Crvena zvezda i Partizan pripremaju ekipe za novu sezonu Evrolige, ali u ovom trenutku nalaze se u potpuno različitim situacijama. Dok su crveno-beli gotovo kompletirali roster, crno-beli imaju samo jedno zvanično pojačanje i veliki posao pred početak priprema
Beogradski klubovi Partizan i Crvena zvezda sklapaju timove za narednu sezonu Evrolige. Zvezda je gotovo kompletirala kadar, dok je Partizan potpisao samo jednog igrača.
Beograđani petu sezonu u nizu zajedno nastupaju u najjačem evropskom takmičenju. U prethodne četiri sezone samo je Partizan 2023. igrao u plej-ofu.
Crvena zvezda je po završetku sezone napravila promene u sportskom rukovodstvu. Na mesto sportskog direktora postavljen je bivši košarkaš Crvene zvezde Miloš Teodosić.
Teodosić se nakon smene trenera Saše Obradovića odlučio za dovođenje španskog trenera Ibona Navara, koji je do sada trenirao špansku Unikahu.
Na terenu crveno-beli pojačali su se dovođenjem četiri igrača plejmejkera Krisa Džounsa, beka Davida Kramera i centre Patrika Boldvina i Džonatana Motlija. Klub s malog Kalemegdana se s druge strane razišao s pet igrača Kodijem Miler-Mekintajerom, Ajzeom Kenanom, Donatasom Motijeunsasom, Hasijelom Riverom i Urošem Plavšićem.
Produžen je ugovor srpskom reprezentativcu Dejanu Davidovcu koji će još dve godine igrati u Beogradu. Amerikanac Džerad Batler potpisao je produženje za još godinu dana, pa će tako za crveno-bele igrati do 2028. godine.
Crvena zvezda je maltene kompletirala tim, ostaje joj da pojača rotaciju na centarskoj poziciji.
Partizan je nakon turbulentne sezone u kojoj je Željko Obradović napustio klub, na klupi ostavio španskog trenera Đoana Penjaroju.
Crno-beli do sada imaju konfuzan prelazni rok, ozvaničili su kraj saradnje s osam igrača. Iz kluba su otišli Nik Kalates, Aleksa Radanov, Dilan Osetkovski, Šejk Milton, Sterling Braun, Dvejn Vašington, Ajzak Bonga i Bruno Fernando.
Do sada je potpisan samo centar Kevarijus Hejs. Time je Partizan postao poslednji klub u Evroligi koji je objavio pojačanje.
Ugovore su produžili kapiten Vanja Marinković, centar Tonje Džekiri i plejmejker Karlik Džouns. Oko Džounsa Partizan ima nameru da gradi ekipu, to je najavio i predsednik kluba Ostoja Mijailović u intervjuu za Mozzart sport.
Partizan trenutno pod ugovorom ima svega 10 igrača, među njima je i Amerikanac Džabari Parker, s kojim se pregovara o raskidu ugovora. Kako su svi evroligaški klubovi gotovo kompletirali ekipe, deluje da je Partizan pomalo zakasnio, jer neće imati mnogo opcija za sklapanje tima. Ostaju mu opcije iz NBA, još uvek slobodni evroligaški igrači i igrači iz nižih nivoa takmičenja.
Večiti rivali budžete košarkaških klubova slažu na sličan način. Oba kluba osnovu finansija baziraju na državnim sredstvima iz budžeta i sponzorskim ugovorima s državnim firmama. Veliki deo novca prihoduju od prodaje karata u Beogradskoj Areni. Treći aspekt finansija su sponzorski ugovori s privatnim firmama.
Budžet Crvene zvezde u prethodnoj sezoni je bio 20 miliona evra, izjavio je predsednik kluba Željko Drčelić.
Crveno-beli od sponzorstva s kladionicom Meridianbet prihoduju tri miliona evra, dok od Telekoma Srbija prihoduju dva miliona evra, navodi nedeljnik Radar. Pored njih, sponzori Crvene zvezde su i Banka Poštanska štedionica i Dunav osiguranje, ali nije poznato u kom iznosu oni finansiraju rad kluba.
Partizan će imati nešto veći budžet za igrački kadar u novoj sezoni, rekao je predsednik kluba Mijailović u intervjuu za Mozzart sport. Budžet prethodne sezone je iznosio 27 miliona evra i bio je najveći u istoriji kluba.
Crno-beli nameravaju da otkupe deo vlasništva Evrolige kako bi dobili trajnu licencu za učešće u ovom takmičenju. Beogradski klubovi trenutno najjače evropsko takmičenje igraju s trogodišnjom licencom, koja ističe 2027. godine. Cena licence za godinu dana koju plaćaju je milion evra. Cena trajne licence koštala bi oko 50 miliona evra, uz mogućnost otplate na pet godina.
O strukturi budžeta Partizana Mijailović je govorio pred početak minule sezone. Tada je rekao da iz državnih resursa pokrivaju 17 odsto troškova (4.6 miliona evra). Pored direktnih sredstava iz državnog budžeta Partizan prihoduje i od državnih sponzora Naftne industrije Srbije (NIS) i Telekoma Srbije dobija pet miliona evra. Najveći prihod predstavljaju sezonske ulaznice, koje pokrivaju gotovo 50 odsto (13.5 miliona evra).
Izvor: Sportklub, Radar, Mozzart sport, Max Bet, Basketnews
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Koncert Jelene Karleuše u Lučanima, drugi put zakazan nakon što je prvi nastup otkazan, nije održan. Ispred Doma kulture okupili su se građani koji su uzvikivali „Pumpaj, pumpaj“ i protestovali protiv nastupa
Svakome ko se bavi novinarstvom u Srbiji treba da bude čast da bude deo redakcije „Vremena“, kaže Igor Božić o dolasku u naš tim. Donedavni prvi čovek N1 će, osim što će pisati, biti i producent „Vreme filma“
Svako odstupanje od proklamovane politike kvalifikovano je kao protivdržavno i nezakonito delovanje, građani su političku i nacionalnu lojalnost morali da dokazuju glasanjem za vladinu listu, okupljanje nekoliko osoba u privatnom stanu smatrano je nedozvoljenim političkim sastankom, i ostale vrste represija u vreme kralja Aleksandra
Postepeno, slažu se kockice priče o Šarkamenu i rimskom caru Maksiminu Daji. Nedavno je na ovom arheološkom lokalitetu otkriveno raskošno kupatilo napravljeno za uživanje, kakvo trenutno ne postoji na prostoru Rimskog carstva
Pedeset godina jedne od najvećih rok grupa svih vremena zvuči kao razlog za slavlje, ali i kao zgodan trenutak za svođenje računa – da se bez nostalgije premeri razmak između nekadašnje veličine i sadašnjeg trenutka
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
