Kompanija DM je povukla reklamu sa influenserkom Dunjom Jovanić nakon burnih reakcija javnosti da se propagira ideja da devojčicama u životu ne treba matematika. Međutim, devojčice bi trebalo učiti da izračunaju koliko košta to što su žene
Kompanija DM povukla je reklamu sa influenserkom Dunjom Jovanić sa društvene mreže Instagram nakon brojnih negativnih komentara korisnika.
U saopštenju kompanije se navodi da je sadržaj bio zamišljen kao zabavan i humorističan, ali da su uvideli da je način na koji je predstavljen kod mnogih izazvao „razočarenje“.
Šta je sporno u reklami
U obrisanoj reklami, koju su korisnici društvenih mreža ipak sačuvali i postavili je na društvene mreže, influenserka Dunja Jovanić kaže da smo se svi učeći u školi sinus, kosinus ili Pitagorinu teoremu makar jednom zapitali da li će nam to ikada biti potrebno u životu.
I jeste istina, većina nas je to makar jednom pomislila. Kao što se brojni đaci pitaju čemu služi lektira ili zašto učiti istoriju stare Grčke.
Šta će devojčicama matematika!
Samo silikoni, skin rutin i da ne zakopčavaju majice🙈
O primenjivosti školskog znanja može se raspravljati na različite načine, ali zbir svih predmeta bi trebalo da rezultira sposobnostima da donosimo zaključke o svetu oko sebe, pa makar on bio i digitalan.
Svrha reklame je trebalo da bude ,,primenjena matematika“, za koju influenserka kaže da ima više smisla, a to je čist račun. ,,Ne želim da znam kada je pasta za zube na akciji, treba mi kada mi treba,“ kaže ona.
Međutim, imajući u vidu da u Srbiji veliki broj građana kupuje isključivo na akcijama – prema poslednjim podacima iz 2023. godine čak više od trećine – ta rečenica nije zvučala humoristično i zabavno.
Foto: dm_srbija/Instagram/ScreenshotReakcija kompanije DM
Ono što je dodatno pojačalo negativan utisak jeste kadar u kom influenserka, kupujući proizvode nosi popularnu Birkin tašnu koja košta više od 10 hiljada evra, pa se mnogima sa pravom učinilo da postoji nesklad između slike koju vide i poruke o akcijskim cenama koju je trebalo poslati.
Treba li devojčicama matematika
Iako Dunja Jovanić nigde eksplicitno ne kaže da devojčice ne bi trebalo da se obrazuju, mnogi su reklamu doživeli kao poruku da matematika svoju pravu vrednost za žene dobija tek kada služi kupovini kozmetike, što je u suštoj suprotnosti sa ohrabrivanjem devojčica da se bave naukom.
Ipak, može se reći da je deo javnost reagovao burnije zbog prethodnih kontroverzi koje prate ovu influenserku. Naime, Dunja Jovanić se u maju ove godine bez dozvole fotografisala ispred umetničkih radova studenata na Fakultetu primenjenih umetnosti, zbog čega se oglasio čak i dekan.
Porez na roze
Možda nekim devojčicama zaista nikada ne bude potreban sinus ili kosinus, ali je svim devojčicama potrebno da znaju šta je to porez na roze (engl. pink tax). Roze porez je naziv za pojavu gde su proizvodi namenjeni ženama skuplji od sličnih proizvoda namenjenih muškarcima.
Kako navodi Hristina Cvetičanin Knežević, sociološkinja i istraživačica, u autorskom tekstu za Mašinu: ,,Ekonomska (ne)ravnopravnost se ne svodi na pitanje ’Koliko vredi ženski rad?’ već podrazumeva i pitanje ’Koliko košta biti žena?’.
Jedan od najekstremnijih oblika poreza na roze se odnosi na kreiranje cena menstrualnih proizvoda i jedan je od retkih oblika roze poreza koji se može institucionalizovati.
Foto: Satyress/PixabayPrema podacima iz 2023. godine žene troše u proseku 8.300 dinara za menstrualne proizvode.
Menstrualni proizvodi, iako predstavljaju osnovnu higijensku potrebu, nemaju umanjenu poresku stopu u Srbiji.
Cvetičanin Knežević ističe da postoje zemlje poput Ujedinjenog Kraljevstva, Kanade, Indije, Kolumbije, Kenije i Australije koje uopšte ne oporezuju menstrualne proizvode.
U Srbiji je u junu 2025. godine Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković uputila Ministarstvu finansija inicijativu da se proizvodi za žensku higijenu oslobode PDV-a ili da im se makar smanji poreska stopa.
Kao jedan od razloga za to Janković je navela činjenicu da menstrualni proizvodi predstavljaju trošak koji posebno opterećuje siromašnija domaćinstva, kao i da nedostupnost ovih proizvoda može uticati na izostajanje devojčica iz škole.
Ipak, Ministarstvo po ovom pitanju nije učinilo ništa.
I da se vratimo na matematiku iz DM reklame. Ako već govorimo o tome šta bi devojčice trebalo da nauče da računaju, možda bi bilo korisnije da znaju da prema podacima iz 2023. godine žene troše 8.300 dinara godišnje na neophodne menstrualne proizvode.
Primena matematike može da bude i računanje popusta, ali može da bude i računanje nejednakosti.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ne možeš sam sebi u ponedeljak da nadeneš ime ćaci i da se njime ponosiš, a da u petak to isto ime proglasiš za rasizam, što je na televiziji N1 u debati sa Mirjanom Nikolić učinila Ana Brnabić. Jedna od te dve izjave je neistinita, a nijednu od njih nismo napisali mi
Zaštitnik građana Zoran Pašalić je govoreći o snimcima policijske brutalnosti rekao da se oni ne mogu posmatrati izdvojeno iz konteksta niti da se na osnovu dela snimka izvode zaključci koji odgovaraju samo jednoj strani
Zašto ljudi koji su prebacili 50. godinu života nisu više poželjni na tržištu rada? Umesto da budu karike u jeku poslovne moći, poslodavci ih masovno diskriminišu zbog starosti
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
