i priroda

Kako sačuvati resurse za ishranu rastuće populacije

Da bi se godišnje prehranila jedna osoba, potrebno je prosečno 2022 kvadratna metra, što je malo više od tri teniska terena. Procenjuje se da će do 2050. godine svako od nas imati “na raspolaganju” 1700 kvadratnih metara.(1) Naime, globalna populacija premašila je 8 milijardi ljudi, a očekuje se da će do sredine ovog veka dostići oko 10 milijardi. Zato je jedan od najvećih izazova pred čovečanstvom da sačuva resurse za ishranu rastuće populacije

Lidl Srbija – dobar primer odgovornog poslovanja

Osvešćena ishrana – hrana za bolje sutra

Zvuči kao veliki izazov – hraniti sebe zdravo, a istovremeno brinuti o planeti. Ali baš u svakodnevnim izborima koje pravimo – u prodavnici, kuhinji, pa i dok čitamo deklaraciju – krije se ogroman potencijal za promenu

Svetsko prvenstvo u košarci

Red, rad i gvozdena disciplina

Osvojena je srebrna medalja na Svetskom prvenstvu u košarci, reprezentativna košarka opet u modi. Timska igra i posvećenost naših reprezentativaca ispale su zarazne. Da li bi ovaj tim imao istu hemiju da su se svi košarkaši odazvali pozivu Svetislava Pešića? Ipak, direktan plasman na Olimpijske igre koje se sledeće godine održavaju u Parizu možda je i važnija stvar za našu košarku od osvajanja medalje. Najbolji igrači iz Srbije igraju u NBA ligi i Euroligi i obično su sprečeni da učestvuju na kvalifikacionim turnirima

Portret savremenika – Nebojša Bakarec

Beskrajni pad anđela i pesnika

Iako je često uspevao da iznenadi javnost svojim izjavama i potezima, kada se podvuče crta, Nebojša Bakarec ipak se može nazvati tipičnim predstavnikom političara Srbije u poslednjih dvadesetak godina. Uprkos često ispoljavanoj ekscentričnosti, analizom njegovih izjava u tih dvadesetak godina vidi se da ih, kao i kod većine domaćih političara, odlikuje izuzetna nedoslednost, već u zavisnosti od toga kako situacija nalaže

Intervju – Goran Tomašević

Blizak nam je Bliski istok

"Meni je ovo ovde, Hrvatska, Bosna i Kosovo, najteže palo jer je sve bilo povezano sa našim ljudima. Bolje sam se osećao kada sam otišao preko. Ne znači da mi nije bilo žao ljudi koji su se tamo mučili, patili, bili povređeni, ginuli, ali nekako, ovde kod nas je najviše bolelo, valjda zato što je to moje. Ali kada uhvatim foto-aparat i počnem da slikam, ja drugačije funkcionišem. Nema tada vremena za velike emocije, one dođu posle, kada sve prođe, i to je najteže"

Portret savremenika – Igor Brnabić

Nevidljivi premijerkin brat

Ponovo pokrenuta priča o mogućem sukobu interesa predsednice Vlade Srbije samo joj je pomogla da u očima Aleksandra Vučića dodatno ojača i lagano dobije još jedan mandat. Njen je brat ostao običan Beograđanin kome je dobro krenulo u poslu kada i sestri u politici

Varljivo leto 1990 – 17. avgust, godišnjica barikada oko Knina

Kako su »mupovci« prešli Kravlju Dragu

"Oko 17,18 sati, počne narod da se okuplja ispred stanice. Sa njima stiže Milan Babić, viče na mene: ‘Šta čekate, sviraj sirenu za uzbunjivanje, mupovci upali u Oton (selo 15-20 kilometara severozapadno od Knina), puca se, pobili ljude’. Dok on viče, pokušavam dobiti Martića. Na telefon u njegovom stanu niko se ne javlja. Viče Babić, viče okupljena masa i ja pritisnem dugme sirene, i Knin se tad uzbuni, a na radiju odmah ide vijest o proglašenju ratnog stanja. Kasnije shvatim da sam umjesto dugmeta za opštu opasnost, pritisnuo pogrešno – za prestanak opasnosti. Ali u onoj ludnici niko to nije primjetio", kaže za "Vreme" jedan bivši milicionar

Stoti rođendan

Na sunčanoj strani ulice

Ovog utorka, BIG bend RTS-a koncertom u MTS dvorani obeležiće stoti rođendan Vojislava Bubiše Simića, velikog džez muzičara. Povodom ovog lepog jubileja, ponavljano tekst iz "Vremena" o detaljima iz njegove karijere

Sećanje na holokaust

Aušvic nije metafora

Ujedinjene nacije su 27. januar proglasile za Međunarodni dan sećanja na žrtve nacionalsocijalizma. Jedinice sovjetske armije su na taj dan 1945. godine oslobodile koncentracioni logor Aušvic. Savet Evrope je preporučio da se tim povodom u svim školama održi čas na temu holokausta. U Srbiji se na taj dan slavi Sveti Sava, nije zgodno istovremeno podsećati na koncentracione logore, ali bi za to mogao da se odredi neki drugi dan. Ja ovu priliku koristim da skrenem pažnju da Srbija u Aušvicu nema svoju nacionalnu izložbu, iako joj je odavno na raspolaganje stavljen prvi sprat bloka 17 koji bi trebalo da deli sa drugim državama nastalim iz Jugoslavije

In memoriam:Aleksandar V. Stefanović (1926-2024)

Moral jednog prevodioca

Pre nekoliko dana u Beogradu preminuo je prevodilac, književni urednik i izdavač Aleksandar V. Stefanović, saopštio je Srpski PEN centar. Tim povodom objavljujemo intervju koji je dao "Vremenu" pre pet godina

Intervju – Zdenko Tomanović, advokat

Novinar ima pravo da sumnja u državu

"Političke elite su javnost nazvale javnim mnjenjem, a onda su to javno mnjenje identifikovale sa medijskim mnjenjem. Daljom redukcijom, to medijsko mnjenje je došlo do stava par novina ili medija koji su pod njihovom kontrolom i onda je zapravo stvoren jedan privid da je stav javnosti ono što piše par njihovih medija, a to je izjednačeno sa stavom naše političke elite"

Portret savremenika – Ana Brnabić, premijerka

Kako joj on kaže

Ista netrpeljivost prema kritičkom stavu, prema drugom i drugačijem, koja je kod Vučića više nego očigledna, kod Brnabić se sve teže skriva i sve češće izbija na površinu. Na isti se način njih dvoje izjašnjavaju o radnicima u štrajku, o medijima, o opoziciji, o penzijama, o siromaštvu, o svakoj po njih negativnoj konstataciji, samo što se premijerka koliko-toliko kontroliše

Intervju – dr Ranko Bugarski, lingvista

Briga i »briga« o jeziku

"Najveća pretnja srpskom jeziku nisu nekakve mračne strane sile poput latinice, anglicizama ili interneta, nego tvrdokorna domaća nepismenost i nekultura"

Ličnost godine – Ivan Ivanji, pisac

Moj lepi život u paklu

Nekada sam mogao da kažem da sam Jugosloven, sada bih mogao da kažem nostalgičar. Ideološki sam bio Jugosloven u Titovo vreme, vrlo svesno i vrlo namerno, a sad već ne bih mogao da se definišem. Nisam ničiji, mada imam dva pasoša, srpski i austrijski, a mogao bih da dobijem i izraelski i mađarski. Ovde sam kao kod kuće, znači sigurno sam Beograđanin, a inače sam apatrid

Na današnji dan

Trideset godina od eksplozije u „Grmeču“: Gluvi barut

Pre tačno trideset godina u zemunskoj fabrici "Grmeč" odjeknula je snažna eksplozija u kojoj je poginulo 11 ljudi. Do tragedije su doveli nemar i neznanje. Odgovarao nije niko. "Vreme" je još tada razotkrilo šta se dogodilo

Nuspojave

Kineska kopija stida

Ponovo smo pod tiranijom ljudi bez svojstava, ali sa nezajažljivim ambicijama i uznapredovalom pokondirenošću

Krompir

Krompir je za trpezom u mom detinjstvu bio obavezan. Svejedno da li je bio pečen, kuvan, restovan ili pire, moralo je da ga bude dovoljno da ostane i za večeru. Krompir je bio deo reda i poretka

Portret savremenika – Aleksandar Kristijan Golubović, II deo

Bekstvo iz zdravog razuma

Poslednja medijska inkarnacija čuvenog srpskog kriminalca govori o ludilu srpskih medija a njega svrstava u red očajnika čijih se pet minuta na televiziji pretvara u večitu robiju

Stečaj IMT-a

Hronika sloma našeg »fergusona«

Pogled u retrovizor starog traktora pokazuje kako je traktorska industrija u jednom sistemu nastala, a u drugom nestala, kako je trasirala put naše industrijalizacije i transformacije poljoprivrede, a potom podelila sudbinu ne samo deindustrijalizacije već i deagrarizacije naše zemlje

Kultura sećanja – "Oluja" dvadeset godina posle

Priča moje majke

Vesna Milakara rođena je 1966. godine u Donjem Klasniću, u opštini Glina na Baniji. Sa osamnaest godina se udala za Peru Rudića, mog oca, i 1987. rodila mene, a Maju, moju sestru, sledeće godine. Živeli smo u Rudićima, u Gornjem Klasniću, sve do 4. avgusta 1995. godine. Ja sam Mirko Rudić, novinar "Vremena"

Makedonija

Na Balkanskoj ruti

Kandidatura Rebublike Makedonije je definitivno pokretač pozitivnih promena. Naša zemlja je preuzela dalje korake za približavanje nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske Unije kojima se utvrđuju minimalni standardi za uslov za prijem azilanata i procedure za izdavanje i ukidanje statusa izbeglica

Intervju – Radoslav Petković, pisac

Književnost i istorija

"Istorija nije ciklična, pre se radi se o spiralnom kretanju. Dakle, i ako se desi nešto što izgleda kao isto, opet nije isto jer se dešava na drugom mestu spirale. A da li moji romani pričaju ili ne pričaju o današnjici, vezano je za to šta istorija jeste. Ja sam čak sklon mišljenju da moji romani isključivo govore o današnjici, čak i Savršeno sećanje na smrt, mada se taj roman zbiva u vremenu pada Vizantije"

Intervju – Miša Blam, džez muzičar

Sav moj džez

Mihailo Miša Blam, legendarni džez muzičar i autor, istoričar srpskog džeza, umro je pre 10 godina, 19. juna 2014. Ovo je njegov poslednji razgovor za "Vreme"

Destinacija Dunav

Turizam briše granice

Druga najveća reka u Evropi ne povezuje samo države, već i ljude i ideje. Ona i njen potencijal mogu da dovedu prekogranične partnere

Esej

Zapis jednog zavisnika

Kada vodim princezu na balet, a to traje sat vremena, nosim barem tri knjige. I sve tri mi se čitaju u isto vreme. Zato je najbolje poneti i četvrtu

Obredi

Kuda posle smrti

Pogrebni biznis budućnosti definitivno je usmeren ka "zelenim sahranama" i iznalaženju mesta za nova groblja

Kultura sećanja – Autobiografija dr Feodora Lukača (1892–1973)

Burni vek u dnevniku jednog lekara

Hirurg, pionir sporta, zaljubljenik u gimnastiku, fudbaler i lakoatletičar-rekorder, dobrovoljac u srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, narodni prosvetitelj i promoter zdravog života Feodor Lukač, unuk zemljoradnika Sima Lukača iz Vrginmosta kraj Karlovca u Hrvatskoj, sin Steve Lukača, šumarskog inženjera s bečkom diplomom, i Katinke, rođene Popović, iz Slavonskog Broda, otac znamenitog profesora žurnalizma Sergija Lukača, u svojoj autobiografiji 1972. dramaturški sažima jednu epohu kroz ono što je proživeo u Sarajevu, Pešti, Beču, Bernu, Galiciji, Albaniji, Mostaru, Zrenjaninu, Novom Sadu – dva svetska rata, život u Austrougarskoj i u dve Jugoslavije