Fot: AP Photo/Vahid Salemi
Iranska Revolucionarna garda najavila je osvetu poodom ubistva vrhovnog vođe Alija Hamneija
Drhtavim glasom je voditelj programa državne televizije potvrdio smrt vrhovnog vođe Alija Hamneija. Bilo je, po lokalnom vremenu, pet ujutru ove nedelje (1. mart). Detalji nisu izneti, niti su pomenuti vazdušni udari SAD i Izraela na rezidenciju u Teheranu.
Revolucionarna garda, čiji je vođa Mohamed Pakpur takođe ubijen, odmah je najavila osvetu. „Ubrzo ćemo početi najveću vojnu akciju u istoriji iranskih oružanih snaga protiv Izraela i američkih baza u regionu“, objavljeno je u saopštenju.
Slično je najavila i Vlada, koja je saopštila da će Hamneijeva krv „kao nezaustavljivi izvor“ potopiti „američko-cionističku“ nepravdu. Proglašeno je četrdeset dana žalosti i sedam neradnih dana.
Najpre će, kako je objavljeno, upravljanje zemljom predsednik Masud Pezeškijan i prvi čovek pravosuđa Golam-Husein Mohseni-Edženi preuzeti.
U noći na nedelju su nastavljeni udari i kontra-udari. Iran je gađao Izrael i američke saveznike na Bliskom istoku. U Tel Avivu je stradala jedna žena pošto je raketa pogodila stambeni blok. Desetine ljudi su povređene.
Ujedinjeni Emirati su prijavili dve žrtve, Kuvajt i Katar više povređenih. U Bahreinu je raketa pogodila sedište američke Pete flote. Eksplozija je bilo i u Saudijskoj Arabiji.
Iranski zvaničnici pozvali su stanovništvo da napusti Teheran. Do večeri je iranski Crveni polumesec govorio o preko 200 žrtava i blizu hiljadu povređenih.
I pre zvanične potvrde, samo na osnovu tvrdnji Izraela i američkog predsednika Donalda Trampa, na ulicama Teherana se čulo slavlje zbog smrti Alija Hamneija. Ljudi su dovikivali sa prozora i trubili u automobilima.
Drugi su pak masovno išli na ulice da žale 86-godišnjeg vođu koji je od 1989. vodio Islamsku Republiku.
Izraelska televizija Kanal 12 prenosi da je rezidencija ajatolaha u subotu pogođena sa 30 projektila. Više stranih medija prenosi da su u napadu stradali ćerka, zet, snaja i unuk Hamneija. To iz Teherana još nije potvrđeno.
Donald Tramp je upitan da li ima nekog koga bi hteo da vidi na čelu Irana. „Da, mislim da ima. Ima nekoliko dobrih kandidata“, rekao je za CBS. Kaže, tačno zna ko je sad glavni u Teheranu, ali ne sme javno da kaže.
Sin poslednjeg šaha, Reza Pahlavi, je za Vašington post ponovio da ga „mnogi Iranci mole“ da se vrati u zemlju i organizuje tranziciju vlasti na čijem kraju bi bili slobodni izbori.
Tramp je najavio da će se bombardovanje ciljeva nastaviti do povratka mira u region i svet. Američki ministar odbrane Pit Hedžset opisao je udara kao „najsmrtonosnije, najkompleksnije i najpreciznije“ u istoriji.
Izraelska avijacija, koja je još u subotu gađala oko 500 ciljeva, nastavila je napade na lansirne rampe iranskih raketa.
Na zahtev Rusije, u ponedeljak će u Beču zasedati Međunarodna agencija za atomsku energiju.
Prethodno je, na pregovorima u Ženevi, Iran signalizirao spremnost da se odrekne skladištenja obogaćenog uranijuma, ali ne i da sasvim prestane sa obogaćivanjem.
U američkoj saveznoj državi Luizijana, u gradu Šrivport, osam dece je ubijeno, a više osoba ranjeno u napadu koji vlasti tretiraju kao porodično nasilje. Osumnjičeni napadač ubijen je nakon policijske potere, dok motiv zločina za sada nije poznat
Osmoro dece uzrasta od jedne do 14 godina ubijeno je u Luizijani, policija je saopštila da je reč o nasilju u porodici
Ako padne Konstatinovka, Rusima se otvara put za zauzimanje čitavog Donjecka. Ovaj rat, smrt i užas koji proživljavaju ukrajinski civili kao da na zapadu više nikoga ne zanima. Pažnja javnosti odavno je usmerena na sukobe na Bliskom istoku.
Kada je Teheran bio spreman da otvori Ormuski moreuz za sve brodove, predsednik SAD Donald Tramp je naredio da američka mornarica zaustavi sve brodove koji imaju ikakve veze sa Iranom, pa je blokada sada ponovo potpuna. Obe strane odmeravaju snage pred nastavak pregovora
Iran je ponovo zatvorio Ormuski moreuz i uveo vojnu kontrolu nad strateškim prolazom kroz koji ide veliki deo svetske nafte
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
