Domaćinstva u Srbiji najviše troše na osnovne potrebe – hranu i režijske troškove. Iako prosečan prihod raste, obrazovanje ostaje najmanje finansirana stavka, dok troškovi grejanja i osnovnih namirnica značajno opterećuju budžete građana
Novi budžet Grada Beograda koji se nalazi na dnevnom redu današnje sednice Skupštine Beograda nije obuhvatio brojne obećane projekte. Rezovi u budžetu su najviše osakatili kulturu i obrazovanje, za koje je izdvojeno 1.5 i 1.3 milijarde dinara manje nego u prethodnom periodu
Direktorka Centra za studente sa hendikepom Ljupka Mihajlovska za portal “Vremena” kaže da nedostaju politike i procedure koje bi jasno odredile šta je čija nadležnost i prema kojima bi nastavni kadar mogao da se orijentiše. A nedostaju i materijalni i ljudski resursi
Da ne idealizujemo prošlost, treba biti svestan da je i tadašnja vladajuća elita bila sklona korupciji, nepotizmu i zloupotrebi političke moći, ali je ipak shvatala da se mora postarati da budućim generacijama obezbedi obrazovanje, kao jedan od važnih preduslova da potomcima život bude ispunjeniji, lepši i lakši. Pod pojmom “vladajuća elita” danas podrazumevamo volju jednog čoveka, i to je jedan od mnogobrojnih uzroka ovakvog stanja u društvu, koje uvek mora da počiva na obrazovanju
Ako se obistini najavljeno, đaci u Srbiji od školske 2024/2025. godine neće imati tri već jedan novi udžbenik
Iduće godine Srbija će po izdvajanju za obrazovanje biti na dnu lestvice u Evropi, upozoravaju iz Demokratske stranke, i smatraju da se bliži gašenje državnih škola
Zašto je učionica mesto gde bi deca odnosno mladi trebalo da uče o ravnopravnosti i, kasnije, rodno zasnovanom nasilju? Kako je u praksi? Koje mogućnosti za prevenciju se pružaju? Kakvi bi, kada je reč o tim temama, obrazovni sadržaji bili primereni u osnovnim i srednjim školama? Da li su nastavnici voljni, ali i obučeni da pruže odgovarajuću podršku? Šta radi nadležno ministarstvo po tom pitanju? I zašto bi pogled na Veliku Britaniju mogao da nam bude značajan
„Kao nastavnik, svedok sam pada nivoa znanja, porasta drske neobaveštenosti i sklonosti teorijama zavere poslednjih godina. U svakom semestru padam u sve dublje očajanje, uglavnom zato što nepoštenost i snalažljivost sada nalaze načine da se prenesu i na onlajn područje“, pisala je u „Vremenu“ broj 1656 književnica iz Skoplja
Vreme, Nova ekonomija, Danas, Beta, FoNet i Južne vesti uz podršku Ambasade Švedske pokrenuli su društveni dijalog "Srbija 2030 – koji je naš put?" Cilj nam je da na šest okruglih stolova kredibilni stručnjaci, koji imaju uticaj na javno mnjenje, daju svoja mišljenja o ključnim temama za buduće pravce kojima će se Srbija kretati i način na koji će zauzeti svoje mesto u svetskim procesima. Teme su sledeće: "Obrazovanje kao ključni resurs budućnosti", "Srbija između Istoka i Zapada", "Energetska nezavisnost i energetska strategija", "Ekologija i zaštita voda, zemljišta i vazduha", "Zdravstveni sistem", "Migracije" i "Starenje stanovništva". Ovi paneli nisu vezani za političke stranke i dnevnu politiku. Njih pokreću profesionalni mediji koji time razmatraju problem društvenih potreba i sopstvene odgovornosti prema društvu čiji su deo
Znanje je cilj kome se teži, a obrazovanje je sredstvo kojim se ciljevi postižu, i vrednost koja definiše BOŠ, ali i vrednost koju svi mi u našem društvu treba da negujemo u mnogo većoj meri nego što je to slučaj
