Deca koja žive na seoskim gazdinstvima obolevaju znatno ređe od polenske groznice, astme i neurodermatitisa nego deca koja odrastaju u gradu. Razlog za to sada otkriva nova studija istraživačke grupe iz Minhena.
Istraživački tim uspeo je kod bakterija koje su deo mikrobioma u crevima krave prvi put da prati čitav biološki lanac delovanja takozvanog „efekta seoskog gazdinstva“, piše DW.
Dve trećine zaštitnog efekta kod astme
Tokom procesa varenja krave, bakterije proizvode metaboličke produkte i ispuštaju ih u vazduh u štali. Kada ljudi udahnu te supstance, reaguju imuni receptori na ćelijama disajnih puteva u plućima.
Studiju je vodio Markus Ege, koji radi u Dečjoj bolnici Univerzitetske klinike LMU (i na Institutu za prevenciju astme i alergija u Minhenu: „Ti receptori imaju višestruke funkcije, između ostalog u imunom sistemu. Oni verovatno sprečavaju preteranu upalnu reakciju.“
Ti procesi i uloga novootkrivenih bakterija u „efektu seoskog gazdinstva“ ranije nisu bili poznati.
Prema studiji, te bakterije zaslužne su za oko dve trećine zaštitnog efekta kod alergijske astme i za oko polovinu tog zaštitnog efekta kod polenske groznice i neurodermatitisa. No, određenu ulogu imaju i geni dece, dakle porodična sklonost alergijama.
Identifikovanje bakterija pomoću prašine iz kravlje štale
„Efekat seoskog gazdinstva“ stručnjaci za alergije iz oblasti epidemiologije uočili su još u jednoj ranijoj opsežnoj međunarodnoj studiji.
Još pre dvadeset godina istraživači alergija uzeli su briseve nosa kod više od hiljadu dece u Evropi.
Za svoju studiju minhenski stručnjaci dodatno su prikupili podatke od 47 dece koja su odrastala na seoskim gazdinstvima.
Uzeli su uzorke prašine sa madraca, podova i prozorskih dasaka tradicionalnih kravljih štala. Vođa studije Ege objašnjava: „Uspeli smo da pokažemo da efekat seoskog gazdinstva smanjuje rizik od alergijske astme za polovinu, ali nismo znali zašto. Zahvaljujući novom postupnom procesu eliminacije sada smo mogli da pokažemo koje su bakterije presudne.“
Bioinformatika i analiza gena
Uz pomoć bioinformatike i savremenih metoda analize gena sada je uspelo objedinjavanje i evaluacija svih podataka, objašnjava Ege:
„Pronašli smo dve bakterije koje potiču iz mikrobioma u crevima krave i koje su presudne za zaštitni efekat. No, nama su manje važni nazivi ili vrste bakterija, a više njihova funkcija. Jer tek njihovi metabolički produkti deluju na čoveka.“
U štali deca dolaze u dodir sa velikim brojem mikroorganizama. Ta raznovrsnost smatra se presudnom za to da se dečji imuni sistem „trenira“ i pritom nauči da razlikuje opasne uzročnike bolesti od bezopasnih alergena.
Presudan je pritom mikrobiom u ljudskim crevima i na koži. Osim bakterija, u njega spadaju i gljivice, virusi i bakteriofagi. Za prevenciju alergija ta raznovrsnost, kao i koncept prvih 1.000 dana, imaju važnu ulogu.
Naime, imuni sistem oblikuje se u ranom detinjstvu. Stručnjaci zato preporučuju majkama da već tokom trudnoće, a kasnije i sa bebom odnosno malim detetom, što češće borave u prirodi.
Nova saznanja trebalo bi proveriti u laboratoriji kako bi se razjasnili molekularni i ćelijski mehanizmi efekta seoskog gazdinstva. Dugoročni cilj je razvoj novih oblika prevencije ili lekova za treniranje imunog sistema, bez potrebe da deca zbog toga borave u kravljoj štali.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
