„Istorijski rast cene zlata je znak bežanja od SAD i dolara“, kaže za „Vreme“ ekonomski savetnik Bogdan Petrović. Srbija je profitirala zbog prethodnog gomilanja zlatnih rezervi, dok zapadna finansijska tržišta imaju problem
Istorijski skok cene zlata na više od 5.000 dolara po unci trebalo bi da bude ozbiljno upozorenje, jer predstavlja odraz nepoverenja u dolar. Dugoročno to je zabrinjavajuće za čitav zapadni finansijski sistem, jer je udeo dolara u njemu tri ili četiri puta veći od udela evra, kaže za „Vreme“ ekonomski savetnik Bogdan Petrović.
Ukazuje da je to odraz nepoverenja u dolarski sistem izazvan potezima predsednika SAD Donalda Trampa.
„Zbog njegovih poteza traži se sigurnost u zlatu umesto u dolaru. Finansijska tržišta ne vole pretnje visokim carinama i nekonzistentne poteze, pa ne čudi veliki skok cena zlata“, objašnjava Petrović.
Podseća da Srbija ima deo deviznih rezervi u zlatu. Prema podacima Narodne banke Srbije taj udeo je nešto veći od 20 odsto.
„Pored rasta cene zlata pojavio se i pad vrednosti dolara u odnosu na evro. Zato, ako mi naše devizne rezerve gledamo u dolarima, onda smo veoma dobro prošli, jer cena zlata u evrima nije toliko skočila koliko cena zlata u dolarima. Našim deviznim rezervama prija rast cene zlata, jer se one povećavaju mehanički samim tim što je deo tih rezervi u zlatu“, kaže Petrović.
Napominje i da značajne centralne banke kao što su kineska i ruska posmatraju kako SAD šire svoje sankcije.
„Za razliku od Srbije i sankcija NIS-u, gde SAD mogu beskonačno da se iživljavaju, Rusija i Kina to žele da izbegnu tako što od dolara beže u zlato, odnosno smanjuju učešće dolara u svojim deviznim rezervama, a povećavaju zalihe zlata. I u svetskoj trgovoni se smanjuje učešće dolara. Zato je sve to dugoročno zabrinjavajuće na zapadni finansijski sistem, jer je udeo u njima tri ili četiri puta veći od udela evra. Rast cene zlata je znak bežanja od SAD“, kaže Petrović.
Ističe da bi bilo pogrešno samo Trampu pripisati rast cene zlata, jer se ona povećavala i tokom Bajdenove i Trampove administracije, a kao odgovor na pandemiju korona virusa, odnosno ekonomsku krizu.
„Problem je u ogromnom američkom dugu i tome što SAD sankcijama vrše veliki pritisak koji dovodi do toga da velike ekonomije preisputuju mogućnost da svoje devizne rezerve umesto u dolarima drže zlatu. Dolar postaje nepouzdan jer Tramp svakog trenutka nekome može da uvede sankcije“, zaključuje Petrović.
Dan nakon što je Aleksandar Vučić objavio insajdersku informaciju o ceni prodaje NIS-a, akcije MOL-a vinule su se na istorijski maksimum. Investitorima se, kažu stručnjaci, posebno dopalo što će konkurentsko preduzeće otići za „male pare“
Nemački automobili su statusni simbol za 1,45 milijardi Indijaca. Zato su nemački proizvođači jedva dočekali istorijski trgovinski sporazum sa Indijom i drastično niže carine
Zašto svakih nekoliko godina Elektrodistribucija nepogrešivo omane i doda po koju nulu na račun za struju? I zašto se ti propusti svaki put dešavaju u januaru
Prosečna plata u Srbiji iznosi tačno 111.987 dinara, kaže zvanična statistika. Samo što je malo ko zaista i dobija
Preduzeće „Ekspo 2027“ saopštilo je da je na tender za marketinške usluge stiglo ukupno 17 ponuda, što je, prema rečima direktora Danila Jerinića, znatno iznad proseka javnih nabavki u Srbiji.
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
