Vlada Crne Gore dala je saglasnost za izgradnju spomenika mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju Radoviću u Beranama. „Spomenik mitropolitu Amfilohiju biće trajni podsetnik na njegovu snagu, mudrost i njegovu ljubav prema Crnoj Gori i veri“, rekao je tim povodom potpredsednik Vlade Crne Gore za bezbednost, odbranu, borbu protiv kriminala i unutrašnju politiku Aleksa Bečić
Ivica Dačić, predsednik Vlade Srbije ("Blic")
Pre 25 godina okončano je bombardovanje SR Jugoslavije i, tako, i rat na Kosovu. Srpska vojska i policija krenule su u povlačenje. Iz arhive donosimo utiske reportera „Vremena“ objavljene u broju 441 od 19. juna 1999. godine
Na današnji dan, 17. marta 2004. godine, utapanje tri albanska dečaka bilo je povod na napad na Srbe na celoj teritoriji Kosova i Metohije. „Vreme“ je zabeležilo te tragične događaje i političke okolnosti u kojima su se odigrali. Ubijeno je 19 Srba, na stotine povređeno, 4.000 proterano, a uništeno je više od 1.000 kuća, crkava, manastira, svetinja...Četiri godine kasnije vlasti u Prištini su proglasile nezavisnost Kosova
“Ljudi su u kreditima, čekaju da odgoje decu, pa se i ne usuđuju, a i nemaju vremena, da se posvete nečemu ili nekom ko nije, recimo, njihov poslodavac. Nije odlika ovog naroda da ćuti pred onima koji pokušavaju zemlju da pokore. Pokazalo se da smo ćutali – mnogo je ljudi moglo nešto reći u ono vreme Miloševića, Tuđmana i Izetbegovića. Očigledno je da mi 30 godina posle i dalje od sličnog patimo. I dalje su tu neki koji hoće naciju nad nacijom. I dalje drugi ćute. A usput smo i prave reči izgubili, ostali smo bez ispravnih pojmova, pa smo i otud zanemeli. Pa smo glagol ‘obožavati’ stavili uz političara, uz naciju...”
Već na početku svoje besede patrijarh Porfirije je pozivao na mir sa Albancima, na praštanje i pomirenje. Jasno je da je politizacija izbegnuta i da je to veliki dobitak za sve, osim za one koji žive od nacionalističkih prepucavanja preko grbače naroda
Šta bi drugo moglo da bude nego provokacija treći crkveni orden Vojislavu Šešelju, čoveku pravosnažno osuđenom u Haškom tribunalu koji je ponosito prekršio sve božje i moralne zakone? Da ga je Isus poznavao, upao bi u duboku, katatoničnu depresiju
Kiš je mislio kako je afera proizvedena da se “likvidiraju pisac i knjiga” i bio je potpuno u pravu. To je bio pravi atentat i naručeno književno ubojstvo
Od proklinjanja, preko ograđivanja, do inicijative za zabranu – ovako se može opisati atmosfera dobrog dela javnosti uoči održavanja manifestacije Europrajd u Beogradu od 12. do 18. septembra. Kao i mnogo puta do sada, šetnja od nekoliko sati koja se održava jednom godišnje pokreće u srpskom društvu rasprave o paradama i ponosu. Godinama unazad to je povod za promociju konzervativnog i desničarskog diskursa, a retko koji političar može tome da odoli i otvoreno se zauzme za prava LGBTI+ zajednice
Politička nestabilnost postaje ambijent u kojem se definitivno svi akteri crnogorske političke scene dobro osećaju. U normalnom, funkcionalnom političkom sistemu, u uslovima političke doslednosti, sasvim prirodan redosled postupaka bio bi da ministri iz stranaka koje su iznele ovako izričit politički stav o radu Vlade podnesu ostavke i uvedu je u krizu poverenja. Ali, politički utilitarizam je iznad svega. U tom slučaju bi izgubili sjajnu poziciju na političkim tribinama i praktičnu prednost u slučaju raspisivanja izbora i vladinog tehničkog mandata. To je, naravno, potpuno u skladu sa političkom nedoslednošću koja karakteriše savremeno bavljenje politikom
Ponovo je jedan par ekselans verski događaj postao prevashodno političko pitanje; ponovo su u prvom planu podele naše nasušne. U središtu pažnje su sedište Mitropolije crnogorsko-primorske na Cetinju, mitropolit Joanikije i patrijarh SPC Porfirije, predstavnici država i političkih stranaka u Crnoj Gori i Srbiji, ovi i oni mediji
Šta je nama, građanima Srbije, Zdravko Krivokapić? U čemu je to javni interes građana Srbije što su glave premijera Crne Gore i njegove porodice na naslovnim stranama tabloida kao na poternicama? U čemu je to javni interes građana Srbije što mesecima unazad u beogradskim TV studijima crnogorski političari objašnjavaju zašto crnogorski premijer treba da podnese ostavku? Zbog čega je, na kraju, naš javni interes za Krivokapićev politički pad važniji od interesa da na tim istim televizijama čujemo od srpskih opozicionih političara, na primer, zašto predsednik Srbije Aleksandar Vučić treba da podnese ostavku? Pritom je ovo drugo nemoguća misija na nacionalnim frekvencijama
